Urme se često povezuju sa desertom. Njihova prirodna slast i bogat ukus zaista su kao stvoreni za hedoniste. Ali ovo hranljivo voće ima i prilično impresivne zdravstvene prednosti. Urme na mogu da zaštite naše zdravlje i na jednostavan način ovo super voće možemo da uključimo u obroke, kao grickalice, pića i poslastice.
Prednosti urmi u ishrani
Urme mogu da budu ukusna užina i možemo da uživamo samo u njima ili uz dodatak putera od orašastih plodova. Zauzvrat, urme nude sledeće zdravstvene prednosti:
- bogate su hranljivim materijama
- imaju brojne antioksidante
- prirodno su slatke i ne sadrže dodati šećer
- obezbeđuju zdravlje organa za varenje
- štite srce i zdravlje i regulaciju šećera u krvi
- štite mozak
- pomažu da se olakša prirodan porođaj
Urme su bogate hranljivim materijama
Tri urme sadrže oko 200 kalorija, 54 grama ugljenih hidrata sa oko pet grama vlakana, gram proteina i nemaju masti. Ova količina obezbeđuje i manje količine širokog spektra hranljivih materija, uključujući vitamine B, vitamin K, kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum, cink i mangan. Drugim rečima, urme nisu samo šećerne bombe ili prazne kalorije.
Urme imaju brojne antioksidante
Pored mnoštva vitamina i minerala, urme su bogate antioksidantima koji štite zdravlje. Jedno istraživanje iz 2019. pokazalo je da su urme dobar izvor prirodnih antioksidanata, koji se mogu koristiti za lečenje bolesti povezanih sa oksidativnim stresom.
Oksidativni stres nastaje kada postoji neravnoteža između proizvodnje slobodnih radikala koji oštećuju ćelije i sposobnosti tela da se suprotstavi njihovim štetnim efektima. To je preteča starenja i oštećenja ćelija koje mogu dovesti do bolesti. Urme takođe sadrže antiinflamatorna i antimikrobna jedinjenja, što znači da mogu da budu značajne u borbi protiv zaraznih bolesti.
Drugo istraživanje objavljeno u studiji iz 2017. pokazalo je da urme sadrže mnoge antioksidante, uključujući karotenoide, polifenole (npr. fenolne kiseline, izoflavone, lignane i flavonoide), tanine i sterole. Takođe poseduju anti-gljivična svojstva.
Urme su prirodno slatke i ne sadrže dodati šećer
Mnogi ljudi smatraju da su urme sušeno voće. One su, zapravo, sveže voće jer se iz njih voda ne uklanja. A pošto su urme celo, neprerađeno voće, njihov sadržaj šećera javlja se prirodno. Drugim rečima, ako je energetska pločica zaslađena samo urmama, na etiketi može biti navedeno nula grama dodatog šećera. To je ključno, jer je dodati šećer vrsta koju treba da ograničimo zbog povezanosti sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i gojaznosti.
Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje da žene ne konzumiraju više od šest kašičica dodatog šećera dnevno, što je 25 grama ili 100 kalorija. Preporučena doza za muškarce je devet kašičica, odnosno 36 grama ili 150 kalorija. Ako koristimo urme da zasladimo obrok ili recept, nismo iskoristili dnevnu količinu za dodatni šećer, za razliku od zaslađivača kao što je šećer od trske.
Urme potpomažu zdravlje organa za varenje
Tri urme obezbeđuju oko 18 odsto dnevne potrebe za vlaknima, koja podržavaju dobru funkciju varenja. Studija objavljena u British Journal of Nutrition 2015. posebno se bavila uticajem konzumiranja urmi na creva. Zdravi muškarci su nasumično raspoređeni da jedu ili sedam urmi dnevno ili kontrolni dodatak mešavine ugljenih hidrata i šećera tokom 21 dana. Nakon perioda ispiranja od 14 dana, grupe su se zamenile. Istraživači su otkrili da su, dok su jeli urme, ispitanici iskusili poboljšanja u učestalosti pražnjenja creva i smanjen nivo hemikalija u stolici za koje se zna da oštećuju ćelije i izazivaju mutacije koje mogu dovesti do raka.
Urme štite zdravlje srca i regulaciju šećera u krvi
Studija iz 2020. testirala je potrošnju urmi na masnoće u krvi i na glikemijski indeks. Stotinu muškaraca i žena sa dijabetesom tipa 2 nasumično je raspoređeno da ne jedu urme uopšte ili da u ishranu dodaju tri urme dnevno tokom 16 nedelja. Kod onih koji su jeli urme zabeleženo je statistički značajno smanjenje ukupnog holesterola i „lošeg” LDL-a. Kod onih koji su jeli urme nije se promenio HbA1c (mera tomesečne kontrole šećera u krvi).
Studija sugeriše da urme potencijalno mogu imati povoljan efekat na profil lipida, posebno u smanjenju ukupnog holesterola i podizanju HDL-a, zbog visokog sadržaja polifenola u urmi (polifenoli su mikronutrijenti koji se prirodno nalaze u biljkama). Pored toga, u studiji se zaključuje da nisko-umereno konzumiranje urmi nije uticalo na nivo glukoze zbog niskog glikemijskog indeksa urmi.
Nalazi ove studije su značajni jer su regulacija šećera u krvi i zdravlje srca usko povezani. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju dvostruko povećan rizik od srčanih oboljenja, uključujući srčani udar. Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti među osobama sa dijabetesom tipa 2.
Urme štite mozak
Smatra se da zaštitna jedinjenja u urmama pomažu u čuvanju mozga. Prema radu objavljenom 2016. godine, urme imaju obećavajući terapeutski potencijal protiv Alchajmerove bolesti zbog svoje sposobnosti da se bore protiv upale i oksidativnog stresa u mozgu.
Da li urme pomažu da se olakša prirodan porođaj
Još jedna potencijalna korist urmi odnosi se posebno na trudnice. Dokument iz 2020. bavio se uticajem urmi na porođaj. Istraživači su pregledali ranije objavljene studije i zaključili da konzumiranje urmi može da smanji trajanje aktivne faze porođaja, faze tokom koje se širi grlić materice. Takođe može da poboljša Bišopov skor, meru koja ocenjuje spremnost grlića materice za porođaj. Međutim, konzumiranje urmi nije uticalo na dužinu prve, druge i treće faze porođaja niti na učestalost carskog reza.
Kako da uživamo u urmama i uvrstimo ih u obroke i kao grickalice
Urme su za mnoge omiljeni zaslađivač u velikom broju recepata, uključujući smutije, energetske kuglice, ovsene pahuljice, ovsene pahuljice, puding od čije ili avokada i peciva. Možemo da ih ubacimo i u slana jela. One dodaju prirodnu slatkoću i balans salatama, kuvanom povrću kao što je kelj ili pečeni karfiol i pomfrit od povrća.
Jedna od omiljenih brzih grickalica tokom cele godine mogu da nam postanu punjene urme. Pune se puterom od orašastih plodova i semenki, sirevima na bazi orašastih plodova, biljnim sirevima, pa čak i slanim punjenjima, kao što su pasta od maslina i pesto.
Super clanak….Hvala