Da li je lečenje pčelinjim otrovom opasno i kako izbeći alergijske reakcije?

Lečenje pčelinjim otrovom, poznato u svetu komplementarne medicine i kao apiterapija ili apipunktura, predstavlja izuzetno drevnu metodu lečenja. Njeni koreni sežu duboko u prošlost, s obzirom na to da se još od vremena starog Egipta i antičke Grčke ovaj prirodni resurs koristio za ublažavanje teških reumatskih bolesti. Danas, uprkos impresivnom napretku moderne i konvencionalne medicine, ova grana alternativnog lečenja privlači sve veću pažnju javnosti.

Pacijenti koji se bore sa hroničnim bolovima, neuromišićnim, plućnim i imunološkim oboljenjima, pa čak i tumorima, sve češće traže spas u pčelinjim proizvodima.

Preporučujemo

Međutim, sama reč "otrov" kod mnogih neizbežno izaziva strah i sumnju. Stoga se kao glavno pitanje i tema mnogih medicinskih rasprava nameće: da li je lečenje pčelinjim otrovom opasno po ljudski život i kako se pacijenti mogu zaštititi od potencijalno fatalnih alergijskih reakcija? Detaljne odgovore na ova pitanja kroz svoju praksu nudi doktor Stanko Buha, istaknuti anesteziolog i apiterapeut.

Foto: Promo/ Nebojša Kolak

Počeci apipunkture i razvoj prakse doktora Buhe

Doktor Stanko Buha napominje da u svet apiterapije nije ušao planski, već da su ga na taj korak pre svega naveli uporni pacijenti i obimna stručna literatura.

- Generalno, pčelinji proizvodi su lek, a ja se bavim pčelinjim otrovom, terapijom pčelinjim otrovom. Nenamerno, nisam to hteo, ali su me što knjige, što pacijenti naterali praktično - navodi Buha.

Njegovo medicinsko iskustvo i višedecenijska ranija praksa poslužili su kao savršena osnova za ovaj jedinstveni poduhvat.

-Radim akupunkturu već 35 godina. Sticajem okolnosti, držao sam predavanje o akupunkturi raznim udruženjima pčelara u regionu. Da bih povezao akupunkturu i apipunkturu istraživao sam dejstvo pčelinjeg otrova i oduševio se rezultatima terapije reumatskih i neuromišićnih bolesti, pre svega ruskih lekara - ističe Buha.

Kako kaže, njegova prvobitna namera bila je edukativne prirode, želeo je da nauči pčelare, a potom i pacijente, kako da sami bezbedno koriste ubode pčela za ublažavanje svojih tegoba. Međutim, praksa je pokazala da se pacijenti ne usuđuju da sami preuzmu taj rizik u kućnim uslovima, što je doktora navelo da terapije u potpunosti preuzme na sebe.

- Samo prikupljanje otrova takođe predstavlja specifičan i zahtevan proces za pčelare. Dok neki proizvođači koriste sisteme koji se postavljaju odozgo na košnicu kako bi dobili više otrova, mnogo isplativije i lakše rešenje koje se koristi u većini zemalja sveta jeste postavljanje kolektora na samom ulazu u košnicu - objašnjava Buha.

Sanira sportske povrede za koje moderna medicina nema lek

Mnogi se pitaju šta zapravo čini pčelinji otrov tako lekovitim. Ovaj kompleksni biološki produkt u sebi, kako kaže Buha, sadrži oko 18 glavnih sastojaka, od kojih svaki igra specifičnu, naučno potvrđenu ulogu u ljudskom organizmu.

-Svaki od tih sastojaka ima svoju naučno dokazanu ulogu. A sve to zajedno dovodi pre svega do alergije, a onda i do imunoterapije, poboljšava cirkulaciju i ima nešto anti-anti, jedno 20 svojih dejstava - navodi Buha.

Zbog svoje primarno protivupalne prirode, pčelinji otrov se pokazuje kao izuzetno uspešan u rešavanju problema sa povredama mekih tkiva, mišića, tetiva i dugotrajnih otoka.

Osim što pomaže hroničnim bolesnicima, veoma je zanimljiva i sve veća upotreba ovog otrova u svetu profesionalnog sporta.

- Injekcije i lekovite masti na bazi pčelinjeg otrova uspešno se koriste kod upale preponske kosti (osteitis pubis), bolnog stanja za koje moderna medicina često zvanično priznaje da za njega nema apsolutno adekvatan lek. Vrhunski sportisti, poput ruske šampionke u rvanju i osvajačice zlatnih olimpijskih medalja Natalije Vorobjeve, javno potvrđuju da koriste upravo pčelinji otrov za podizanje nivoa energije, snage i kondicije, jer se radi o potpuno prirodnom preparatu koji Svetska antidoping agencija ne zabranjuje - naglašava Buha.

Dodaje da i mnogi iskusni pčelari svedoci su terapijskog dejstva pčelinjeg otrova.

