Gavez i povrede kostiju: šta kaže nauka o biljci koja se tradicionalno koristi vekovima?

Gavez (Symphytum officinale) jedna je od biljaka čije se ime vekovima vezuje za povrede, uganuća, modrice, bolne zglobove, pa čak i prelome kostiju. U narodnoj medicini najčešće se koristio lokalno, u obliku obloga i masti, zbog verovanja da može da doprinese oporavku oštećenog tkiva. Savremena istraživanja potvrđuju neke od njegovih efekata kod povreda mekih tkiva, dok su dokazi o direktnom uticaju na zarastanje preloma za sada uglavnom eksperimentalni.

Zašto se gavez tradicionalno povezuje sa zarastanjem kostiju

Gavez pripada porodici Boraginaceae, a u lekovite svrhe tradicionalno su se koristili njegov koren i nadzemni delovi. Posebnu pažnju privlači alantoin, jedinjenje povezano sa procesima regeneracije tkiva, dok biljka sadrži i fenolne kiseline, sluzi i druge biološki aktivne materije. Upravo je takav sastav jedan od razloga zbog kojih istraživači ispituju moguće protivupalno i regenerativno dejstvo gaveza.

Preporučujemo

Tradicionalna upotreba, međutim, nije isto što i dokaz da biljka može da zaleči prelomljenu kost. Zarastanje preloma složen je proces koji prolazi kroz faze zapaljenja, stvaranja mekog i tvrdog kalusa i kasnijeg remodelovanja kosti. Zbog toga svaki mogući uticaj gaveza na ovaj proces mora da se proverava kontrolisanim istraživanjima.

Šta su naučnici otkrili o gavezu i prelomima

Nova eksperimentalna studija iz 2026. godine ispitivala je Symphytum officinale na modelu preloma butne kosti kod odraslih mužjaka pacova. Istraživači su pratili stvaranje kalusa rendgenskim snimanjem, histološke promene i pokazatelje stvaranja i razgradnje kosti. Rezultati su ukazali na izraženije stvaranje koštanog tkiva u pojedinim grupama životinja koje su dobijale preparate gaveza.

Autori su kod životinja koje su dobijale matičnu tinkturu zabeležili značajno veći udeo koštanog tkiva u kalusu u odnosu na kontrolnu grupu u određenim fazama eksperimenta. U kasnoj fazi kalusa udeo kosti iznosio je oko 75 odsto u ovoj grupi, naspram približno 42 odsto kod kontrolnih životinja. Ipak, reč je o istraživanju na životinjama, pa se ovi rezultati ne mogu neposredno preneti na lečenje preloma kod ljudi.

Klinički dokazi kod uganuća i povreda mekih tkiva su postojaniji

Za razliku od preloma, o lokalnoj primeni gaveza kod nekih povreda mekih tkiva postoje i klinička istraživanja na ljudima. U randomizovanoj, dvostruko slepoj i placebo kontrolisanoj studiji sa 142 osobe sa akutnim uganućem skočnog zgloba, mast sa ekstraktom korena gaveza bila je povezana sa većim smanjenjem bola i otoka u poređenju sa placebom. Poboljšanje je zabeleženo i kada je procenjivana pokretljivost zgloba.

Druga kontrolisana studija obuhvatila je više od 200 pacijenata sa akutnim uganućem skočnog zgloba i takođe ispitivala preparat gaveza za lokalnu primenu. Rezultati pružaju dodatne podatke o mogućoj koristi standardizovanih preparata kod ovakvih povreda.

Gavez ne može da zameni lečenje preloma

Kod sumnje na prelom ne treba oslanjati se na biljne preparate niti odlagati pregled lekara. Prelom zahteva odgovarajuću dijagnostiku, najčešće rendgensko snimanje, a u zavisnosti od vrste povrede mogu biti potrebni imobilizacija, repozicija ili hirurško lečenje. Nepravilno srastanje kosti može ostaviti dugotrajne posledice po funkciju ekstremiteta.

Podaci o gavezu zato imaju smisla prvenstveno u kontekstu istraživanja mogućih pomoćnih pristupa, a ne kao dokaz da ova biljka može samostalno da leči slomljenu kost. Čak i kada eksperimentalni rezultati pokažu ubrzano stvaranje koštanog tkiva, potrebna su kvalitetna klinička ispitivanja na ljudima. Tek takve studije mogu da pokažu da li određeni preparat zaista ima klinički značajan efekat i pod kojim uslovima.

Sa gavezom je potreban oprez zbog pirolizidinskih alkaloida

Gavez prirodno može da sadrži pirolizidinske alkaloide, materije poznate po mogućem štetnom dejstvu na jetru. Zbog toga način pripreme i primene nije nevažan, a tradicionalni recept ne može automatski da se smatra bezbednim samo zato što se dugo koristi. Poseban oprez potreban je sa preparatima nepoznatog sastava i koncentracije.

Samoinicijativno oralno uzimanje gaveza nije preporučljivo, naročito ako nije reč o preparatu čiji su sastav i bezbednost jasno utvrđeni. Ni lokalne preparate ne bi trebalo nanositi na otvorene rane bez odgovarajućeg stručnog saveta. Trudnice, dojilje, osobe sa bolestima jetre i pacijenti koji koriste terapiju trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom pre primene preparata od gaveza.

Šta možemo da zaključimo o gavezu i povredama kostiju

Gavez ima dugu istoriju primene kod povreda, a savremena nauka pruža određenu osnovu za dalje istraživanje njegovih regenerativnih i protivupalnih svojstava. Klinički podaci su ubedljiviji kada je reč o pojedinim povredama mekih tkiva, poput uganuća, dok su dokazi o ubrzanom zarastanju preloma kod ljudi još nedovoljni. Najnoviji eksperimentalni rezultati jesu zanimljivi, ali ne predstavljaju potvrdu da gavez ubrzava zarastanje slomljene kosti kod čoveka.

Kod preloma je zato najvažnije pravilno ortopedsko lečenje, a svaki dodatni preparat treba posmatrati samo kao moguću dopunu i koristiti uz savet stručnjaka. Bol, jak otok, deformitet, nemogućnost oslanjanja na ekstremitet ili ograničena pokretljivost posle povrede zahtevaju medicinsku procenu. Gavez može biti zanimljiv predmet daljih istraživanja, ali mesto u terapiji preloma tek treba jasno da se utvrdi.

(eKlinika.rs)