Godinu dana je imao bezbolnu kvržicu na vratu, a onda je saznao da ima rak „Mislio sam da sam jedini na svetu“

Kvržica na vratu veličine badema, koja nije bolela niti izazivala bilo kakve tegobe, bila je jedini znak da se u organizmu Roberta Kolara razvija ozbiljna bolest. Godinu dana je odlagao odlazak lekaru, verujući da će promena sama nestati. A onda je usledila dijagnoza koju niko ne želi da čuje: metastaza malignog tumora na limfnom čvoru vrata. O svom iskustvu, teškom lečenju, strahu od povratka bolesti, ali i razlozima zbog kojih je osnovao Udruženje onkoloških pacijanata raka glave, vrata i mozga „Svetionik“, Robert Kolar govorio je u ePodcastu portala eKlinika.

Kada se pojavi bezbolna kvržica na vratu, mnogi će pomisliti da je reč o prolaznoj promeni, uvećanoj žlezdi ili posledici neke infekcije. Tako je razmišljao i Robert Kolar, danas predsednik Udruženja onkoloških pacijenata vrata, glave i mozga Srbije „Svetionik“. Nije imao bolove, nije otežano gutao, normalno je jeo, radio i vežbao. Ništa nije ukazivalo na to da se iza naizgled bezazlene promene krije maligni tumor.

Kvržica nije bolela, pa je odlazak lekaru čekao godinu dana

– Jedino što sam primetio, i to godinu dana pre nego što sam se prvi put javio lekaru, bila je kvržica na vratu veličine badema. Čak su mi i neki ljudi iz zdravstva govorili da sam verovatno istegao vrat tokom vežbanja i da će to proći. I tako je prošlo godinu dana. Došlo je leto, kvržica je i dalje bila tu, a ja sam, kao što mnogi rade, rekao sebi da ću otići kod lekara kada se vratim s letovanja – ispričao je Robert Kolar u ePodcastu.

Kada se konačno javio izabranom lekaru, upućen je na ultrazvučni pregled, a potom kod maksilofacijalnog hirurga. Pregled je bio kratak, ali je preporuka lekara bila da se promena što pre operiše.

– Profesor dr Aleksandar Kiralj samo me je opipao po vratu, pogledao u grlo i rekao da odem kući po pidžamu i papuče i da se vratim, jer to mora odmah da se izvadi. Pitao sam ga da li je to ono što se ne izgovara. Rekao je da ne zna i da može da bude mnogo toga – priseća se Kolar.

Operacija je urađena svega nekoliko dana kasnije. Iako je spolja imala veličinu badema, promena je, kako objašnjava, rasla prema unutrašnjosti vrata i dostigla znatno veće dimenzije.

Patohistološki nalaz potvrdio je metastazu malignog tumora u limfnom čvoru. Tek je trebalo pronaći mesto na kojem je bolest nastala.

„Nisam mogao da verujem da je primarni tumor na krajniku“

Magnetna rezonanca glave i vrata pokazala je da se primarni tumor nalazi na krajniku. Za Kolara je to bilo potpuno neočekivano saznanje.

– Mislio sam da sam jedini na planeti koji ima rak krajnika. A onda sam shvatio da nas ima mnogo. Usledila je druga operacija, a zatim je onkološka komisija odredila pet hemioterapija i 30 zračenja. Sve što je u tom trenutku moglo da se uradi, urađeno je – kaže naš sagovornik.

Lečenje je trajalo mesecima. Iako je prve tri hemioterapije podneo relativno dobro, naredne dve potpuno su ga iscrpele.

– Posle prve tri hemioterapije ja sam još radio po dvorištu, orezivao granje, funkcionisao gotovo normalno. Ali kada su došle četvrta i peta, pao sam u krevet. Izgubio sam ukupno 17 kilograma. U jednom periodu nisam imao snage ni da ustanem. Ipak, ono što želim da poručim svakome ko prolazi kroz lečenje jeste da ne mora kod svih da bude tako teško i da mnoge tegobe mogu da budu prolazne – ističe Kolar.

Zbog iscrpljenosti je, prema proceni lekara, napravljena kratka pauza pre završetka zračne terapije. Tokom lečenja izgubio je čulo ukusa, a funkcija pljuvačnih žlezda bila je znatno smanjena. Ukus mu se kasnije vratio, dok zbog smanjenog lučenja pljuvačke i dalje često mora da pije vodu.

Rak ne menja samo telo, već i odnose među ljudima

Jedna od najtežih posledica maligne bolesti, kaže Kolar, jeste način na koji se menja odnos okoline prema obolelom čoveku.

Neki prijatelji ne znaju šta da kažu. Drugi pokušavaju da sakriju zabrinutost, a pojedini se potpuno povuku.

– Imao sam prijatelje koji me posle dijagnoze više nikada nisu pozvali, iako smo do tada bili nerazdvojni. Mislim da nisu znali kako da se nose sa mojom situacijom. S druge strane, imao sam ogromnu podršku porodice i divnih ljudi. Kada bi mi neko rekao da odlično izgledam, umeo sam da se našalim i kažem da imam ogledalo i da vrlo dobro znam kako izgledam sa 17 kilograma manje – priča Kolar.

