Perga ili „pčelinji hleb“, koristi se kao dopunsko terapeutsko sredstvo u prevenciji i lečenju bolesti disajnih puteva, jača imunitet, a neka istraživanja naglašavaju da je ovaj pčelinji proizvod korisno sredstvo za regulaciju visokog holesterola, hipertenzije, veruje se da može da pruži zaštitu od karcinoma. Smatra se za jedan od najkvalitetnijih pčelinjih proizvoda.
Perga sadrži jednu bitnu supstancu
Konzervirani polen naziva se „pčelinji hleb”, odnosno perga. Pčele ga skladište u pčelinjem saću, obično u blizini legla. Perga u saću je mikrobiološki sterilna. U pergi od šećera dominiraju fruktoza i saharoza. Najzastupljeniji minerali su kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum. Na sadržaj minerala utiče sastav zemljišta i prisustvo nektara. U sastav perge ulaze, vitamini B grupe, K, E, D, C i karotenoidi koji su prisutni i u pčelinjem polenu.
– U pergi je znatno manja količina belančevina u odnosu na pčelinji polen, ali veća je koncentracija aminokiselina. Perga je proizvod koji obezbeđuje sve esencijalne aminokiseline u odgovarajućem odnosu i predstavlja dobar izvor esencijalnih masnih kiselina neophodnih u ljudskoj ishrani. Bitan sastojak perge je i rutin, supstanca koja pored preventivnog efekta ima uticaj i na apoptozu (fiziološko odumiranje ćelija/ programirana smrt ćelija), čime se sprečava nekontrolisano umnožavanje ćelija, odnosno pojava maligniteta – kaže za portal eKlinika pulmolog dr sc. med. Zorica Plavšić iz Prvog međunarodnog udruženja zdravstvenih radnika apiterapeuta – ApiMed Srbija.
Sprečava promene na ćelijskom nivou
Zbog svog sastava koji podrazumeva visoku koncentraciju bioaktivnih komponenti, perga je moćno sredstvo za prevenciju, a dr Plavišić dodaje kada se uzima zajedno sa medikamentoznom terapijom koju je propisao lekar specijalista, dolazi do sinergističkog efekta.
– Pokazalo se da ima izuzetno pozitivan efekat u toku oporavka posle preležanih teških infekcija, poput covid 19, kod pogoršanja hroničnih oboljenja, posle hirurških intervencija. Biološki aktivne komponente perge smanjuju posledice oksidativnog stresa, što ima za cilj prevenciju nastanka degenerativnih, ireverzibilnih promena na nivou ćelija što je preduslov za prevenciju nastanka malignih oboljenja – naglašava dr Zorica Plavšić.
Stabilizuje imunitet
Upotreba perge u ishrani ima niz povoljnih dejstava, kao što su: antibakterijski i antigljivični, jak je antioksidant, ima hepatoprotektivno dejstvo (štiti ćelije jetre). Veruje se da ima i antikancerogeni efekat, da sprečava zapaljenske procese, perga je i imunomodulator, sprečava nastanak malignih promena na urinarnom (mokraćnom) sistemu. Smatra se da može da prevenira osteoporozu, anemiju, pojedine alergije, savetuje se sportistima, ženama u menopauzi, kao sredstvo za jačanje memorije.
– Jedan je od prirodnih preparata za stabilizaciju imuniteta, zato što je najbolja hrana za dobre bakterije u tankom i debelom crevu – naglašava dr Plavšić.
Ko mora da bude obazriv pri korišćenju perge?
Dr Plavšić kaže da skoro nema kontraindikacija za korišćenje perge, osim kod osoba koje imaju jako izraženu alergiju na neki cvetni polen.
-Alergične osobe treba da budu obazrive u korišćenju perge, da počnu sa manjim količinama, oko 2 grama dnevno, svaki drugi dan. Potrebno je da prate da li su se pojavili neki neželjeni simptomi kao peckanje u grlu i na jeziku, nelagodnost u predelu želuca. Dijabetičari mogu da koriste pergu naravno umereno, do 5 grama na dan, jer je koncentracija šećera mala a preovlađuje fruktoza – precizira dr Plavšić.
