Bolesti bubrega retko kada su praćene simptomima, a smatra se da skoro 90 odsto osoba uopšte ne zna da ima bolest i ne leči se, sve dok ne bude kasno. Stariji od 60 godina, hronični bolesnici, pacijenti koji maju dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak, autoimune bolesti, kao lupus, u povećanom su riziku od razvoja bolesti bubrega. Redovni pregledi, jedini su način da se spreči ozbiljnije oštećenje bubrega.
Rani znaci bolesti bubrega
Simptomi bolesti mogu biti pratioci prva tri stadijuma bolesti bubrega, koja prethode većim oštećenjima bubrežne funkcije. U slučaju, da se primete neki od ovih simptoma, trebalo bi što pre obratiti se lekaru.
1. Noćno mokrenje – Tokom dana, usled dugotrajnog stajanja ili sedenja, skuplja se tečnost u zglobovima i listovima nogu. Ta tečnost tokom noći dospeva do bubrega koji zbog oštećenja, nisu u stanju da filtriraju otpadne produkte. Usled toga, kod nekih osoba javlja se pojačana potreba za noćnim mokrenjem. U slučaju da tokom noći nekoliko puta ustajete kako biste urinirali, potražite lekarsku pomoć. Bitno je imati na umu i da unos tečnosti u večernjim satima, može da isprovocira noćno mokrenje.
2. Oticanje tela – Oštećeni bubrezi nisu u stanju da filtriraju so, usled čega dolazi do otoka (edema) zglobova, stopala i nogu, kaže dr Robert Greenwell, šef nefrologije u Mercy Medical Center iz Baltimora. Posebno u jutarnjim časovima moguća je i pojava otoka oko očiju. Velike količine proteina mogu poremetiti rad bubrega. Uočeno je da su osobe sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2, usled viška proteina osećale bolove u bubrezima. Visoke nivoe proteina sadrže namirnice kao što su meso, riba, piletina, jaja i mlečni proizvodi.
3. Umor – Anemija je često jedan od prvih znakova oboljenja bubrega. Zdravi bubrezi luče hormon eritropoetin, koji šalje signal koštanoj srži da stvara crvena krvna zrnaca. Ipak, ako je poremećena funkcija bubrega, oni ne luče dovoljne količine eritropoetina. Sve ima za posledicu smanjen broj crvenih krvnih zrnaca. Anemija je česta, kako kažu doktori, u srednjim stadijumima bolesti. Savet je da se obratite lekaru, ako imate simptome malokrvnosti kao što su vrtoglavica, slabija koncentracija, bleda koža. Laboratorijskim testovima krvi proveravaju se nivoi hemoglobina, koji su sastavni deo crvenih krvnih zrnaca.
Stanje se se leči određenim načinom ishrane, lekovima, suplementima. U slučaju dijagnoze anemije, savetuje se i provera rada bubrega, testom koji utvrđuje brzinu glomerularne filtracije (GFR). Jednostavnim testom meri se nivo kreatinina i albumina u krvi, u obzir se uzima pol, uzrast pacijenta. Na osnovu rezultata GFR lekar može odrediti u kojoj je fazi bolest bubrega. Niže vrednosti GFR, znače da je rizik od razvoja bolesti veći.
4. Krv u urinu – Pojava krvni u urinu može biti posledica kamena u bubregu, ili infekcije urinarnog trakta. Zdravi bubrezi filtriranjem, sprečavaju da krv dospe u urin. Pacijent nekada može okom primetiti ostatke krvi u urinu. Stručnjaci kažu da se krv ne može uvek videti u urinu i dodaju da je urin u kojem u kojem ima krvi uvek tamne boje. Bela pena u urinu često ukazuje na visok nivo albumina, proteina koji se inače nalazi u malim količinama u urinu. Oštećeni bubrezi nisu u stanju da filtriraju proteine, pa se pojavljuje bela pena u urinu.
Kasniji znaci bolesti bubrega
U kasnijim 4. ili 5. stadijumu bolesti, javljaju se simptomi i znaci koji ukazuju na veća oštećenja, jer bubrezi nisu u stanju da filtriraju otpadne materije, koje se talože u krvotoku. Nažalost to su momenti kada je pacijentima potrebna dijaliza i /ili transplantacija bubrega.
1. Suva koža koja svrbi – Bubrezi svojim radom utiču na balans minerala u krvi. U najtežim fazama bolesti, usled poremećaja balansa minerala javljaju se simptomi na koži, koja postaje hrapava i ljušti se, često je koža zategnuta do pucanja. Bolesni bubrezi ne filtriraju višak fosfora koji se može taložiti na koži i izazvati svrab. Usled nagomilavanja toksina koža poprima nezdravu bledu ili žućkastu boju. Moguće je da potamni i da se na njoj pojave promene slične bubuljicama. Simptomi uznapredovale faze bolesti bubrega ispoljavaju se na noktima, pa gornji deo nokta u nekim slučajevima pobeli.
2. Gubitak apetita – Toksini koji se talože u organizmu utiču i na slabljenje apetita. Smatra se da jedna trećina pacijenata u završnim stadijumima bolesti bubrega, zbog nakupljanja štetnih materija, oseća metalni ukus u ustima. Moguća je i pojava mučnine praćene povraćanjem.
3. Grčevi – Usled ozbiljne bolesti bubrega, dolazi do disbalansa elektrolita i pojave grčeva u nogama ili rukama. Pacijenti imaju osećaj i da ih neko iglicama bode u noge. Oko 25 odsto pacijenata na dijalizi razvilo je, prema nekim podacima, sindrom nemirnih nogu.
