Anksioznost je nekada nepremostiva prepreka i život u strahu koji iscrpljuje, utiče na sve delove tela

Stres je sastavni deo života, ali kada postane hroničan i počne da ometa svakodnevni život, može da se ispolji kao anksiozni poremećaj. Ne radi se o uobičajenoj nervozi, već o medicinskom stanju koje utiče na sve sisteme u ljudskom organizmu. Na ovaj osećaj stalnog i često nerealnog očekivanja problema reaguju mozak, srce, imunitet.

Pre svega mentalni problem

Stručnjaci ističu da je anksioznost pre svega mentalni problem. Život u stalnom stanju pripravnosti može značajno da utiče na način na koji će mozak da reaguje na spoljne nadražaje.

Preporučujemo

Osobe koje žive sa anksioznošću često pate od „mentalne magle“, koja otežava koncentraciju, odlučivanje i pamćenje važnih detalja. Pošto je um neprestano okupiran mogućim pretnjama, veoma malo mentalne energije ostaje za svakodnevne životne obaveze.

Emocionalna iscrpljenost

Život u stalnom strahu izuzetno iscrpljuje. Mnoge osobe postaju razdražljive, nemirne ili emocionalno preosetljive. Vremenom, napor uložen u suočavanje sa anksioznim poremećajima i izazovima mentalnog zdravlja može da dovede do depresije, jer se osoba sve više izoluje zbog svojih tegoba.

Kako telo reaguje na anksioznost?

Česta je zabluda da je anksioznost nešto što je „samo u glavi“. U stvarnosti, reakcija „bori se ili beži“ pokreće niz fizičkih promena koje izazivaju ozbiljne posledice kada traju duže vreme.

Uticaj na kardiovaskularni sistem

U stanju anksioznosti ubrzava se srčani ritam, a krvni pritisak raste kako bi telo bilo spremno da reaguje. Ova česta ubrzanja rada srca mogu da opterete kardiovaskularni sistem i vremenom povećaju rizik od razvoja hroničnih kardiovaskularnih bolesti.

Poremećaji digestivnog sistema

Creva se često nazivaju i „drugim mozgom“. Anksioznost može da se ispolji osećajem bolova u stomaku i mučninom. Mnoge osobe sa hroničnom anksioznošću imaju i dugotrajne probleme sa varenjem, u smislu dijareje ili zatvora, koji se pogoršavaju tokom perioda pojačanog stresa.

Slabljenje imunog sistema

Kratkotrajan nalet adrenalina može privremeno da ojača imunitet, ipak hronična anksioznost ima sasvim suprotan efekat. Neprestano lučenje hormona stresa, poput kortizola, može da oslabi prirodnu odbranu organizma, oteža borbu protiv uobičajenih infekcija i produži vreme oporavka od neke infekcije.

Respiratorna i mišićna napetost

Kratak dah jedan je od karakterističnih simptoma panike i izražene anksioznosti. Telo često zadržava napetost u ramenima, vratu i vilici i kada nema razloga za to. Ova stalna mišićna napetost može da dovede do hroničnih glavobolja, migrena i bolova u mišićima i zglobovima.

Najčešći simptomi anksioznih poremećaja?

Prepoznavanje simptoma ključno je za pravovremenu reakciju. Iako svako doživljava anksioznost na drugačiji način, najčešći simptomi su:

• osećaj nemira ili napetosti tokom većeg dela vremena
• nekontrolisane ubrzane misli ili razmišljanje o „najgorem mogućem scenariju“
• ubrzan rad srca ilil upanje srca bez fizičkog napora 
• teškoće sa uspavljivanjem ili održavanjem sna zbog stalne brige
• često drhtanje, znojenje ili hladne ruke
• stalan osećaj predstojeće opasnosti ili katastrofe

Kako se leče anksiozni poremećaji?

Dobra vest jeste da se anksioznost uspešno leči. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) jedan je od najefikasnijih načina za lečenje anksioznih poremećaja i problema mentalnog zdravlja. Ona pomaže pacijentima da prepoznaju negativne obrasce razmišljanja i zamene ih konstruktivnijim ponašanjem.

U mnogim slučajevima određeni lekovi mogu da nam pomognu u uspostavljanju ravnoteže moždane hemije i smanje intenzitet fizičkih i psihičkih simptoma. Najbolje rezultate daju kada se koriste pod nadzorom iskusnog stručnjaka.

Jednostavne promene načina života mogu da imaju veliki uticaj na zdravlje. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i tehnike opuštanja poput meditacije mogu da regulišu nervni sistem i smanje nivo stresa.

Stručnjaci navode da anksioznost ne mora da definiše naš život. Iako njen uticaj na zdravlje može da bude značajan, prava podrška može da nam pomogne da prevaziđemo ove izazove i ponovo uspostavimo kontrolu nad svojim životom.

(eKlinika)