„Telo nije kanta za otpatke, već hram”: Roland Nemet o naturopatiji i greškama kojima hranu pretvaramo u otrov

Iako ga domaća javnost uglavnom prepoznaje po ličnoj borbi i pobedi nad malignom bolešću koju je dva puta savladao, Roland Nemet svoje profesionalno delovanje usmerio je ka oblasti koja je na našim prostorima još uvek malo poznata - naturopatiji.

Kao diplomirani naturopata sa diplomom stečenom u Mađarskoj, gde je ova grana integrisana, Nemet u Srbiji formalno radi kao nutricionista jer profesija naturopate kod nas još nije prepoznata. Kako ističe na samom početku razgovora, njegova praksa nema nikakve veze sa nadrilekarstvom, niti se on predstavlja kao lekar.

- Alternativna medicina i moderna medicina trebalo bi da budu uvek jedan par i da funkcionišu zajedno. Međutim, u praksi je alternativni pristup još uvek malo zastupljen kada se donose ključne odluke o lečenju - naglašava Nemet.

Prevencija kao temelj: Zašto čekamo da se razbolimo?

Suština naturopatije leži u prepoznavanju moći samoisceljenja tela, pri čemu su sve terapije, lekovi i tretmani samo podrška organizmu. Nemet objašnjava da postoje tri nivoa zaštite zdravlja: primarna (održavanje balansa dok smo potpuno zdravi), sekundarna (reagovanje na genetske predispozicije poput dijabetesa u porodici) i tercijarna, na kojoj i sam najčešće radi. Tercijarna prevencija podrazumeva podizanje i stabilizaciju organizma kada se problem već pojavio ili kada se iz njega izlazi.

Poseban osvrt sagovornik daje na paradoks modernog doba – živimo duže, ali znatno bolesnije nego ranije generacije. Nekada su infekcije odnosile živote u ranijoj dobi pre otkrića antibiotika, ali su ljudi živeli u skladu sa prirodom. Danas, uprkos civilizacijskim pogodnostima, svedočimo hroničnim oboljenjima kod sve mlađe populacije.

- Danas smo životni vek produžili na preko 70 godina, ali se postavlja pitanje – kako živimo te godine? Da li je u redu da ljudi sa 40 ili 50 godina već imaju teške hronične dijagnoze poput dijabetesa tipa 2, osteoporoze i anemije, ili da se mladi parovi masovno bore sa sterilitetom?, upozorava Nemet.

Šta unosimo u svoj organizam

Naturopatski pristup podrazumeva sagledavanje čitavog načina života. Nemet podseća na mudrost drevnih civilizacija i Hipokratovu maksimu da hrana treba da bude lek, dok je savremeni čovek naviknut na industrijski prerađene namirnice.

Istočna učenja telo posmatraju poput hrama u koji se pažljivo bira šta se unosi, dok savremena kultura često zanemaruje osnovne biološke potrebe. To se ne odnosi samo na namirnice, već i na higijenu sna i životni prostor. Naši stari su znali da se prostorije za spavanje ne pregrevaju – optimalna temperatura ne bi trebalo da prelazi 17 stepeni Celzijusa radi bolje cirkulacije i zdravlja disajnih puteva. Nasuprot tome, savremeni domovi tokom zime podsećaju na saune sa 25 stepeni, a večeri se umesto u razgovoru i smirenju provode uz ekrane telefona, što remeti lučenje melatonina.

- Ukoliko bismo ispoštovali principe prirode i napravili pravi spoj modernih medicinskih dostignuća i prirodnih zakonitosti, čovek bi živeo ne samo duže, već neuporedivo kvalitetnije  - jasan je sagovornik.

Zlatno pravilo: Nikada ne jedite pod stresom

U trenucima narušenog zdravlja, životinje instinktivno odbijaju hranu, miruju i piju vodu, omogućavajući telu da svu energiju usmeri na oporavak. Slične principe vekovima zagovara i ajurvedska tradicija. Jedna od najopasnijih navika današnjice jeste automatsko konzumiranje hrane u stanjima emotivne napetosti.

- Ajurveda jasno nalaže da se ne sme jesti kada smo pod uticajem negativnih emocija i besa. U takvom psihofizičkom stanju proces varenja biva poremećen i hrana se u telu praktično pretvara u otrov -  objašnjava Nemet.

Promena počinje prvim jutarnjim satom

Govoreći o uvođenju zdravih obrazaca, Nemet slikovito objašnjava da se „slon jede parče po parče“, odnosno da su krupne životne promene održive jedino ako se usvajaju postepeno.

Kao ključni prvi korak, savetuje reorganizaciju jutarnje rutine. Umesto buđenja u cajtnotu, jurnjave, stresa u saobraćaju i nervoze koja se lančano prenosi na radno mesto i porodicu, dan treba započeti svesno. Ustajanje sat vremena ranije radi mira, planiranja i kvalitetnog početka dana stvara štit od hroničnog stresa koji je, prema rečima ovog stručnjaka, koren većine savremenih poremećaja organizma.

(eKlinika.rs)