- Česti letnji ubodi pčela daju im toliku energiju da organizam gotovo ne može da oseti umor – kaže Buha.

Rezultati medicinske terapije u ordinaciji, takođe, znaju biti zadivljujući.

-Tako je jedan moj pacijent, inače disciplinovano vojno lice, nakon završenog ciklusa od 20 tretmana osetio značajno poboljšanje zdravstvenog stanja i rekao mi da se oseća bolje za čak 30 odsto - navodi Buha.

Foto: Promo/ Nebojša Kolak

Bezbednost terapije: Da li je lečenje opasno?

Najveća dilema i bojazan sa kojom se susreće svaki pacijent pre početka tretmana jeste pitanje lične bezbednosti. Pošto se u organizam unosi biološka supstanca koja izaziva sistemski odgovor tela, ljudski strah je sasvim opravdan.

Ipak, doktor Buha kategorički tvrdi da je u profesionalnim, strogo kontrolisanim medicinskim uslovima rizik za pacijenta sveden na nulu.

- Iako se nikad ne može garantovati uspeh terapije, mi vam garantujemo apsolutnu bezbednost terapije pčelinjim otrovom, jer terapiju sprovodi iskusan anesteziolog sa dva anestetičara - objašnjava Buha.

Kako se izbegavaju alergijske reakcije?

Alergija na pčelinji otrov jeste veoma ozbiljna i potencijalno smrtonosna prepreka, ali, sa medicinske tačke gledišta, to svakako "nije nerešivo" stanje.

Da bi se anafilaktički šok i neželjene komplikacije u potpunosti izbegli, medicinski protokol zahteva obaveznu proveru pre početka svakog ciklusa lečenja. Sama procedura prevencije je precizno definisana.

- Pre svakog tretmana radi se test na alergiju. Sačeka se pola sata pa, ako nema jače reakcije na test, počinje se sa tretmanom koji traje svega 15-tak minuta, uz jaku analgosedaciju da ne bi bilo bola – navodi Buha.

Za pacijente koji su preosetljivi, ili se tokom testa pokaže nešto jača lokalna alergijska reakcija, postoji efikasno preventivno farmakološko rešenje.

- Postoji i injekcija koja se daje na Institutu za plućne bolesti, na infektološkoj klinici u Beogradu, koja ne sprečava alergiju, ali značajno smanjuje reakciju i drži otprilike mesec i po - ističe Buha.

Dok tradicionalni apiterapeutski tretman obično obuhvata podvrgavanje pacijenta namernim ubodima živih insekata, doktor Buha primenjuje mnogo moderniji, precizniji i sterilniji pristup.

- Ja to radim putem šprica. Inače, svi drugi rade sa živim pčelama. Lekoviti otrov se najpre detaljno rastvara u sterilnom fiziološkom rastvoru, a potom se bezbedno ubrizgava potkožno, i to tačno u zadate akupunkturne tačke, spajajući tako principe zapadne i istočne medicine, a za određena teža stanja daje se i kroz infuziju ili u spinalni kanal – objašnjava Buha.

Zakonske prepreke uprkos sjajnim rezultatima

Veoma je zanimljiv i istorijski podatak da su svetski dan apiterapije i začeci ove neobične prakse zapravo duboko povezani sa našim prostorima i slovenačkim lekarom Filipom Terčom. On je još daleke 1888. godine izneo zapanjujući podatak da je od više od 600 pacijenata obolelih od teške reume, primenom otrova uspešno izlečio čak 82 odsto.

I pored ovakvih davno dokazanih uspeha i činjenice da lečenje može biti potpuno bezbedno, moderno zakonodavstvo i dalje ne prati stvarne potrebe pacijenata.

Naime, ova inovativna terapija u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama zakonski nije regulisana i zvanično se ne prepoznaje na listi dozvoljenih metoda.

- U Republici Srpskoj se nijedna metoda alternativna, odnosno komplementarne medicine, ne koristi legalno, jer nemamo zakona o tradicionalnoj medicini. U Srbiji ima zakon, ali nema u njemu apiterapije nijednim pčelinjim proizvodom, a pogotovo pčelinjim otrovom - ističe Buha.

Pčelinji otrov se pred zakonom i dalje striktno tretira isključivo kao "otrov", čime je drastično otežana njegova proizvodnja, promet, a ponajviše legalna upotreba u svrhu terapija bolesnih ljudi.

Upravo zbog tih birokratskih prepreka i potrebe za strogim nadzorom anesteziologa, cene ovakvih terapija na današnjem tržištu su uglavnom visoke.

U planu otvaranje bolnice za apiterapiju

Uprkos svim pravnim i administrativnim izazovima, interesovanje za ovom procedurom nimalo ne jenjava.

- U planu je otvaranje bolnice za apiterapiju, ali prvi korak je lobiranje za donošenje zakona koji bi omogućio registraciju i rad takve ustanove – zaključuje Buha.

(eklinika.rs/PR)