Tiha upala može biti opasnija za zdravlje srce nego povišen nivo LDL holesterola

Zašto neki ljudi dožive srčani udar iako imaju savršene rezultate holesterola? Nauka sve jasnije pokazuje da prava opasnost leži u tihim upalama koje tinjaju u srcu i krvnim sudovima

Godinama se smatralo da je kontrola LDL holesterola najvažniji korak u prevenciji srčanih bolesti. Međutim, novo saopštenje Američkog koledža za kardiologiju (ACC) jasno ističe: i kada su masnoće u krvi pod kontrolom, hronična upala može da ugrozi zdravlje srca.

Nizak stepen stalne upale podstiče aterosklerozu, destabilizuje plak u arterijama i može izazvati srčani udar. Zato lekari danas sve češće mere hsCRP (high-sensitivity C-reaktivni protein) – marker koji pokazuje postojanje tzv. „procenu kardiovaskularnog rizika“.

Preporučujemo

Šta je hsCRP i zašto je važan?

Za procenu kardiovaskularnog rizika koristi se hsCRP test koji se razlikuje od standardnog CRP testa. Hs-CRP je test visoke osetljivosti koji otkriva niže vrednosti C-reaktivnog proteina u odnosu na standardni CRP test.

• Vrednosti <1 mg/L ukazuju na nizak rizik
• Vrednosti 1–3 mg/L ukazuju na prosečan rizik
• Vrednosti >3 mg/L ukazuju na povišen rizik

Čak i kod ljudi sa normalnim nivoom LDL holesterolom, hsCRP >2 mg/L može ukazati na povećan rizik od bolesti povezanih sa srcem. Zato se danas sve više preporučuje da ova analiza stoji rame uz rame sa merenjem nivoa holesterola u krvi.

Prevencija kroz životne navike

Prvi i najvažniji korak jeste način života. ACC podseća na ključne promene:

• mediteranski način ishrane koji je bogat voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i maslinovim uljem,
• 2–3 obroka ribe nedeljno, naročito lososa, sardine i druge ribe bogate omega-3 masnim kiselinama,
• smanjenje unosa crvenog i prerađenog mesa, slatkiša i rafinisanih ugljenih hidrata,
• 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno,
• prestanak pušenja.

Ove navike nisu samo „opšti saveti“ – dokazano je da smanjuju hsCRP i time smanjuju skriveni rizik za dobijanje srčanog udara.

Šta lekari mogu da ponude

Statini: osim što snižavaju holesterol, smanjuju i upalu kod pacijenata sa povišenim hsCRP-om.

Kolhicin u malim dozama (0,5 mg dnevno): sada je zvanično odobren u SAD za prevenciju ponovnih kardiovaskularnih događaja. Studije pokazuju da smanjuje rizik od novih srčanih udara za oko 25%.

Nova istraživanja: lekovi koji blokiraju IL-1 i IL-6 citokine (molekule upale) pokazuju ohrabrujuće rezultate i mogli bi u budućnosti postati deo terapije.

Upala je tiha, ali opasna

Upala ne utiče samo na arterije – povezana je i sa srčanom slabošću, perikarditisom i komplikacijama posle infarkta. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da merenjem hsCRP-a dobijamo važan uvid u zdravlje srca koji standardni testovi ne pokazuju.

Nivo holesterola u krvi je veoma važan, ali nije jedini u ovoj priči.  Skrivena upala u srcu može biti presudni faktor rizika – a dobra vest je da se može meriti, pratiti i smanjiti.

Zato je važno:

• da u razgovoru sa lekarom pitate i za hsCRP analizu,
• da usvojite pravila zdrave ishrane i navike koje smanjuju upalu,
• i da, kada je potrebno, uz terapiju statinima ili kolhicinom, dodatno zaštitite svoje srce.

Nauka nas podseća na jednostavnu istinu: zdravlje srca ne zavisi samo od brojeva na laboratorijskom nalazu i visini LDL holesterola, već i od toga koliko u njemu ima tihe upale. A upravo tu možemo da učinimo mnogo – za sebe i svoje najbliže.