U kakvoj su vezi Hašimoto, hipotireoza i selen: Suplemente nikako nemojte uzimati na svoju ruku

Pored osnovnih hemijskih elemenata poput ugljenika, kiseonika, vodonika i azota, organizam zavisi i od čitavog niza drugih supstanci koje su prisutne u znatno manjim količinama, ali imaju nesrazmerno veliki biološki značaj. Među njima se izdvajaju oligoelementi- mikroelementi bez kojih normalno funkcionisanje ćelija, tkiva i organa ne bi bilo moguće. Jedan od najvažnijih predstavnika ove grupe je selen.

Koliko selena nam je dovoljno za normalno obavljanje funkcija

Preporučeni dnevni unos zavisi od uzrasta, pola i fiziološkog stanja. Deci je potrebno između 20 i 40 mikrograma dnevno, adolescentima i odraslima oko 50-60 mikrograma, dok se potrebe trudnica i dojilja kreću oko 60 mikrograma. Kod starijih osoba preporuke su nešto više, jer se sa godinama smanjuje apsorpcija i povećava potreba za antioksidativnom zaštitom.

Selen nam je neophodan za zdravlje štitaste žlezde

Štitasta žlezda je organ sa najvećom koncentracijom selena po gramu tkiva. Selen je neophodan za enzime koji omogućavaju konverziju tiroksina (T4) u biološki aktivni trijodtironin (T3). Zbog toga se nedostatak selena dovodi u vezu sa poremećajima rada štitaste žlezde, uključujući Hašimoto tireoiditis i hipotireozu. Meta-analize kliničkih studija pokazale su da suplementacija selenom kod osoba sa autoimunim oboljenjima štitaste žlezde može smanjiti nivo antitela i ublažiti simptome bolesti.

Selen kao ključni antioksidans

Jedna od najvažnijih uloga selena ogleda se u njegovom učešću u antioksidativnoj zaštiti organizma. On je sastavni deo enzima glutation-peroksidaze i drugih selenoproteina koji imaju zadatak da neutrališu slobodne radikale i spreče oštećenje ćelijskih membrana, DNK i proteina. Oksidativni stres se smatra osnovom brojnih hroničnih oboljenja, uključujući kardiovaskularne bolesti, neurodegenerativne poremećaje i prevremeno starenje.

Naučna istraživanja pokazuju da selen deluje u sinergiji sa vitaminom E, ali i vitaminima C i A, čime se dodatno pojačava ukupni antioksidativni kapacitet organizma. Zahvaljujući tom mehanizmu, selen doprinosi očuvanju zdravlja kože, usporava procese starenja i jača otpornost ćelija na spoljašnje štetne uticaje.

Uticaj na krvne sudove i metabolizam

Selen ima važnu ulogu u zaštiti krvnih sudova i krvnih ćelija od oksidativnog oštećenja. Istraživanja ukazuju da adekvatan unos selena može da doprinese snižavanju nivoa LDL holesterola i smanjenju zapaljenskih procesa u endotelu krvnih sudova. Posebno je značajan za osobe koje su izložene povećanom oksidativnom stresu, poput pušača, osoba koje konzumiraju alkohol, kao i onih koji žive u sredinama sa visokim stepenom zagađenja.

Selen i imunski sistem

Brojna naučna istraživanja potvrđuju da selen ima centralnu ulogu u regulaciji imunskog odgovora. On utiče na sazrevanje i aktivnost T-limfocita, povećava efikasnost NK ćelija i stimuliše proizvodnju antitela. Studije su pokazale da osobe sa nižim nivoima selena u krvi imaju slabiji odgovor na infekcije i vakcinaciju, dok se adekvatan unos povezuje sa bržim oporavkom i manjim rizikom od težih infekcija.

Naučni dokazi o širem značaju selena

Više velikih studija i brojne kasnije analize ukazale su na to da selen, u određenim biološkim oblicima, može da ima zaštitnu ulogu u prevenciji nekih malignih oboljenja, zahvaljujući metabolitima poput metilselenola, koji utiču na ćelijsku proliferaciju i programiranu ćelijsku smrt. Takođe, selen je neophodan za normalnu pokretljivost spermatozoida, funkciju mišića i očuvanje mišićne mase, kao i za usporavanje procesa biološkog starenja.

Gde se selen nalazi i kako dospeva u organizam

Supstance poput selana poznate su kao mineralni elementi i u organizam dospevaju isključivo putem ishrane. Selen je u ljudskom telu prisutan u tragovima, a najveće koncentracije nalaze se u jetri, bubrezima, štitastoj žlezdi i mišićima. Njegov unos zavisi pre svega od načina ishrane, ali i od geografskog područja, jer količina selena u biljkama i životinjama direktno zavisi od sadržaja ovog elementa u zemljištu.

Najbolji prehrambeni izvori selena su riba, morski plodovi, crveno meso, iznutrice, jaja i integralne žitarice. Značajne količine nalaze se i u belom luku, pivskom kvascu, suncokretovom semenu, suvom voću, bananama, kao i u orašastim plodovima, pri čemu se brazilski orah smatra jednim od najkoncentrovanijih prirodnih izvora. Selen možemo da unosemo i putem pojedinih mineralnih voda, koje ga prirodno sadrže.

Ko je u riziku od nedostatka

Manjak selena češće se javlja kod osoba sa jednoličnom ishranom siromašnom proteinima, kod pušača, alkoholičara, osoba sa bolestima digestivnog sistema, kao i kod vegetarijanaca i starijih ljudi. Dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva, kao i smanjena mišićna masa kod određenih hroničnih bolesti, takođe mogu da doprinesu deficitu.

Simptomi nedostatka uključuju anemiju, slabost mišića, smanjen tonus, promene na koži, kosi i noktima, kao i opšti pad imuniteta.

Oprez sa suplementima

Iako suplementacija može da bude opravdana u slučaju dokazanog deficita, sa dodatnim unosom selena mora se postupati veoma oprezno. Prekoračenje dnevne doze od 400 mikrograma može da dovede do toksičnih efekata, uključujući gubitak kose, neurološke smetnje, hronični umor i oštećenje jetre. Dugotrajna nekontrolisana suplementacija čak i u umerenim dozama povezuje se sa povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, zbog čega se savetuje obavezna konsultacija sa zdravstvenim stručnjakom.

Raznovrsna, uravnotežena ishrana, naročito mediteranskog tipa, u većini slučajeva predstavlja najbezbedniji i najefikasniji način da se organizmu obezbedi optimalna količina selena.

(eKlinika.rs)