Depresija tiho razara srce: kako hronični stres povećava rizik od infarkta i moždanog udara

Ne boli  i često ostaje neprimećena. Ali depresija ne ostaje samo u glavi – ona kada traje godinama može ugroziti zdravlje srca.

Nova velika studija pokazuje da depresija i anksioznost ne utiču samo na raspoloženje, već aktiviraju stresne mehanizme u mozgu koji vremenom oštećuju krvne sudove i srce. Naučnici upozoravaju: briga o mentalnom zdravlju je i te kako briga o srcu.

Preporučujemo

Šta se zapravo dešava u telu kada smo hronično tužni ili anksiozni

Istraživanje koje su sproveli naučnici Mass General Brigham, a koje je obuhvatilo više od 85.000 odraslih osoba, pokazalo je jasnu povezanost između depresije, anksioznosti i ozbiljnih kardiovaskularnih događaja poput infarkta, moždanog udara i srčane slabosti.

Posebno zabrinjava podatak da su osobe koje imaju i depresiju i anksioznost imale čak oko 32 odsto veći rizik od ovih bolesti u poređenju sa onima koje imaju samo jedan od ova dva poremećaja.

Mozak, stres i srce – opasna veza

Kod dela ispitanika istraživači su analizirali i napredne snimke mozga, kao i biološke markere stresa i zapaljenja u organizmu. Rezultati su pokazali nekoliko ključnih promena:

• pojačanu aktivnost amigdale, dela mozga zaduženog za stres i strah
• smanjenu varijabilnost srčanog ritma, što ukazuje na preopterećen nervni sistem
• povišene vrednosti CRP-a, markera hronične upale

Sve ove promene zajedno čine, kako naučnici navode, biološki lanac koji povezuje emocionalni stres sa bolestima srca.

Drugim rečima, kada je mozak stalno u režimu „opasnost“, telo živi u produženom stanju borbe ili bega. Srce brže kuca, pritisak raste, zapaljenje tinja u pozadini. Vremenom, krvni sudovi stradaju.

Depresija i anksioznost zajedno – veći rizik nego što se mislilo

U studiji je praćeno 85.551 osoba tokom prosečno 3,4 godine. U tom periodu više od 3.000 ljudi doživelo je ozbiljne kardiovaskularne događaje.

Istraživači su jasno pokazali da veći rizik nije mogao da se objasni samo pušenjem, dijabetesom, gojaznošću, visokim pritiskom ili socioekonomskim faktorima. Čak i kada su svi ti rizici uzeti u obzir, depresija i anksioznost su ostale snažan, nezavisan faktor.

To znači da psihičko stanje samo po sebi može imati direktan biološki uticaj na zdravlje srca.

„Emocionalni stres se zaista uvlači pod kožu“

Autor studije, dr Šadi Abuhasem, objašnjava da su rezultati važni i za lekare i za pacijente.

Za lekare, to je jasan signal da mentalno zdravlje mora biti deo procene kardiovaskularnog rizika. Za pacijente, poruka je ohrabrujuća: lečenje depresije, anksioznosti i hroničnog stresa nije važno samo za psihičko blagostanje, već i za dugoročno zdravlje srca.

Drugim rečima, razgovor, terapija, rad na smanjenju stresa i emocionalnoj stabilnosti mogu imati vrlo konkretne fizičke koristi.

Može li smanjenje stresa da zaštiti srce?

Iako je studija opservaciona i ne može sa sigurnošću da dokaže uzročno-posledičnu vezu, istraživači već rade na novim analizama. Cilj je da se utvrdi da li terapije za smanjenje stresa, promene načina života ili lekovi koji deluju na zapaljenje mogu da „umire“ stresne centre u mozgu i time smanje rizik od srčanih bolesti.

Poruka ove studije je jasna i važna: na srce ne utiče samo ono što jedemo i koliko se krećemo. Ono reaguje i na ono što osećamo, potiskujemo i nosimo u sebi godinama.

(eKlinika.rs)