Bolest ga je, kaže, naučila i da drugačije posmatra svakodnevne probleme. Stvari koje su ga nekada izbacivale iz ravnoteže danas više nemaju istu težinu.

– Ranije bih se mnogo nervirao ako moj sin dobije lošiju ocenu nego što sam očekivao. Danas znam da postoje mnogo važnije stvari. Važnije mi je da što duže budem uz njega, da budem funkcionalan suprug, da mogu da radim i živim. Ne želim da trošim život na stvari koje nisu toliko važne – iskren je naš sagovornik.

Zašto su kontrole posle lečenja toliko stresne?

Iako su njegovi prvi kontrolni nalazi nakon završetka lečenja bili uredni, Kolar priznaje da je svaki naredni pregled praćen velikom neizvesnošću.

– Svaki put je to ogroman stres. Ne znam da li će se bolest vratiti. Sa tom neizvesnošću čovek mora da nauči da živi. Ali znam da, ako nalaz jednog dana ne bude dobar, neću sesti i čekati. Nastaviću da se lečim onim što stručni ljudi preporuče – poručuje.

Upravo je iskustvo suočavanja sa dijagnozom, lečenjem i strahom od recidiva bilo jedan od razloga da sa drugim pacijentima i lekarima pokrene udruženje „Svetionik“.

„Svetionik“ je nastao da se pacijenti ne bi osetili da su ostali sami

Kolar se seća ljudi koje je sretao u hodnicima onkoloških ustanova. Mnogi su bili uplašeni, zbunjeni i nisu znali šta ih očekuje.

– Gledao sam te izbezumljene poglede. Lekari su preopterećeni velikim brojem pacijenata, a oboleli često nemaju dovoljno informacija. Shvatili smo da postoji prostor u kojem ljudi koji su već prošli kroz lečenje mogu da pomognu onima koji tek počinju tu borbu – objašnjava Kolar.

Udruženje „Svetionik“, koje okuplja pacijente i stručnjake, osnovano je sa željom da obolelima i njihovim porodicama pruži podršku, pouzdane informacije i mogućnost da razmene iskustva.

Jedan od njegovih ciljeva jeste i zalaganje za veću dostupnost savremenih onkoloških terapija u Srbiji.

– Mi pacijentima ne govorimo šta treba da rade u medicinskom smislu. Za to postoje lekari. Ali možemo da kažemo šta smo mi prošli, kako smo se osećali i šta nam je pomoglo da izdržimo. Nekada je čoveku koji se plaši najvažnije da razgovara sa nekim ko razume kroz šta prolazi – kaže Kolar.

Posebno upozorava na opasnost od dezinformacija i ljudi koji obolelima nude navodne čudotvorne lekove.

Koje simptome ne bi trebalo ignorisati?

Kolarovo iskustvo podseća na važnu činjenicu: maligni tumori glave i vrata ne moraju u početku da izazivaju bol ili izražene tegobe.

Bezbolna kvržica na vratu koja ne prolazi, promuklost koja traje duže od tri nedelje, ranice u ustima koje ne zarastaju, otežano gutanje ili uporan bol u grlu neki su od simptoma zbog kojih je potreban pregled lekara.

Ovi simptomi ne znače automatski da osoba ima malignu bolest, ali zahtevaju proveru, posebno ako traju ili se pogoršavaju.

U razgovoru za eKliniku Kolar je govorio i o povezanosti humanog papiloma virusa (HPV) sa pojedinim karcinomima glave i vrata, naročito karcinomima orofarinksa, odnosno dela ždrela koji obuhvata krajnike i bazu jezika. Zato je jedna od poruka njegovog udruženja i značaj HPV vakcinacije, koja predstavlja važnu meru prevencije infekcija i bolesti povezanih sa ovim virusom.

„Ako ste upravo saznali da imate rak, želim da znate da niste sami“

Na pitanje šta bi rekao čoveku koji je upravo dobio dijagnozu maligne bolesti, Robert Kolar nije govorio o statistici, procentima ili prognozama. Govorio je o strahu koji dobro poznaje.

– Pitao bih ga da li je svestan da razgovara sa čovekom koji je prošao kroz sve to. Rekao bih mu da mi kaže šta ga najviše muči i čega se najviše plaši. Pokušao bih da ga ohrabrim, da ne dozvoli da se potpuno povuče u sebe. Niko ne može da garantuje ishod lečenja, ali možemo da budemo tu jedni za druge – rekao je Robert Kolar u ePodcastu portala eKlinika.

Njegova priča nije samo svedočanstvo o teškoj bolesti. Ona je i podsetnik koliko nas odlaganje pregleda može koštati, koliko podrška znači čoveku koji se leči i zašto je važno da pacijent, čak i u najtežim trenucima, zna kome može da se obrati.

Ceo razgovor sa Robertom Kolarom, predsednikom Udruženja „Svetionik“, pogledajte u ePodcastu portala eKlinika na našem YouTube kanalu. Saznajte kako je izgledalo njegovo lečenje, šta mu je bilo najteže, kako se njegova porodica suočila sa bolešću i zašto smatra da nijedan onkološki pacijent ne bi trebalo da prolazi kroz sve to sam.