Hrana više nema isti ukus kao nekada? Evo šta može biti uzrok

Jednog dana shvatite da vam kafa više nema onu poznatu aromu. Omiljena supa deluje nekako "prazno", paradajz nije sladak kao nekada, a hranu počinjete da dosoljavate više nego ranije. Mnogi će pomisliti da su se jednostavno promenile namirnice ili da je to normalan deo starenja.

Istina je da se čulo ukusa zaista menja sa godinama, ali ono nije jedini razlog zbog kojeg hrana može izgubiti poznate ukuse. Na osećaj ukusa utiču lekovi koje svakodnevno uzimamo, infekcije poput kovida, nedostatak određenih vitamina i minerala, bolesti štitaste žlezde, ali i neka neurološka oboljenja. Upravo zato iznenadan ili dugotrajan gubitak ukusa ne bi trebalo olako pripisivati godinama.

Čulo ukusa nije samo na jeziku

Kada kažemo da nešto ima dobar ukus, zapravo govorimo o složenom procesu u kojem učestvuju jezik, nos, pljuvačka, nervi i mozak.

Na jeziku se nalazi između 2.000 i 8.000 ukusnih pupoljaka koji prepoznaju pet osnovnih ukusa: slatko, slano, kiselo, gorko i umami, odnosno takozvani „mesni” ili bogati ukus karakterističan za meso, pečurke, zreli sir, paradajz i supu. Međutim, ono što doživljavamo kao aromu hrane najvećim delom nastaje zahvaljujući čulu mirisa. Zato hrana gotovo potpuno izgubi ukus kada imamo zapušen nos. Mozak tek spajanjem informacija koje stižu iz nosa, jezika i nervnog sistema stvara osećaj punog ukusa.

Starenje zaista menja ukus, ali ne onako kako većina misli

Godinama se broj ukusnih pupoljaka postepeno smanjuje, a oni koji ostanu sporije se obnavljaju. Istovremeno se smanjuje lučenje pljuvačke, koja je neophodna da bi se molekuli hrane rastvorili i došli do receptora za ukus. Zbog toga mnogi stariji ljudi slabije osećaju naročito slano i slatko, pa nesvesno počinju da dodaju više soli ili šećera u hranu.

Ipak, ove promene obično nastaju postepeno. Ako se ukus promenio naglo, razlog najčešće treba tražiti na drugom mestu.

Lekovi mogu promeniti ukus hrane

Malo ljudi zna da više od 250 lekova može uticati na čulo ukusa. Najčešće se to događa kod pojedinih antibiotika, lekova za visok krvni pritisak, antidepresiva, antihistaminika, lekova za štitastu žlezdu, preparata za osteoporozu, ali i tokom hemioterapije.

Kod nekih ljudi javlja se metalni ukus u ustima, dok drugi opisuju da im sva hrana deluje gorka ili potpuno bezukusna. Razlog nije u samoj hrani, već u tome što lekovi mogu promeniti sastav pljuvačke, uticati na receptore za ukus ili delovati na nervni sistem.

Kovid je promenio način na koji doživljavamo hranu

Pandemija je mnogima pokazala koliko su ukus i miris važni. Kod infekcije virusom SARS-CoV-2 gubitak mirisa i ukusa bio je jedan od najprepoznatljivijih simptoma. Kod većine ljudi ova čula su se vratila posle nekoliko nedelja, ali kod nekih su promene trajale mesecima, pa čak i duže.

Neki pacijenti razvili su i parosmiju, stanje u kojem poznati mirisi postaju neprijatni. Kafa može mirisati na dim, čokolada na hemikalije, a meso na pokvarenu hranu.

Manjak cinka može biti jedan od uzroka

Cink je mineral koji ima važnu ulogu u obnavljanju ćelija odgovornih za osećaj ukusa. Njegov nedostatak može dovesti do smanjenog osećaja ukusa, sporijeg zarastanja rana, opadanja kose i slabijeg imuniteta. Manjak cinka češće se javlja kod starijih osoba, ljudi sa bolestima digestivnog sistema, vegetarijanaca i osoba koje se hrane veoma jednolično.

Važno je, međutim, ne uzimati suplemente na svoju ruku. Preteran unos cinka može izazvati neželjene efekte i poremetiti ravnotežu drugih minerala u organizmu.

Štitasta žlezda utiče i na ukus hrane

Hormoni štitaste žlezde učestvuju u brojnim procesima u organizmu, pa tako i u radu nervnog sistema. Kod osoba sa hipotireozom nije retkost da se, pored umora, pospanosti, suve kože i usporenog metabolizma, javi i promenjen osećaj ukusa ili mirisa.

Iako ovaj simptom nije među najčešćima, može biti jedan od prvih znakova da je vreme za kontrolu hormona štitaste žlezde.

Ponekad je problem u mozgu, a ne u jeziku

Da bismo osetili ukus, nije dovoljan samo zdrav jezik. Informacija mora da stigne do mozga, gde se obrađuje. Zbog toga promene ukusa ponekad prate neurološke bolesti poput Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, multiple skleroze ili posledice moždanog udara. Kod nekih ljudi upravo promena čula mirisa i ukusa može prethoditi drugim simptomima, zbog čega neurologu predstavlja važan dijagnostički podatak.

Kada gubitak ukusa nije bezazlen?

Povremena promena ukusa zbog prehlade ili zapušenog nosa uglavnom nije razlog za zabrinutost. Međutim, pregled lekara preporučuje se ako:

• gubitak ukusa traje duže od dve do četiri nedelje,
• javio se iznenada i bez jasnog razloga,
• prati ga gubitak mirisa,
• otežano gutate ili govorite,
• prisutni su slabost jedne strane tela, vrtoglavica ili drugi neurološki simptomi,
• uz promenu ukusa imate neobjašnjiv gubitak telesne mase ili smanjen apetit.

Ukus hrane može biti i pokazatelj zdravlja

Iako promene ukusa često prate starenje, one nisu nešto što treba automatski prihvatiti kao normalno. Čulo ukusa zavisi od zdravlja usne duplje, rada nosa, hormona, nervnog sistema i brojnih procesa u organizmu. Zato ono ponekad može biti prvi signal da se u telu događa nešto što zaslužuje pažnju.

Ako vam hrana odjednom više nema isti ukus kao nekada, ne morate odmah pomisliti na ozbiljnu bolest. Ali vredi zastati i zapitati se da li vam telo možda pokušava nešto da kaže. Ponekad odgovor nije u tanjiru, već u organizmu.

(eKlinika.rs)