Popularan začin može snažno da deluje na aktivnost lekova koji se često koriste u terapiji hroničnih bolesti. Studija Univerziteta u Misisipiju otkriva da glavno jedinjenje cimeta – cinamaldehid može da aktivira receptore koji ubrzabavaju apsorbciju određenih medikamenata i na taj način umanjuju efikasnost leka.
Popularan začin u kontroli povišenog šećera, pritiska, holesterola
Smatra se da pola kafene kašičice cimeta može da bude od koristi, kada je reč o kontroli visokih vrednosti šećera, insulinske rezistencije, krvnog pritiska, holesterola. Ipak neke vrste cimeta sadrže potencijalno toksično jedinjenje – kumarin. Cimet je začin čija se farmakološka dejstva stalno ispituju. Većina studija ne donosi još konačne preporuke, ali smatra se da ovaj popularni začin može da bude od koristi gojaznim i osobama sa dijabetesom tipa 2. Veruje se da jedinjenje cimetaldehid ima antikancerogena, antibakterijska i antifungalna svojstva, dok je kora cimeta bogata procijanidinima i katehinima sa antioksidativnim delovanjem.
Koje količine će izazvati probleme?
Studija istraživača sa Univerziteta u Misisipiju naglašava da je malo verovatno da će male količine cimeta, na primer kao dodatak kafi, izazvati probleme kod pacijenata koji koriste određene lekove, ali nešto više doze mogu da dovedu do mogućih problema.
– Komplikacije mogu da se jave ako pored terapije koristimo i nešto veće količine cimeta, bez prethodne konsultacije sa zdravstvenim radnikom. Moguće je da veće doze cimeta smanje efikasnost određenih lekova – objašnjava Šabana Kan, vođa istraživačkog tima ove studije.
U istraživanju se napominje da ulje cimeta, koje je često sastavni deo poboljšivača ukusa, ali i sredstava za higijenu, praktično nema nikakav rizik kada se radi o mogućoj interakciji sa određenim lekovima.
Kada su moguće komplikacije?
Međutim, kora cimeta, posebno vrste kasija, to jest jeftinije verzije začina iz južne Kine, sadrži razređivač krvi kumarin, koji može da dovede do mogućih problema.
– Pravi cimet iz Šri Lanke (Cejlona) manje je rizičan i ima niži sadržaj kumarina. Antikoagulantna svojstva kumarina mogu da predstavljaju rizik za pacijente na terapiji lekovima za razređivanje krvi – kaže koautor studije Amar Čitibojina, Nacionalni centar za istraživanje prirodnih proizvoda (National Center for Natural Products Research).
Lekovi za razređivanje krvi (antitrombotici) sprečavaju zgrušavanje krvi i jedni su od najčešće propisivanih medikamenata. Terapija je često doživotna, a dodatni problem kada je reč o ovoj klasi lekova, su drugi medikamenti, suplementi i namirnice koje mogu da dovedu do neželjenih interakcija. Antagonisti vitamina K su antikoagulansi i pored inhibitora agregacije trombocita i fibrinolitia, najčešće su korišćeni lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi i nastanka tromba. Najdostupnija vrsta cimeta je mleveni kasija cimet.
Umerenost i konsultacija pre primene
Cimet je već poznat kao začin koji može de reguliše nivo šećera u krvi, ima antiinflamatorna svojstva, koja kako se veruje, mogu da spreče razvoj dijabetesa tipa 2. Ipak, istraživanje naučnika iz Misisipija naglašava važnost umerenosti i konsultacije sa zdravstveni radnikom, pre primene nešto većih doza cimeta u obliku suplemenata.
– Pacijenti sa hroničnim bolestima, bolesnici sa visokim krvnim pritiskom, osobe koje se leče od dijabetesa, karcinoma, artritisa, astme, gojaznosti, HIV infekcije ili depresije, trebalo bi oprezno dakoriste cimet i bilo koje druge suplemente – podvlači Kan.
Savetuje se da pre primene suplemenata obavezno razgovaramo sa lekarom, posebno ako već svakodnevno koristimo terapiju za kontrolu hroničnih bolesti. Suplementi, kako ističu stručnjaci, nisu namenjeni lečenju, izlečenju ili ublažavanju bilo koje bolesti.
