Veštački zaslađivači: spas bez kalorija ili skriveni rizik?

Veštački ili zamenski zaslađivači koriste se umesto šećera, imaju manje kalorija, a hrani i piću daju sladak ukus. Ovi zaslađivači su sintetički i uglavnom se koriste kod posebnih dijeta. Stručnjaci kažu da su veštački zaslađivači generalno bezbedni ako se konzumiraju u ograničenim količinama. Odobreni su od strane regulatornih tela i ne podižu na isti način šećer u krvi kao prirodni šećeri.

Kako telo eliminiše veštačke zaslađivače?

Beril Hezer, registrovani dijetetičar, kaže da veštački zaslađivači ne ulaze u krvotok i ne podižu direktno nivo šećera u krvi, već ostaju u digestivnom traktu i potom se eliminišu iz tela putem stolice.

Objašnjava da veštački zaslađivači mogu da imaju određene prednosti, ali i potencijalne nedostatke.

Prednosti veštačkih zaslađivača

Kontrola šećera u krvi: Korisni su za osobe sa dijabetesom jer ne podižu nivo glukoze u krvi

Manje kalorija: Mogu pomoći u kontroli telesne težine jer zamenjuju šećer

Zdravlje zuba: Ne doprinose kvarenju zuba

Rizici veštačkih zaslađivača

Promene ukusa:

- Pošto su slađi od šećera, sastojci iz zaslađivača mogu da naviknu čula na izrazito jak sladak ukus - kaže Hezer i dodaje da neka istraživanja sugerišu da dugotrajna upotreba može da utiče na crevne bakterije. Moguće je da dođe do problema sa varenjem, jer šećerni alkoholi mogu da izazovu nadutost, gasove ili dijareju.

Hezer skreće pažnju i na moguće zdravstvene rizike. Neka istraživanja povezuju dugotrajnu upotrebu sa metaboličkim poremećajima, iako su potrebna dodatna istraživanja.

- Veštački zaslađivači moraju da se koriste sa oprezom kod trudnica i dojilja, osoba sa dijabetesom, kao i onih koji pate od migrene ili epilepsije - rekla je Hezer.

Šta su veštački zaslađivači?

Veštački zaslađivači su zamene za šećer, mnogo su slađi od šećera, pa se koriste u veoma malim količinama.

Najčešće ih možemo pronaći u proizvodima označenim kao:

• Bez šećera
• Smanjen sadržaj šećera
• Bez dodatog šećera
• Dijetalno

Prodaju se u kesicama, kapima ili granulama.

Uobičajene vrste veštačkih zaslađivača su aspartam, saharin, sukraloza, neotam, acesulfam K, advantam i ekstrakti stevije. Šećerni alkoholi kao što su sorbitol, ksilitol i manitol takođe se često koriste.

Mogu li veštački zaslađivači da budu bolji izbor od šećera?

Veštački zaslađivači mogu da pomognu pri smanjenju unosa kalorija i kontroli šećera u krvi, ali nisu savršena zamena za šećer.

Prekomerno oslanjanje na zaslađivače, bilo prirodne ili veštačke, može da poveća želju za slatkom hranom. Najbolji pristup je umerenost.

Kako se koriste veštački zaslađivači?

Stručnjaci napominju da je umerenost ključna. Savet je da čitamo deklaracije, proveravamo sastojke i nutritivne vrednosti i obratimo pažnju na to koliko često konzumiramo zaslađenu hranu i pića. Fokus treba da bude na celovitim namirnicama, voću, povrću i integralnim žitaricama koje pružaju prirodnu slatkoću i hranljive materije. Potrebno je unositi adekvatne količine vode.

- Bitno je da budete svesni koliko često konzumirate zaslađivače - smatra Hezer.

Da li su veštački zaslađivači loši?

Ne nužno, ali prekomerna upotreba može da ima negativne posledice.

Da li veštački zaslađivači dovode do dobijanja na telesnoj težini?

Stručnjaci napominju da kod nekih osoba ovi zaslađivači mogu dautiču na apetit ili želju za hranom.

Da li su bezbedni za osobe sa dijabetesom?

Mogu da pomognu u kontroli šećera u krvi, ali ih i dalje treba koristiti umereno. Savet je da se o svemu posavetujete sa lekarom.

Koji veštački zaslađivač je najbezbedniji?

Većina odobrenih zaslađivača smatra se bezbednom kada se konzumira u preporučenim količinama.

(eKlinika)