Od čega zavise doze perge?
Sagovornica portala eKlinika navodi da podaci o dozi i načinu upotrebe perge u literaturni veoma variraju.
– Upotreba, odnosno doziranje zavisi od bolesti, kliničke slike, starosti pacijenta, kao i mnogo drugih faktora koji se neizostavno moraju uzeti u obzir – ističe dr Plavšić.
Perga se najčešće koristi kao zdrava grickalica
Perga se može naći na tržištu u obliku malih valjčića, malo tvrđe konzistencije pa je pogodna da se koristi kao zdrava „grickalica“. Tako se najčešće i konzumira.
-Može da se doda u kaše koje koristimo za doručak, u voćne ili salate od povrća, u variva, ali ne treba je kuvati već dodati pred služenje. Uvek treba koristiti mešavinu pčelinjih proizvoda, ili više pojedinačnih proizvoda. Pčelinji proizvodi sadrže slične bioaktivne komponente, pa se na taj način povećava njihova koncentracija. Imaju precizno izbalansirani sastav šećera, proteina, vitamina, minerala… Kada sami pravimo mešavine treba konsultovati stručnjake – navodi dr Plavšić.
Upotreba kod dece, trudnica, gubitka mišićne mase
Dr Plavšić objašnjava da je deci do dve godine potrebno oprezno davati pergu da se ne bi zagrcnula. Posle druge godine pomešati je da obrokom koji dete koristi u količini do 5 grama.
– Za trudnice nisam našla u literaturi podatke. Moje lično mišljenje je da posle trećeg meseca trudnoće, ukoliko ona protiče bez problema i ukoliko buduća majka nije alergična na cvetni polen, trudnica može da koristi 5 – 10 gr perge dnevno. Odrasli a naročito starije osobe kod kojih dođe do gubitka mišićne mase, treba da koriste 5 – 10 grama perge dnevno.
Preduslov za korišćenje perge
Primena pčelinjih proizvoda uvek ima pozitivni efekat na zdravlje, ali da bi se taj efekat u potpunost ostvario potrebno je da se ispune određeni uslovi.
– Od strane odgajivača pčela očekuje se da briga o pčelinjim zajednicama bude na visokom stručnom nivou. Danas se sve češće govori o medicinskom pčelarenju, kako bi proizvodu košnice bili medicinski prihvatljivi – napominje dr Zorica Plavšić.
Šta utiče na kvalitet perge?
Na kvalitet perge utiču, prema navodima stručnjaka, lokalitet, mesto gde se nalazi pčelinjak, vreme kada se perga vadi iz košnice – period fermentacije mora u potpunosti da se obavi, bitan je način skladištenja, porekla polena, hemijski sastav, bakteriološka ispravnost, miris – treba da miriše na voće
– Perga (pčelinji hleb) je izvor belančevina (proteina), masnoća (lipida), minerala i vitamina neophodnih za ishranu pčela kao i za proizvodnju matičnog mleča. Prema hemijskom sastavu, perga je slična pčelinjem polenu, jer nastaje iz istog izvora – cvetnog polena. Razlike u hemijskom sastavu različitih uzoraka perge posledica su različitog botaničkog i geografskog porekla polena, klimatskih uslova, tipa zemljišta – navodi dr Zorica Plavšić.
Doktorka dodaje da perga predstavlja hranu za pčelinje larve, za mlade pčele radilice koje su se tek izlegle i hraniteljice kojima su proteini iz perge neophodni za razvoj mlečnih žlezda i produkciju mleči.
– Perga je bukvalno utisnuta u ćeliju saća i zato se njeno skupljanje ili vađenje obavlja posebnim aparatom. Iskusni pčelari znaju da vađenje perge treba raditi u periodu intenzivnog cvetanja, kako bi pčele imale dovoljno polena za sopstvenu ishranu – napominje dr Plavšić.
