Stalno vam je hladno i imate osećaj da se smrzavate? Ove prirodne metode mogu da pomognu kod zimogrožljivosti

Dok je drugima prijatno vi tražite još jedan džemper, toplije čarape ili ćebe. Jednostavne svakodnevne navike mogu da ublaže osećaj hladnoće, ali uporna zimogrožljivost ponekad ukazuje na anemiju, smanjenu funkciju štitne žlezde ili problem sa krvnim sudovima.

Zimogrožljivost nije uvek samo reakcija na hladno vreme

Ljudi različito podnose niske temperature. Na osećaj hladnoće mogu da utiču građa tela, količina potkožnog masnog tkiva i opšte zdravstveno stanje. Međutim, ako vam je često hladno i u prostoriji u kojoj je drugima prijatno, posebno ako je to nova pojava, važno je da obratite pažnju i na druge tegobe.

Preporučujemo

Pojačana osetljivost na hladnoću može da prati anemiju, hipotireozu, nedovoljnu uhranjenost ili određene poremećaje krvnih sudova. Kućne mere mogu da pruže olakšanje, ali dugotrajna ili izrazita zimogrožljivost zahteva procenu uzroka. Ako su problem prvenstveno hladni prsti koji povremeno pobele ili poplave, uz trnjenje ili bol, moguć je Rejnoov fenomen. Tegobe tada često pokreću hladnoća ili stres.

Slojevita odeća i postepeno zagrevanje čuvaju toplotu

Više tanjih slojeva odeće pomaže da se zadrži topao vazduh između njih. Posebno zaštitite šake i stopala, a napolju i glavu i uši. Mokre čarape i odeću zamenite suvim čim ste u prilici. Kod osoba kojima hladnoća izaziva tegobe u prstima korisno je i da izbegavaju nagle promene temperature. Rukavice mogu da pomognu čak i pri uzimanju namirnica iz zamrzivača.

Promrzle šake zagrevajte postepeno. Pređite u topliju prostoriju, lagano pokrećite prste i, ako je potrebno, koristite prijatno toplu vodu. Kada su prsti utrnuli, teže je da procenimo temperaturu, pa vrela voda i neposredan kontakt sa grejnim telom nose rizik od opekotina.

Kratko kretanje može da pomogne hladnim šakama i stopalima

Dugotrajno sedenje zamenite povremenim ustajanjem i kratkom šetnjom. Dok sedite, možete lagano da pomerate stopala, kružite skočnim zglobovima i otvarate i zatvarate šake. Aktivnost prilagodite svojim mogućnostima. Redovno vežbanje može da doprinese boljoj cirkulaciji i preporučuje se kao jedna od mera kod Rejnoovog fenomena. Ako stres pokreće napade hladnih i bolnih prstiju, mogu da pomognu i vežbe sporog disanja ili druge tehnike opuštanja.

Važno je i da se izbegava pušenje. Kod osoba sa Rejnoovim fenomenom previše kofeina takođe može da podstakne simptome, pa kafa nije najbolje rešenje za svaki osećaj hladnoće.

Redovni obroci i topli napici imaju prednost nad „čudotvornim” preparatima

Hrana obezbeđuje energiju koja je organizmu potrebna i za održavanje toplote. Redovni, raznovrsni obroci, topla supa ili čorba i prijatno topao napitak mogu da budu jednostavna pomoć tokom hladnih dana. Alkohol nije dobar način zagrevanja, iako može da stvori prividan osećaj toplote.

Ako postoji nedostatak gvožđa, ishrana ima važnu ulogu, ali sama zimogrožljivost ne potvrđuje taj problem. Izvori gvožđa uključuju meso, ribu, mahunarke i obogaćene žitarice. Vitamin C iz paprike, citrusa ili drugog voća i povrća poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica. Preparati gvožđa nisu univerzalni lek protiv hladnoće. Ako se potvrdi anemija, potrebno je da se utvrdi njen uzrok i odredi odgovarajuća terapija; promena jelovnika nije uvek dovoljna.

Šta je jedna klinička studija pokazala o efektu tople kupke na stopala?

Topla voda može da zagreje stopala, ali je važno da razlikujemo kratkotrajno olakšanje od lečenja uzroka zimogrožljivosti.

U kliničkoj studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Nursing Studies, 25 učesnika starijih od 55 godina isprobalo je kupku za stopala u vodi temperature 40 stepeni, tokom 20 minuta pre spavanja. Istraživači su zabeležili povećanje temperature stopala, ali nisu utvrdili značajno poboljšanje objektivno merenog sna niti subjektivnog kvaliteta spavanja. Studija podržava efekat lokalnog zagrevanja, ali nije ispitivala lečenje uporne zimogrožljivosti. Zbog malog broja učesnika i kratkog praćenja njeni zaključci imaju ograničen domet.

Kupke nisu pogodne za svakoga. Osobama sa dijabetesom preporučuje se pranje stopala toplom, a ne vrućom vodom, bez potapanja. Poseban oprez potreban je kada je osećaj u stopalima oslabljen, jer opekotina može da nastane bez pravovremenog osećaja bola.

Kada osećaj hladnoće zahteva pregled

Javite se lekaru ako je zimogrožljivost nova, izrazita, dugotrajna ili se pogoršava. Za procenu je korisno da opišete da li vam je hladno po celom telu ili samo u šakama i stopalima, kada su tegobe počele i da li ih prate druge promene. Prema razgovoru i pregledu lekar određuje da li su potrebne analize krvi, provera funkcije štitne žlezde ili druga ispitivanja.

Pregled zaslužuju i izražene ili sve češće promene boje prstiju, naročito uz bol i utrnulost.

Zimogrožljivost treba razlikovati od pothlađivanja. Ako se posle izlaganja hladnoći pojave zbunjenost, nerazgovetan govor, izrazita pospanost ili nespretnost, potrebna je hitna medicinska pomoć. Telesna temperatura ispod 35 stepeni ukazuje na hipotermiju, koja je hitno stanje.

(eKlinika.rs)