Vežbe za mozak koje mogu poboljšati pamćenje

Vežbe za mozak – rešavanje ukrštenih reči ili igranje kompjuterskih igrica tema je male studije koja se bavila kognitivnim oštećenjima.

Vežbe za mozak – staromodne ili savremene

To je predlog male studije koja je pratila starije odrasle osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem – problemima sa pamćenjem i razmišljanjem koji mogu vremenom napredovati do demencije. Istraživači su otkrili da su oni koji su nasumično raspoređeni da rešavaju ukrštene reči tokom 18 meseci pokazali malo poboljšanje u testovima pamćenja i drugih mentalnih veština.

To je bilo u suprotnosti sa učesnicima studije kojima je dodeljena modernija vežba za mozak –  kompjuterske igre dizajnirane da angažuju različite mentalne sposobnosti. U proseku, njihovi rezultati testa blago su opali tokom vremena.

Stručnjaci su upozorili da je studija mala i da ima druga ograničenja. Kao prvo, nedostajala je „kontrolna grupa” učesnika koji nisu radili vežbe za mozak. Dakle, nije jasno da li je rešavanje ukrštenih reči ili igranje igrica znatno bolje ili po ovom pitanju ne treba raditi ništa.

– Ovo nije definitivno – rekao je vodeći istraživač dr Davangere Devanand, profesor psihijatrije i neurologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. On je dodao da su i dalje potrebne veće studije, uključujući kontrolnu grupu.

Kako stvari stoje, trenutni rezultati bili su neočekivani, smatra Devanand. S početkom studija, istraživači su pretpostavljali da će kompjuterske igre biti superiornije. Prethodne studije su otkrile da takve igre mogu da pomognu starijim odraslim osobama bez kognitivnih oštećenja da izoštre svoju mentalnu oštrinu.

Nije jasno zašto su ukrštene reči pobedile u ovom istraživanju. Međutim, kaže Devanand, postoje dokazi da su ukrštenice bile posebno efikasnije za ljude u „kasnoj” fazi blagog kognitivnog oštećenja – što navodi na to da im je bilo lakše da rešavaju ukršene reči.

Nalazi studije nedavno su objavljeni na internetu u časopisu NEJM Evidence.

Od kognitivnog oštećenja do demencije

Blago kognitivno oštećenje uobičajeno je sa godinama i ne napreduje uvek u demenciju. Ali u mnogim slučajevima to jeste slučaj. Procenjuje se da među odraslim osobama od 65 i više godina koji imaju takva oštećenja, 10 do 20 odsto razvije demenciju tokom jednogodišnjeg perioda, navodi U.S. National Institute on Aging.

Istraživači žele da pronađu načine da odlože ili spreče tu progresiju do demencije, a mentalno stimulativne aktivnosti su jedan put koji se proučava.

Neka istraživanja otkrila su da mozgalice mogu da pomognu ljudima sa blagim kognitivnim oštećenjem da poboljšaju svoje pamćenje i veštine razmišljanja – iako su studije otkrile mnogo varijacija u vrstama uočenih poboljšanja. I kako kaže Devanand, pitanje je da li su neke određene vrste vežbi za mozak bolje od drugih.

Tako je njegov tim odučio da uporedi efekte kompjuterskih igrica zasnovanih na vebu i veb ukrštenih reči. Istraživači su regrutovali 107 starijih odraslih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem i nasumično im dodelili jednu od ove dve vrste vežbi za mozak. Svi učesnici su dobili uputstva o tome kako da se prijave i koriste igre ili ukrštenice.

Ukrštenice bolja vežba za mozak

Iako su ukrštene reči bile onlajn, primetio je Devanand, bile su iste kao i one staromodne koje se na papiru rešavaju olovkom i umereno teške.

Nakon 18 meseci, zakljuičili su istraživači, grupa koja je rešavala ukrštene reči poboljšala se u proseku za oko 1 poen na standardnoj skali za procenu kognitivnog opadanja, fokusiranoj uglavnom na pamćenje i jezičke veštine. Nasuprot tome, ljudi u grupi igara u proseku su pali za pola poena. Međutim, pojedinci su se razlikovali. Na primer, otprilike jedna četvrtina grupe sa igrama popravila je svoje rezultate za najmanje 2 poena.

Detaljniji pregled pokazao je razliku između dve vežbe za mozak posebno među ljudima u kasnijim fazama blagog kognitivnog oštećenja.

Moguće je, smatra Devanand, da su za starije ljude sa većim oštećenjima ukrštene reči lakše za rešavanje.

Ekspert, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da se iz nalaza mogu izvući „ograničeni zaključci” – delimično zato što nije postojala kontrolna grupa.

– Međutim, rezultati otvaraju vrata naknadnim ispitivanjima kako bi se direktno istražila mogućnost od koristi kompjuterizovanih ukrštenih reči – kaže Claire Sexton, viši direktor naučnih programa i centra Alzheimer’s Association. 

Ona je, međutim, naglasila da je malo verovatno da će bilo koja pojedinačna mera – ukrštene reči ili nešto drugo – napraviti veliku razliku u napredovanju ka složenoj bolesti kao što je demencija. Umesto toga, smatra Sexton, najveći potencijal može biti u „intervencijama više domena koje istovremeno ciljaju na mnoge faktore rizika”.

POVEZANE VESTI

Muzikom protiv demencije - mogu li note da pobede zaboravnost

Probiotici poboljšavaju pamćenje, čuvaju mozak i digestivni sistem

Sexton je napomenula da Alzheimer’s Association finansira istraživanje, pod nazivom US Pointer, koje ispituje tu mogućnost. Razmatra se da li kombinacija taktika – uključujući fizičku aktivnost, vežbe za mozak i bolju kontrolu visokog krvnog pritiska i dijabetesa – može koristiti starijim ljudima sa povećanim rizikom od slabljenja kognitivnih funkcija.