Ne skup recepata već i način razmišljanja, šta je funkcionalna ishrana, priča dijetetičar Aleksandra Lišanin

Funkcionalna ishrana nije samo skup recepata, već i način razmišljanja koji hranu posmatra ne samo kao izvor kalorija, nego i kao biološki signal koji direktno utiče na regulaciju šećera i insulina, nivo inflamacije, crevni mikrobiom, hormonsku ravnotežu i energetsku produkciju u ćelijama. Funkcionalna ishrana sprečava kardiovaskularne i metaboličke bolesti tako što deluje na njihove osnovne uzroke, a ne samo na simptome, ali ne može da ponudi jedan način ishrane koji bi odgovarao svima, kaže u razgovoru za portal eKlinika dijetetičar Aleksandra Lišanin, koja je u svom radu formulisala termin funkcionalna ishrana.

Hrana terapijski deluje na metaboličke i hronične poremećaje

Aleksandra Lišanin ističe da funkcionalna ishrana za nju ima isključivo kliničko značenje i označava ishranu koja ima jasnu funkciju: da terapijski deluje na uzrok metaboličkih i hroničnih poremećaja.

Preporučujemo

- Većina ovih stanja ne nastaje naglo, već se razvija godinama kroz isti patofiziološki obrazac: metabolička nestabilnost, poremećena regulacija energije, hronična inflamacija niskog intenziteta i postepeno oštećenje krvnih sudova i tkiva. Kada ishrana dovodi do čestih metaboličkih opterećenja - oscilacija šećera, prekomernog lučenja insulina, viška visceralne masti i stalne inflamacije - organizam vremenom ulazi u stanje insulinske rezistencije, dislipidemije, povišenog krvnog pritiska i ateroskleroze. To je osnova većine kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti - objašnjava Aleksandra Lišanin.

Kako funkcionalna ishrana prekida ovaj proces?

- Funkcionalna ishrana prekida taj proces tako što stabilizuje metabolizam. Obroci zasnovani na kvalitetnim proteinima, povrću, zdravim mastima i minimalno prerađenoj hrani smanjuju metaboličke oscilacije, potrebu za insulinom i sistemsku inflamaciju. Na taj način se čuvaju krvni sudovi, poboljšava lipidni profil, održava zdrava telesna masa i smanjuje rizik od razvoja bolesti  - kaže Lišanin i naglašava da se sličan metabolički obrazac sreće i kod autoimunih bolesti.

- Iako se one (autoimune bolesti) najčešće posmatraju kao poremećaji imuniteta, u praksi su često praćene insulinskom rezistencijom, disbiozom, poremećajem crevne barijere i hroničnom inflamacijom. Takvo okruženje dodatno podstiče prekomernu aktivaciju imunog sistema. Zato stabilizacija metabolizma kroz adekvatnu ishranu ne deluje samo preventivno na dijabetes i kardiovaskularne bolesti, već i na smanjenje inflamacije i bolju kontrolu autoimunih stanja. Cilj nije „jačanje imuniteta“, već smanjenje faktora koji ga stalno iritiraju. Drugim rečima, funkcionalna ishrana menja unutrašnje okruženje organizma tako da se bolest teže razvija - precizira sagovornica portala eKlinika.

Jelovnik se prilagođava konkretnom pacijentu

Ishrana se uvek planira individualno, u skladu sa metaboličkim stanjem, dijagnozama, laboratorijskim nalazima i tolerancijom na određene namirnice.

- Ono što je korisno za jednu osobu, za drugu može biti neadekvatno. Zato se jelovnik ne propisuje „po šablonu“, već se prilagođava konkretnom pacijentu - kaže Lišanin i kao jedan od primera navodi delovanje funkcionalne ishrane na insulinsku rezistenciju (IR).

- Kod insulinske rezistencije osnovni cilj je da se smanji insulinska stimulacijai stabilizuje metabolizam. To znači značajno smanjenje unosa ugljenih hidrata, izbacivanje rafinisanih proizvoda i izbegavanje stalnog grickanja između obroka, jer upravo konstantno podizanje insulina tokom dana predstavlja jedan od ključnih mehanizama razvoja insulinske rezistencije. Mora se imati na umu da IR često prate i druga oboljenja i poremećaji. U mojoj praksi su to najčešće Hašimoto tireoiditis, druga autoimuna oboljenja, poremećen kortizol, policistični jajnici, nizak testosteron, anksioznost, zbunjenost. Zavisi da li je osoba gojazna ili pothranjena itd. U svim tim slučajevima se dijetoterapija mora planirati specifično - napominje Aleksandra Lišanin.

Primer jednodnevne ishrane

Aleksandra Lišanin kaže da bi obroci kod insulinske rezistencije trebalo da se zasnivaju na proteinima, zdravim mastima i povrću, uz jasno definisane pauze između jela.

Primer jednodnevne ishrane može da izgleda ovako:

Doručak

Jaja pripremljena sa spanaćem i belim lukom, maslinovo ulje ili avokado, nekoliko oraha ili badema

Ručak

Skuša ili druga plava riba, velika porcija sezonskog povrća i sveža salata sa maslinovim uljem i limunom

Večera

Lagano kuvano ili dinstano povrće uz izvor proteina (jaja, riba ili meso) ili čorba/supa sa povrćem i mesom

Bez žitarica, bez šećera, bez industrijski prerađene hrane i bez dodatnih užina između obroka.

- Dakle, funkcionalna ishrana nije skup recepata, već način razmišljanja. Prvo se razume metabolizam osobe, a tek onda se planira hrana - zaključuje dijetetičar Aleksandra Lišanin.

(eKlinika)