Koji čajevi mogu najbolje da nas rashlade: Nana vara receptore, hibiskus ne sadrži kofein...

Kada temperatura pređe 30 stepeni Celzijusa, malo ko pomisli na šolju toplog čaja. Ipak, način na koji telo reguliše temperaturu složeniji je od jednostavnog pravila „hladno piće hladi, toplo greje“. Naučna istraživanja termoregulacije pokazala su da u određenim uslovima čak i topao napitak može da doprinese rashlađivanju tela, ali samo ako znoj koji proizvedemo uspešno isparava sa kože.

Nana zaista „hladi“, ali ne onako kako možda mislimo

Neki čajevi imaju još jednu prednost: mogu da doprinesu unosu tečnosti, a pojedine biljke, poput nane, sadrže materije koje direktno deluju na receptore preko kojih osećamo hladnoću. Zato odgovor na pitanje koji čaj nas najbolje rashlađuje zavisi i od toga šta pod „rashlađivanjem“ podrazumevamo. Čaj od nane je prvi izbor kada želimo napitak koji ostavlja osećaj svežine. Za to postoji vrlo konkretno fiziološko objašnjenje.

Preporučujemo

Mentol, karakterističan sastojak nane, aktivira receptor poznat kao TRPM8. Studije potvrđuju da je reč je o receptoru koji učestvuje u našem osećaju hladnoće. Kada mentol aktivira ovaj sistem, mozak dobija signal koji doživljavamo kao hlađenje, čak i kada se temperatura u ustima nije značajno smanjila. Važna je, međutim, razlika: osećati hladnoću nije isto što i sniziti telesnu temperaturu.

Nana zato može da bude veoma prijatan izbor tokom vrelog dana, posebno kada se čaj ohladi, ali ne treba očekivati da mentol sam po sebi spreči pregrevanje organizma.

Da li nas topao čaj zaista može da rashladi?

Zvuči kao još jedan od zdravstvenih mitova, ali iza ove tvrdnje postoji fiziologija. Kada unesemo topao napitak, organizam registruje dodatnu toplotu. Jedna od reakcija može da bude pojačano znojenje. Isparavanje znoja sa kože predstavlja jedan od najvažnijih mehanizama kojima se ljudsko telo oslobađa viška toplote.

Ako se zbog toplog napitka dovoljno poveća znojenje i taj znoj ispari, gubitak toplote isparavanjem može da nadoknadi toplotu koju smo uneli napitkom. Tu se, međutim, nalazi važna začkoljica. Topao čaj neće imati isti efekat kada je vazduh veoma vlažan. Da bi nas znojenje rashladilo telo znoj mora da ispari.

Kada je vazduh suv i postoji strujanje vazduha isparavanje je efikasnije. Zato znoj može dobro da nas rashlađuje. Pri velikoj vlažnosti vazduha situacija je drugačija. Znoj ostaje na koži, sliva se niz telo, a njegov efekat hlađenja postaje slabiji. Zbog toga savet „pijte topao čaj da biste se rashladili“ nije univerzalan. Topao napitak može da ima smisla u uslovima u kojima dodatno znojenje omogućava veći gubitak toplote isparavanjem. Tokom sparnog, veoma vlažnog dana, kada je čovek već obliven znojem koji teško isparava, takav efekat ne treba očekivati.

Čaj od hibiskusa - osvežavajuć, kiselkast i bez kofeina

Hibiskus je posebno pogodan za letnje napitke jer od njega može da se napravi čaj koji se pije dobro rashlađen. Ima karakterističan kiselkast ukus i intenzivnu crvenu boju, pa mnogima prija i bez dodatka šećera. Još jedna prednost jeste to što prirodno ne sadrži kofein.

Hibiskus je zanimljiv i nauci zbog polifenola i antocijanina koje sadrži. Klinička istraživanja ispitivala su njegov uticaj na krvni pritisak, a rezultati ukazuju na moguće snižavanje krvnog pritiska kod nekih osoba koje ga redovno konzumiraju. Upravo zbog toga sa hibiskusom ne treba preterivati samo zato što je „prirodan“.

Osobe koje imaju nizak krvni pritisak ili uzimaju terapiju za hipertenziju trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ako nameravaju redovno da piju veće količine ovog čaja. Za zdravu osobu koja ga dobro podnosi, nezaslađen i rashlađen čaj od hibiskusa može da bude prijatna alternativa zaslađenim letnjim napicima.

Zeleni čaj može da osveži, ali šta je sa kofeinom?

Zeleni čaj može da se pripremi i kao hladan napitak, sa kriškom limuna ili nekoliko listova nane. Međutim, za razliku od biljnih čajeva od nane ili hibiskusa, zeleni čaj sadrži kofein. Tu dolazimo do još jednog čestog mita: da svaki napitak sa kofeinom automatski dehidrira organizam. Kofein zaista može da poveća izlučivanje urina, naročito u većim dozama i kod osoba koje ga ne konzumiraju redovno. Ipak, istraživanja ne podržavaju tvrdnju da uobičajene količine čaja izazivaju takav gubitak tečnosti da napitak prestaje da doprinosi hidrataciji.

Drugim rečima, šolja zelenog ili crnog čaja ne „poništava“ svu tečnost koju smo njome uneli. Tokom velikih vrućina ipak nije dobro da se celokupan unos tečnosti zasniva na velikim količinama jakog čaja sa kofeinom. Voda i dalje ostaje osnovni i najjednostavniji izbor za hidrataciju.

A kamilica?

Kamilica nema specifičan „rashlađujući“ mehanizam kakav povezujemo sa mentolom iz nane. Ipak, kada se pripremi bez šećera, ohladi i pije kao deo ukupnog dnevnog unosa tečnosti, može da bude sasvim dobar letnji napitak. Isto važi za brojne biljne čajeve koji ne sadrže kofein.

Njihova najveća prednost tokom leta ne mora da bude neka posebna aktivna supstanca. Ako čoveku ukus čaja prija i zbog toga tokom dana unese dovoljno tečnosti, već smo dobili važnu korist.

Da li čaj treba da bude leden?

Ni tu ne važi pravilo „što hladnije, to bolje“. Veoma hladan napitak pruža trenutno prijatan osećaj, naročito u ustima i grlu. To, međutim, ne znači da je nekoliko kockica leda najvažniji faktor u zaštiti organizma od vrućine. Mnogo je važnije da tokom dana unosimo dovoljno tečnosti i da unos prilagodimo temperaturi, fizičkoj aktivnosti, znojenju, zdravstvenom stanju i drugim okolnostima.

Nekome će prijati čaj sobne temperature, nekome dobro rashlađen, a nekome mlak. Nema potrebe da se čovek tera na vruć čaj usred leta samo zato što je čuo da „tako rade ljudi u pustinji“.

(eKlinika.rs)