MRI snimci otkrivaju: redovno vežbanje može da podmladi mozak

Briga o mozgu ne počinje u starosti, već mnogo ranije, sa stvarima koje radimo neprimetno. Nova istraživanja donose ohrabrujuću poruku: već 150 minuta aerobnog vežbanja nedeljno može pomoći da mozak ostane biološki mlađi i mentalno oštriji, čak i u srednjim godinama.

Studija objavljena u časopisu Journal of Sport and Health Science pokazala je da su odrasli koji su tokom jedne godine redovno vežbali imali mozak koji je na MRI snimcima izgledao skoro godinu dana mlađe u poređenju sa onima koji nisu menjali svoje navike.

Šta znači da mozak „izgleda mlađe“

Naučnici danas mogu da procene takozvanu „starost mozga“ pomoću magnetne rezonance. Ova procena pokazuje koliko mozak izgleda staro u odnosu na hronološke godine osobe. Kada je mozak „stariji“ nego što bi trebalo, to se povezuje sa slabijim kognitivnim sposobnostima, lošijim fizičkim funkcionisanjem i većim rizikom od bolesti i smrtnog ishoda. Upravo zato i male promene u starosti mozga mogu imati veliki značaj tokom decenija.

Godinu dana vežbanja pravi merljivu razliku

U istraživanju je učestvovalo 130 zdravih osoba uzrasta od 26 do 58 godina. Učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe. Jedna grupa je nastavila sa uobičajenim životnim stilom, dok je druga tokom godinu dana sprovodila redovan aerobni trening.

Program vežbanja podrazumevao je dva treninga (pod kontrolom) nedeljno u trajanju od 60 minuta, uz dodatne aktivnosti kod kuće, kako bi se dostiglo oko 150 minuta aerobnog vežbanja nedeljno. To je upravo nivo fizičke aktivnosti koji preporučuju svetske smernice za očuvanje zdravlja.

Na početku i na kraju studije rađeni su MRI snimci mozga, kao i testovi fizičke kondicije.

Rezultati su bili jasni. Kod osoba koje su vežbale, starost mozga se smanjila u proseku za oko 0,6 godina. Nasuprot tome, kod onih koji nisu vežbali zabeležen je blag porast starosti mozga. Kada su se dve grupe uporedile, razlika je iznosila gotovo čitavu godinu u korist fizički aktivnih učesnika.

Zašto i skromna promena može da znači mnogo

Iako se manje od godinu dana može činiti kao skromna promena, naučnici ističu da se efekti akumuliraju tokom vremena. Svaka „godina“ manje u biološkoj starosti mozga povezuje se sa boljim kognitivnim zdravljem u kasnijem životu.

Iz ugla životnog veka, čak i blago „podmlađivanje“ mozga u srednjem dobu može imati dugoročne koristi.

Kako vežbanje utiče na mozak

Istraživači su pokušali da objasne zašto dolazi do ovog efekta. Analizirani su faktori poput poboljšanja kondicije, krvnog pritiska, telesne građe i nivoa proteina BDNF, koji igra važnu ulogu u plastičnosti mozga.

Iako su učesnici koji su vežbali postali fizički spremniji, nijedan od ovih faktora sam po sebi nije u potpunosti objasnio smanjenje starosti mozga. To sugeriše da vežbanje deluje kroz složenije mehanizme, uključujući poboljšanje moždane cirkulacije, smanjenje upala i suptilne promene u strukturi mozga.

Zašto su srednje godine ključne

Većina istraživanja o mozgu i fizičkoj aktivnosti fokusira se na starije osobe, kada su promene već uznapredovale. Ovo istraživanje je drugačije jer se bavi ljudima u tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama, periodu kada prevencija može imati najveći efekat.

Ideja je jednostavna: ako uspemo da usporimo starenje mozga pre nego što se pojave ozbiljni problemi, postoji veća šansa da odložimo ili smanjimo rizik od kognitivnog pada i demencije kasnije u životu.

Šta ovo znači za svakodnevni život

Autori studije naglašavaju da su učesnici bili zdravi i da su promene relativno male, pa su potrebna veća i dugoročnija istraživanja. Ipak, poruka je ohrabrujuća i praktična.

Ako se pitate da li postoji nešto što možete da uradite danas kako biste zaštitili mozak sutra, odgovor je jednostavan: redovno kretanje, makar u skladu sa osnovnim preporukama, može biti moćan saveznik zdravlja mozga. Jer ponekad, najbolja „terapija“ za mozak počinje običnom šetnjom.

(eKlinika.rs)