Insulinska rezistencija može da se kontroliše periodičnim gladovanjem, ali i bez strogih zabrana, kaže biohemičar Dušan Aragonski

 Međutim, ukoliko ishrana ostane neadekvatna, sam lek obično nije dovoljan za potpuni oporavak. U većini slučajeva neophodne su i nutricionističke intervencije i promene životnih navika

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije organizma slabije reaguju na prisustvo insulina, hormona čija je osnovna funkcija da omogući glukozi (šećeru) da iz krvi pređe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije. Ovo stanje je u snažnoj vezi sa lošim navikama u ishrani, pa je lečenje zato pre svega usmereno na konzumaciju namirnica koje minimalno stimulišu lučenje insulina, pravilan ritam obroka, umerenu fizičku aktivnost, nekada i lekove.

Na koji način je moguće da se smanji dugotrajna upotreba lekova?

Preporučujemo

Stručnjaci navode da sami lekovi, iako su prilično korisni kada je reč o kontroli šećera, nisu dovoljni bez odgovarajuće ishrane i zdravih navika.

- Veliki broj osoba sa insulinskom rezistencijom ima prepisanu terapiju metforminom, odnosno Glucophage-om. Reč je o veoma efikasnom leku koji deluje višestruko, tako što povećava insulinsku osetljivost i pomaže u snižavanju koncentracije šećera u krvi. Međutim, ukoliko ishrana ostane neadekvatna, sam lek obično nije dovoljan za potpuni oporavak. U većini slučajeva neophodne su i nutricionističke intervencije i promene životnih navika. Pravilna ishrana i zdrave navike, u kombinaciji sa farmakološkom terapijom, mogu značajno da skrate vreme oporavka i smanje potrebu za dugotrajnom upotrebom metformina - kaže za portal eKlinika biohemičar Dušan Aragonski.

Bez strogih zabrana

Kada govore o načinu ishrane kod potvrđene insulinske rezistencije, stručnjaci pre svega misle na zdravu ishranu koja se savetuje svim osobama. Aragonski napominje da je protiv strogih ograničenja, ali generalno pravilo jeste da se ishrana zasniva na nutritivno bogatoj, celoj hrani, izbegavanju prostih šećera, visoko prerađenih namirnica, sa visokim glikemijskim indeksom.

- Moj pristup ne uključuje stroge zabrane, poput "ovo nikada ne smeš da jedeš", već podstičem kontrolu učestalosti i količine konzumiranih namirnica. Takođe, nije svejedno da li se odjednom pojede cela čokolada ili se podeli u više manjih porcija, kao ni da li se čokolada jede na prazan stomak ili nakon obroka. Dakle, osim izbora namirnica, važnu ulogu igraju i navike u načinu konzumacije hrane - naglašava Aragonski.

Koje namirnice je potrebno da izbegavamo ako imamo insulinsku rezistenciju?

Dušan Aragonski savetuje osobama sa insulinskom rezistencijom da izbegavaju ili svedu na minimum sledeće grupe namirnica:

• Zaslađena pića - gazirani sokovi, energetski napici, ledeni čajevi, voćni sokovi i slično. Zbog rastvorenih šećera, oni se brzo apsorbuju i izazivaju nagle skokove šećera u krvi.
• Proizvodi od rafinisanih žitarica - beli hleb, beli pirinač, testenine, kroasani i slično.
• Slatkiši i industrijski dezerti - torte, kolači, čokolade, sladoledi. Ove namirnice se brzo vare i dovode do naglih oscilacija šećera i insulina.

Na kojim namirnicama je naglasak?

Preporuka je da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljene sledeće grupe namirnica:

• Složeni ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom - integralne žitarice i pseudožitarice.
• Povrće i voće - posebno zeleno lisnato povrće i bobičasto voće.
• Izvori kvalitetnih proteina i zdravih masti - pasulj, leblebije, sočivo, riba, piletina, jaja, orašasti plodovi i semenke.

