Gasovi, nadimanje ili zatvor nisu slučajni: Varenje ne radi kako treba, a ovo može biti glavni razlog

Većina ljudi razmišlja o hrani samo do trenutka kada završi obrok, a dok se ne pojavi neki problem poput gasova, nadimanja, zatvora, retko se zapitamo šta se dalje dešava u telu i kako znamo da li naš probavni sistem radi kako treba.

Kako uopšte funkcioniše varenje?

Proces započinje već u ustima, žvakanjem i lučenjem pljuvačke, ali se prava, složena „laboratorija“ za preradu, apsorpciju i čišćenje aktivira tek u našem želucu i crevima. Tamo se hrana razlaže na sitne čestice kako bi korisni sastojci mogli da se iskoriste, dok se ono što telu nije potrebno na kraju izbacuje. Kada je ovaj mehanizam usklađen, varenje protiče gotovo neprimetno. Problem nastaje onda kada se pojave smetnje.

Preporučujemo

Znaci koji ukazuju na to da vam je varenje poremećeno

Najjasniji signal da digestivni sistem ne funkcioniše kako bi trebalo jeste promena ritma pražnjenja creva.Učestala dijareja ili dugotrajan zatvor ne treba da se ignorišu, naročito ako se ponavljaju. To su često prvi pokazatelji da se hrana ne obrađuje pravilno ili da creva ne reaguju adekvatno.

Pored toga, znaci poremećenog varenja mogu da budu:

• osećaj nadutosti i težine posle obroka
• grčevi i bolovi u stomaku
• preterano česti gasovi
• osećaj umora nakon jela
• nelagodnost koja se javlja bez jasnog razloga.

Kod nekih ljudi uzrok mogu biti intolerancije (na primer, na laktozu), dok su kod drugih u pitanju funkcionalni poremećaji poput sindroma iritabilnog creva. U ređim slučajevima, dugotrajni problemi sa probavom mogu da ukažu i na ozbiljnija oboljenja.

Da li je važna brzina varenja i šta nam govori o zdravlju

Naučnici nemaju dilemu - važna je. Naime, hrani je u proseku potrebno nekoliko dana da prođe ceo digestivni trakt, ali taj period značajno varira od osobe do osobe. Ishrana bogata vlaknima obično ubrzava proces, dok masna, teška i industrijski prerađena hrana može da ga uspori. Takođe, sa godinama varenje prirodno postaje sporije, što može doprineti nelagodnostima.

Sve ovo potvrđeno je i u brojnim istraživanjima ne samo na laboratorijskim modelima.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako simptomi traju duže, pogoršavaju se ili utiču na svakodnevni život, to je jasan znak da treba razgovarati sa lekarom. Pregledi i specifični testovi mogu da pomognu da se otkrije uzrok i spreče ozbiljnije posledice. U mnogim slučajevima, promene u načinu ishrane, više kretanja i zdravije navike mogu značajno poboljšati stanje. Ukoliko je reč o ozbiljnijim bolestima, posebno je važno što pre javiti se lekaru.

(eKlinika. rs)