Najjeftinija i najpristupačnija hrana ima malo kalorija, a jača srce i kontroliše vrednosti lošeg holesterola

Pasulj spada u red najjeftinijih i najhranjivijih namirnica, ali i pored toga sve manje se konzumira i čini se da posustaje pred naletom brze hrane. Pasulj je deo porodice leguminoza, mahunastog povrća kao što su sočivo, grašak, bob, soja. Ima malo kalorija i pruža jak osećaj sitosti, dok u isto vreme reguliše vrednosti šećera i krvnog pritiska. Ipak, uprkos dobrim svojstvima, nekim osobama se savetuje pažljiva konzumacija pasulja.

Reguliše telesnu težinu

Pasulj je odličan izvor proteina, vlakana i mikronutrijenata kao što su gvožđe, magnezijum i kalijum. Veruje se da može da poboljša zdravlje i smanji rizik od hroničnih bolesti. Istraživanja pokazuju da osobe koje jedu više pasulja imaju manju telesnu težinu, uži obim struka i niži krvni pritisak. Dobre vrednosti ovih parametara smanjuju rizik od gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca.

Preporučujemo

Pasulj je niskokalorična namirnica, ima visok sadržaj vlakana i proteina povećava osećaj sitosti, reguliše apetit i pomaže u održavanju zdrave telesne težine.

Jača srce

Brojna istraživanja navode pasulj kao namirnicu važnu za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Smatra se da pasulj značajno snižava vrednosti LDL (lošeg) holesterola, poboljšava krvni pritisak i smanjuje upale.

Vlakna u pasulju vezuju se za holesterol u crevima i pomažu njegovom uklanjanju iz tela. Kalijum i magnezijum utiču na normalnu funkciju krvnih sudova, što je ključno za zdravo srce. Zbog toga pasulj treba da bude osnovna namirnica u ishrani onih koji imaju kardiovaskularne bolesti ili povišene masnoće u krvi.

Reguliše šećer

Pasulj ima nizak glikemijski indeks, što znači da polako oslobađa energiju i sprečava nagle skokove šećera u krvi. Vlakna i proteini usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i poboljšavaju kontrolu šećera u krvi. Ovi faktori važni su u prevenciji i kontroli dijabetesa tipa 2.

Klinička istraživanja pokazuju da uvođenje pasulja u obroke poboljšava i druge parametre kod osoba koje imaju ili su u riziku od dijabetesa tipa 2 - poput sniženja šećera natašte i insulina.

Raysa El Zein, predavač na University of Westminster, navodi da je randomizovana studija, u kojoj je učestvovalo više od 100 osoba sa dijabetesom tipa 2, otkrila da su pacijenti koji su jeli najmanje jednu šolju mahunarki dnevno tokom tri meseca imali bolje vrednosti šećera u krvi, značajno smanjenje telesne težine, obima struka, nivoa holesterola i krvnog pritiska.

Reguliše probavu

Pasulj je namirnica koja olakšava varenje i pomaže zdravlju creva jer sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna koja deluju kao prebiotici, odnosno hrana za korisne crevne bakterije. Fermentacijom ovih vlakana nastaju kratkolančane masne kiseline, koje imaju protivupalna svojstva i dobro deluju na zdravlje debelog creva. Redovna konzumacija poboljšava varenje i reguliše pražnjenje creva.

Kako da konzumiramo pasulj bez nadimanja?

Stručnjaci kažu da, ako dugo nismo jeli pasulj, treba početi sa malim i postepenim promenama. Krenite od malih porcija (oko pola šolje kuvanog pasulja) nekoliko puta nedeljno, pa povećavajte količinu kako bi se digestivni sistem prilagodio - na ovaj način sprečićete neprijatno nadimanje.

Preporuka je da koristimo različite vrste pasulja, kao i da ovu namirnicu dodamo u kuvana jela, variva i salate. Čak i male količine mogu da budu zdravstveno korisne. Ukoliko koristite pasulj iz konzerve, isperite ga kako biste uklonili višak natrijuma. Pasulj sadrži lektine (fazeolin), tripsin-inhibitore i mora dobro da se skuva kako bi se razložio fazeolin, koji može imati i toksična svojstva, upozoravaju fitoterapeuti. Savet je da se pasulj pre kuvanja obavezno ispere i potopi u vodu.

Koje osobe moraju pažljivo da konzumiraju pasulj?

Osobe sa zapaljenskim bolestima creva,sindromom nervoznih creva ili osetljivim digestivnim sistemom, mogu posle konzumacije pasulja da imaju problema sa nadimanjem i nelagodom. Savet je da se o svemu posavetujemo sa zdravstvenim radnikom, a pasulj da se uvodi postepeno, u skladu sa tolerancijom organizma.

Pacijenti sa bolestima bubrega trebalo bi da budu oprezne zbog visokog sadržaja kalijuma u pasulju. U ovom slučaju važno je konsultovati se sa lekarom.

Osobe sa niskim nivoom gvožđa ili cinka, takođe, treba da pripaze na način pripreme pasulja. Antinutrijenti u pasulju, poput lektina, tanina i fitinske kiseline, mogu da smanje apsorpciju minerala i dovedu do tegoba sa varenjem. Pasulj zato pre kuvanja treba potopiti u vodu i dovoljno ga kuvati - ovi procesi razgrađuju većinu antinutrijenata, olakšavaju varenje i poboljšavaju hranljivu vrednost pasulja.

(eKlinika)