- Uloga složenih ugljenih hidrata je ključna, jer se oni sporije vare i postepeno otpuštaju glukozu u krv, čime pomažu u stabilizaciji nivoa šećera i insulina. Proteini i zdrave masti dodatno usporavaju pražnjenje želuca i doprinose osećaju sitosti, što sveukupno povoljno utiče na insulinsku osetljivost - naglašava Aragonski.

I dodatni obroci ako izazivaju stres mogu da budu kontraproduktivni

Jedna od bitnih komponenti terapije su redovni obroci u toku dana, s tim što Aragonski precizira da ne postoji univerzalno pravilo za idealan broj obroka u toku dana.

- Bilo koji broj između 3 i 7 ustaljenih obroka u toku dana može da bude odgovarajući. Istina je da kod osoba sa insulinskom rezistencijom češći, manji obroci, na primer 4 do 6 dnevno, mogu pomoći u stabilizaciji šećera, ali to mora biti prilagođeno svakodnevnim obavezama. Ako dodatni obroci izazivaju stres oko planiranja i pripreme, efekat može da bude kontraproduktivan - ističe Aragonski.

Veoma korisna, ali nekada teško izvodljiva mera

- Post ili periodično gladovanje imaju naučno potvrđene pozitivne efekte na insulinsku osetljivost i brojne druge metaboličke parametre. Ljudi su se kroz vekove evolucije dobro prilagodili povremenim periodima gladovanja i telo ih koristi za čišćenje i popravku organizma. Međutim, danas živimo u vremenu izobilja i primetio sam da je ljudima nezamislivo da provedu dan, a kamoli više dana, bez hrane. Stoga, dok ovaj pristup ima naučno dokazano pozitivno dejstvo na insulinsku rezistenciju, praksa pokazuje da se većina ljudi teško pridržava ovog režima. Dakle, post jeste potencijalno koristan, ali često nije izvodiv kod šire populacije - smatra Aragonski.

Kako da se izborimo sa slatkišima?

Aragonski kaže da je želja za slatkišima i prostim ugljenim hidratima normalna i očekivana. Prosti šećeri su biološki i socijalno povezani sa osećajem zadovoljstva, nagrade i uspeha.

- Iz ovog razloga ne postoji prosto rešenje za žudnju za slatkim, ali postoji puno stvari koje se mogu preventivno uraditi i na taj način olakšati periodi žudnje. Stava sam da ne treba tražiti zamene za omiljene slatkiše, već se usredsrediti na smanjenje učestalosti, kontrolu količine slatkiša i popravljanje drugih navika. Dobrim rasporedom obroka i planiranjem možemo da izbegnemo posezanje za slatkišima zato što smo gladni. Dobro vreme za slatkiše je nakon najvećeg obroka, jer na ovaj način slatkiši služe samo zadovoljstvu, a ne zadovoljenju gladi, dok istovremeno dolazi do usporene apsorpcije šećera u želucu - kaže Aragonski.

On napominje da treba izbegavati skladištenje slatkiša u kući. Ovim malim trikom postavlja se još jedna prepreka između želje za slatkim i zadovoljenja te želje.

- Ukoliko vas ne mrzi da se prošetate do prodavnice i kupite slatkiš, nije problem da to i uradite, jer je to i dokaz da je želja za konzumacijom realna. Sa druge strane, ukoliko u kući već imate slatkiše, neretko ćete posegnuti za njima i kada vam se ne jedu, zato što ste gladni, nervozni ili vam je dosadno - objašnjava Aragonski.

Zdrave navike ne smemo olako da shvatimo

Sama terapija može da traje i godinama, ali ona je potvrđen način kontrole insulinske rezistencije i prevencije dijabetesa. Neizostavni deo lečenja insulinske rezistencije su i fizička aktivnost, redovan san i kontrola stresa.

- Dobre navike, uključujući trening, san i mentalno blagostanje, značajno doprinose praktično svakom aspektu zdravlja. Postoji pregršt odličnih naučnih radova koji ukazuju na veliki značaj dobrih navika za insulinsku rezistenciju. Promena ovih osnovnih navika može da bude veoma naporan proces, koji ne treba olako shvatiti - poručuje Dušan Aragonski.