Koje začinsko bilje može da smanji unos soli i zašto nana nije idealna za stomačne tegobe

Mirisni listovi mogu da pomognu da jednostavan obrok postane ukusniji i bez mnogo dosoljavanja. Bosiljak, origano, nana i drugo začinsko bilje sadrže različita biljna jedinjenja, ali njihove koristi zavise od količine i načina upotrebe. Zato je važno da razlikujemo ono što potvrđuju istraživanja na ljudima od obećanja zasnovanih samo na laboratorijskim rezultatima.

Začinsko bilje može da olakša smanjenje unosa soli

Hrana dobija bogatiju aromu kada joj dodamo odgovarajuće začinsko bilje. Zbog izraženijeg ukusa, nekim ljudima postaje lakše da smanje dodatni unos soli. Upravo je takav pristup bio deo programa koji su istraživači ispitivali u kliničkim uslovima.

Preporučujemo

U randomizovanoj kliničkoj studiji SPICE, objavljenoj 2015. godine u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition, naučnici su proučavali program promene navika koji je uključivao upotrebu začina i začinskog bilja. U randomizovanom delu istraživanja učestvovalo je 40 odraslih osoba, praćenih tokom 20 nedelja. Grupa koja je prošla program imala je niže izlučivanje natrijuma urinom, što je ukazivalo na manji unos ovog sastojka soli.

Rezultat se odnosio na celokupan program, koji je obuhvatao više promena u ponašanju. Studija zato ne dokazuje da samo dodavanje začina automatski smanjuje unos soli. Praktična korist jeste u tome da začinskim biljem obogatimo jelo dok postepeno smanjujemo količinu koju dosoljavamo.

Bosiljak doprinosi raznovrsnoj ishrani, ali nije zaštita od gubitka vida

Sveži bosiljak daje prepoznatljivu aromu paradajzu, testenini, mahunarkama i jelima od povrća. Sadrži vitamin K i karotenoide, među kojima su lutein i zeaksantin. Ipak, nekoliko listova predstavlja malu porciju, pa njegov nutritivni doprinos zavisi od količine koju pojedemo i ostatka jelovnika.

Lutein i zeaksantin često se pominju u istraživanjima zdravlja očiju. Međutim,rezultati ispitivanja posebnih suplemenata ne mogu da se pripišu bosiljku samo zato što sadrži ista jedinjenja. Nema odgovarajućih dokaza da dodavanje bosiljka obroku sprečava slabljenje vida povezano sa starenjem.

Istraživanja AREDS i AREDS2 pokazala su korist određenih kombinacija nutrijenata kod pojedinih stadijuma makularne degeneracije. Ti preparati ne sprečavaju nastanak bolesti i nisu namenjeni svima. Bosiljak zato možemo da koristimo kao deo raznovrsne ishrane, dok o suplementima za oči treba da odlučujemo sa oftalmologom.

Origano privlači pažnju naučnika zbog svojih biljnih jedinjenja

Origano sadrži polifenole i aromatična jedinjenja, uključujući karvakrol i timol. Njegovi sastojci proučavaju se zbog antioksidativnog i antimikrobnog delovanja zabeleženog u pretkliničkim istraživanjima. Takvi nalazi predstavljaju osnov za dalja ispitivanja, ali ne potvrđuju da origano leči bolesti kod ljudi.

Zato nema dovoljno kliničkih dokaza za tvrdnje da origano sprečava rak, leči bakterijske infekcije ili zamenjuje antibiotik. Ni poređenja njegove laboratorijski izmerene antioksidativne aktivnosti sa voćem ne pokazuju da je prstohvat začina korisniji od porcije voća. Za stvarni efekat važni su količina, apsorpcija i rezultati istraživanja na ljudima.

U svakodnevnoj pripremi hrane origano možemo da dodamo paradajz sosu, pečenom povrću, pasulju ili marinadi. Suvi listovi i koncentrovano ulje origana razlikuju se po sastavu i jačini. Preparati sa uljem mogu da izazovu gorušicu, mučninu i druge stomačne smetnje, pa njihovu upotrebu ne treba da poistovećujemo sa začinjavanjem obroka.

Nana i stomak: Zašto čaj i ulje u kapsulama nisu isto

Nana se tradicionalno koristi posle obroka, ali klinička istraživanja uglavnom ispituju ulje pitome nane u posebno pripremljenim kapsulama. Postoje dokazi da takvi preparati nekim odraslim osobama mogu da ublaže simptome sindroma iritabilnog creva. Za list nane i čaj nema dovoljno kvalitetnih podataka da im pripišemo isto terapijsko dejstvo.

Rezultati pritom nisu jednaki u svim istraživanjima. U randomizovanom kliničkom ispitivanju objavljenom 2021. godine u časopisu The American Journal of Gastroenterology simptomi iritabilnog creva ublažili su se i kod osoba koje su dobijale ulje nane i kod onih koje su dobijale placebo. Posle šest nedelja nije utvrđena statistički značajna razlika između grupa.

Nana zato nije univerzalno rešenje za nadimanje, bol ili mučninu. Ulje nane može da izazove ili pogorša gorušicu, što je posebno važno kod osoba sa refluksom. Sveže listove možemo da koristimo za aromu salata i napitaka, dok uporne stomačne tegobe zahtevaju procenu uzroka.

Peršun, ruzmarin i žalfija imaju mesto u kuhinji, uz realna očekivanja

Peršun i korijander proširuju izbor ukusa, a peršun doprinosi i unosu vitamina K. Ovaj vitamin učestvuje u normalnom zgrušavanju krvi i metabolizmu kostiju, ali to ne znači da sam peršun sprečava osteoporozu ili srčane bolesti. Osobe koje uzimaju varfarin ili slične lekove treba da održavaju približno ujednačen unos vitamina K i da veće promene ishrane usklade sa lekarom.

Ruzmarin možemo da dodamo jelima od krompira, povrća i mesa, a žalfiju da koristimo u manjim količinama zbog intenzivne arome. Nekoliko malih istraživanja ukazuje na to da pojedini preparati žalfije mogu da ublaže učestalost valunga u menopauzi. Ipak, dokazi su ograničeni i ne potvrđuju da žalfija kao začin ili proizvoljno pripremljen čaj ima isti efekat kao ispitivani preparat.

Začinsko bilje najpraktičnije je da biramo prema jelu, ukusu i tome kako ga podnosimo. Ako želimo da ga koristimo zbog zdravstvenih tegoba, treba da razlikujemo kulinarsku količinu od koncentrovanog ekstrakta ili etarskog ulja. Korist začina u svakodnevnoj ishrani ne daje osnov da njima zamenimo propisanu terapiju.

(eKlinika.rs)