Uskršnja trpeza može da optereti organizam: Kako da uživamo bez posledica po želudac i srce

Miris pečenja, šarena jaja, kolači na stolu i porodica na okupu, Uskrs je jedan od retkih trenutaka kada sebi dozvolimo da se opustimo bez „kočnica”. I to je potpuno ljudski. Ali naše telo ne slavi na isti način kao mi. Posebno ako smo u prethodnom periodu jeli laganiju hranu ili postili organizam se navikava na drugačiji režim, pa nagli povratak na masnu i obilnu hranu može da predstavlja ozbiljno opterećenje. Tada se javljaju poznate tegobe, osećaj težine u želucu, nadutost, gasovi, pa čak i nagle promene nivoa šećera u krvi.

Najčešća greška koju pravimo a nismo je ni svesni

Ne preterujemo samo u količini hrane, već u načinu na koji jedemo. U jednom obroku često spojimo jaja, meso, rusku salatu, hleb, kolače i alkohol, bez pauze i bez razmišljanja. Upravo takav način „slaganja” hrane najviše opterećuje varenje. Stručnjaci upozoravaju da organizam tada reaguje kao na stres, jer nije spreman na tako brzu promenu. Problemi zato često ne počnu za stolom, već nekoliko sati kasnije ili narednih dana.

Tri namirnice koje mogu da pomognu organizmu

Dobra vest je da ne moramo da se odričemo prazničnih užitaka, već da ih pametnije rasporedimo. U danima posle Uskrsa posebno mogu da pomognu kefir ili jogurt, koji obnavljaju crevnu floru i olakšavaju varenje, zatim bareni krompir kao lagana i neutralna namirnica koja ne opterećuje želudac, kao i kuvano povrće poput šargarepe, tikvica i brokolija, bogato vlaknima koja podstiču varenje. Uz to, preporučuje se više manjih obroka, laganija priprema hrane i izbegavanje prženja, jer način pripreme često više utiče na varenje nego sama namirnica.

Jaja su simbol Uskrsa – ali i najčešći „okidač“ tegoba

Jaja su nezaobilazna na prazničnoj trpezi, ali upravo sa njima često preteramo. Zdrava osoba može bez problema da pojede jedno do dva jaja dnevno, ali problem nastaje kada se kombinuju sa majonezom, masnim mesom i drugim teškim jelima. Belance se lakše vari i bogato je proteinima, dok žumance sadrži masti, ali i važne vitamine i minerale, pa nema potrebe da ga izbacujemo, već da budemo umereni. Mnogo bolja kombinacija je jaje uz povrće, jer vlakna pomažu organizmu da lakše obradi masnoće.

Praznici ne moraju da znače prejedanje

Iako su praznici sinonim za bogatu trpezu, uživanje ne mora da znači preterivanje. Male promene u navikama mogu nam doneti olakšanje – sporije jedenje, manje porcije i kratke pauze između obroka pomažu da želudac stigne da svari hranu. Čak i redosled obroka može biti važan: lagana supa ili salata na početku mogu da pripreme sistem za varenje i spreče prejedanje.

Hrana tokom praznika prestaje da bude samo hrana. Ona postaje emocija, navika, sećanje na detinjstvo, na stolove koji su uvek bili puni. I baš zato je teško stati. Ne zato što ne znamo kako, već zato što ne želimo da prekinemo taj osećaj.

Ono o čemu se malo govori: srce „pamti“ praznike

Prejedanje nije samo neprijatnost koja brzo prolazi. Istraživanja pokazuju da se tokom praznika beleži porast srčanih problema, jer kombinacija teške hrane, alkohola i naglih promena u ishrani predstavlja dodatno opterećenje za organizam. Ako se takav način ishrane nastavi i nakon praznika, povećava se rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, ali i kardiovaskularnih bolesti. Zato je važno da mislimo ne samo na praznični dan, već i na dane koji slede.

Najvažnije: ne kažnjavajmo telo zbog praznika

Ako smo preterali – a većina nas jeste ili  hoće – nema razloga za grižu savesti. Mnogo je važnije šta ćemo uraditi posle. Lagan obrok, više tečnosti, povrće i kratka šetnja često su dovoljni da se organizam vrati u ravnotežu. Telo ima sposobnost da se oporavi, ali mu je potrebna naša mala pomoć.

Praznici nisu test izdržljivosti, već vreme bliskosti i uživanja. Zato ne moramo da biramo između hrane i zdravlja – dovoljno je da budemo malo pažljiviji prema sebi, kako bi nam Uskrs ostao u lepom sećanju, a ne sa osećajem težine u želucu.

(eKlinika.rs)