Ovi suplementi mogu da pomognu da se lakše izborite sa sezonskim afektivnim poremećajem i nadoknadite energiju

Sezonski afektivni poremećaj (SAD) je oblik depresije koji se javlja u određenim periodima godine, najčešće u kasnu jesen i tokom zime, kada ima manje sunčeve svetlosti. Češće se javlja kod žena i kod osoba koje žive u krajevima gde su dani kraći.

Šta treba znati o sezonskom afektivnom poremećaju (SAD): Mogu li da pomognu suplementi?

Sezonski afektivni poremećaj može da traje i do pet meseci, a simptomi se obično povlače u proleće. Najčešći simptomi uključuju:

• smanjenu energiju i umor
• povećan apetit, naročito želju za ugljenim hidratima
• gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo
• prekomerno spavanje
• dugotrajan osećaj tuge ili „praznine“
• povlačenje iz društvenih aktivnosti („hibernacija“).

Najčešći oblici lečenja su svetlosna terapija, psihoterapija i antidepresivi. Neki ljudi se  odlučuju za suplemente kao dodatnu podršku raspoloženju i energiji tokom zimskih meseci, ali je preporuka da se to ne radi bez konsultacije sa stručnim licem.

1. Vitamin D - nedostatak sunčeve svetlosti najčešće je odgovorno za sezonski depresivni poremećaj

Vitamin D je poznat kao „vitamin sunca“ jer ga telo proizvodi kada je koža izložena sunčevoj svetlosti. Tokom zime, smanjena izloženost suncu može da dovede do pada nivoa vitamina D.

Većini odraslih potrebno je između 600 i 800 internacionalnih jedinica (IJ) vitamina D dnevno. Zbog manjka sunčeve svetlosti zimi, telo proizvodi manje vitamina D, što je povezano sa povećanim rizikom od depresije, uključujući i sezonski afektivni poremećaj. Lekari mogu da preporuče veće doze vitamina D (1.000–2.000 IJ) osobama koje imaju njegov nedostatak. Pored suplemenata, vitamin D može da se unese i putem masne ribe, žumanaca i namirnica poput soka od pomorandže, mleka i žitarica.

Istraživanja o uticaju vitamina D na sezonski afektivni poremećaj daju pomešane, ali ohrabrujuće rezultate. U nekim studijama, osobe koje uzimaju suplemente vitamina D prijavljuju poboljšanje raspoloženja, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovi efekti potvrdili.

2. Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline su esencijalne masti koje telo ne može samo da proizvede, pa moraju da se unose hranom ili suplementima. Dve glavne vrste, eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA), imaju ključnu ulogu u zdravlju mozga i mogu da pomognu u ublažavanju simptoma depresije.

Iako su istraživanja koja se konkretno bave sezonskim afektivnim poremećajem ograničena, dokazi iz studija o depresiji ukazuju na to da omega-3 masne kiseline mogu da pomognu i kod sezonskih promena raspoloženja. Za podršku raspoloženju, uobičajena doza suplemenata iznosi 1.000 do 2.000 miligrama (mg) kombinovanih EPA i DHA dnevno.

3. Kantarion (St. John’s Wort)

Kantarion je biljka sa žutim cvetovima koju neki ljudi koriste kao prirodnu opciju za ublažavanje blage do umerene depresije. Istraživanja o njegovoj primeni kod sezonskog afektivnog poremećaja su ograničena, ali studije o depresiji ukazuju na to da može da pomogne u smanjenju depresivnih simptoma.

Kantarion može da stupi u interakciju sa mnogim lekovima, uključujući antidepresive, kontraceptivne pilule i lekove za razređivanje krvi, što može izazvati ozbiljne, pa čak i po život opasne neželjene efekte. Takođe može da poveća osetljivost kože na sunčevu svetlost, zbog čega je važno da se pre upotrebe posavetujete sa zdravstvenim radnikom.

4. S-adenozil-L-metionin (SAM-e)

S-adenozil-L-metionin (SAM-e) je jedinjenje koje telo prirodno proizvodi i koje pomaže u stvaranju neurotransmitera, poput serotonina i dopamina. Istraživanja sugerišu da suplementacija SAM-e može da poboljša raspoloženje kod osoba sa blagom do umerenom depresijom. Deluje tako što podržava proces metilacije - hemijski proces koji utiče na funkciju mozga i regulaciju raspoloženja.

Iako su studije koje se direktno odnose na sezonski afektivni poremećaj ograničene, SAM-e može da pomogne u smanjenju depresivnih simptoma kod osoba sa SAD. Uobičajene doze kreću se od 400 do 1.600 mg dnevno.SAM-e se uglavnom smatra bezbednim i dobro podnošljivim, iako kod nekih osoba može da izazove mučninu, suva usta ili dijareju.

5. Vitamini B grupe (B6, B12 i folna kiselina)

Vitamini B grupe, naročito B6, B12 i folna kiselina, imaju važnu ulogu u zdravlju mozga jer pomažu u stvaranju neurotransmitera koji utiču na raspoloženje. Nedostatak vitamina B povezuje se sa depresijom i hroničnim umorom. Iako nisu specifični za sezonski afektivni poremećaj, poboljšan unos vitamina B može da doprinese boljem raspoloženju i većem nivou energije.

Vitamini B mogu da se unesu putem sledećih namirnica: lisnato zeleno povrće, mahunarke i integralne žitarice (folna kiselina), meso, riba, jaja i mlečni proizvodi (B12), piletina, riba i leblebije (B6). Suplementi B-kompleksa mogu da budu korisni ako ih ne unosite dovoljno putem ishrane ili ako imate poteškoće sa apsorpcijom hranljivih materija.

Kada potražiti pomoć

Mnogi ljudi tokom jeseni i zime osećaju blagu utučenost ili manjak energije, poznat kao „zimski blues“. Međutim, sezonski afektivni poremećaj je više od prolaznog lošeg raspoloženja. On može da izazove i depresiju, iscrpljenost i promene u snu i apetitu koje ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Obratite se zdravstvenom radniku ako preterano spavate, dobijate na težini zbog prejedanja ili jake želje za ugljenim hidratima, veći deo dana osećate tugu ili depresiju, imate misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, gubite interesovanje za aktivnosti koje su vam ranije bile važne, imate poteškoća u obavljanju posla, školskih obaveza ili svakodnevnih aktivnosti

Lečenje sezonskog afektivnog poremećaja je dostupno, a prvi korak ka pomoći može vam pomoći da se ponovo osećate kao svoja stara verzija.

Bezbedna upotreba suplemenata

Pre nego što započnete uzimanje bilo kog suplementa za sezonski afektivni poremećaj, važno je da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom. Potrebno je proveriti da li imate nedostatak određenih nutrijenata, pregledati terapiju koju već koristite i preporučiti odgovarajuće suplemente i doze.

Za bezbednu upotrebu suplemenata:

• birajte proizvode renomiranih proizvođača koji koriste nezavisna testiranja
• ne koristite suplemente kao zamenu za propisanu terapiju
• imajte na umu da suplementi mogu da stupe u interakciju sa lekovima
• uapamtite da „prirodno“ ne znači uvek i bezbedno.

Obratite pažnju na neželjene efekte i obavestite svog lekara ako se pojave.

(eKlinika.rs)