Jaja su riznica zdravlja i pored holesterola, koji ih je jedno vreme etiketirao kao nepoželjnu namirnicu. Najnovija istraživanja sugerišu, da jaja nisu štetna za kardiovaskularni sistem, u toj meri kako se pretpostavljalo. Funkcionisanje holesterola nije tako jednostavno – ukoliko ga više unosite putem hrane, vaše telo ga manje proizvodi, stoga nekoliko jaja dnevno, većini neće škoditi.
Uskrs nije takmičenje
Ali, imajte na umu da se na uskršnjoj prazničnoj trpezi nalazi dosta hrane koja sadrži velike količine jaja skrivenih u raznim dodacima, sosevima, testeninama, pitama, tortama… Nauka je jasna, dva do tri jajeta dnevno, u zavisnosti od veličine, neće štetiti zdravim osobama. U svakom slučaju, imajte na umu da Uskrs nije takmičenje u broju pojedenih jaja.
Kako telo reguliše holesterol
Neke studije povezuju visok nivo holesterola sa bolestima srca. Istina je da je holesterol veoma bitan za funkcionisanje tela, on je strukturalni molekul, vrsta lipida i ljudska jetra ga stalo proizvodi. Holesterol ima bitnu ulogu u formiranju ćelijskih membrana, vitamina D i nekih hormona. Holesterol proizvodi steroide, hormone kao što su testosteron, estrogen i kortizol. Zbog njegovog značaja, priroda je programirala naše telo da na neki način uvek proizvodi dovoljne količine holesterola.
Stoga, unos holesterola putem hrane nekad nije najbolja opcija, jer ga jetra proizvodi u dovoljnim količinama da zadovolji potrebe organizma. Ukoliko ishranom unosimo velike količine holesterola, jetra počinje da smanjuje proizvodnju holesterola.
Šta se dešava kada preteramo s količinom jaja
Decenijama su ljudi savetovani da smanje količinu jaja, ili bar da izbegavaju žumance. Jedno jaje srednje veličine sadrži 186 mg holesterola, što je 62 odsto dnevnih potreba. Opšte preporuke su 2 do 6 žumanaca u toku nedelje. Neka istraživanja u kojima su ljudi jeli 1 do 3 jajeta dnevno pokazala su kod većine ispitanika veći nivo dobrog HDL holesterola, a loš holesterol LDL je ostao nepromenjen ili blago povišen.
Konzumacija jaja i 3 omega kiselina smanjuje nivo triglicerida, a istraživanja zaključuju da svako individualno reaguje na količinu unetih jaja. Kod 70 odsto ljudi, jaja nisu imala negativan uticaj, dok je 30 odsto zabeležilo blagi porast nivoa holesterola. Nauka je jasna, zaključeno je da zdravi ljudi mogu da pojedu, bez bojazni za zdravlje, do tri jajeta dnevno.
Jaja i srčane bolesti
Studije koje su analizirale nekoliko hiljada stotina ljudi, stalno dolaze do istog zaključka – ljudi koji jedu cela jaja, i žumance i belance, nisu u većem riziku da se razbole od kardiovaskularnih bolesti. Tvrdi se čak da ljudi koji jedu jaja imaju manji rizik od moždanog udara. Ipak, te iste studije potvrđuju da ljudi koji imaju dijabetes 2 i jedu veće količine jaja imaju povećan rizik od bolesti srca. Kontrolna studija u kojoj su ljudi sa dijabetesom tipa 2 jeli dva jajeta dnevno, tokom tri meseca, pokazala je da ipak nije došlo do znatnijih promena nivou lipida u krvi ispitanika.
Zdravstveni efekti unosa jaja povezani su sa načinom ishrane. Ukoliko su osobe koje pate od dijabetesa 2 unosile manje količine ugljenih hidrata, a više jaja, došlo je do smanjenja faktora koji utiču na razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Jaja ne goje, zdrava su i brzo zasićuju
Jaja nisu samo holesterol, ona su prepuna hranjivih i vrednih materija. Bogata su lutenom i zeaksantinom, antioksidansima koji smanjuju rizik od nekih oboljenja oka, kao što je katarakta, puna su holina, nutrijenta koji ima bitnu ulogu i izgradnji svih ćelija. Jaja ne goje, zdrava su i stvaraju brz osećaj sitosti, laka su za pripremu.
Nema studija koje bi potvrdile koliko je jaja bezbedno pojesti, sigurno je da ne treba preterivati. U jednom istraživanju, na primer, muškarac star 88 godina jeo je 25 jaja dnevno, imao je normalan holesterol i bio dobrog zdravlja. Bitno je imati na umu da nisu sva jaja ista, postoji velika razlika između organskih i onih nastali u procesu industrijske proizvodnje na velikim farmama. Najzdravije je ono jaje, od koke koja je šetala poljem i jela zelenu travu.
