Zbog praćenja aktuelnog „trenda proteina” zabeležena sve veća potrošnja mesa, upozoravaju stručnjaci

Novo istraživanje dve grupe prehrambene industrije pokazuje da je zbog aktuelnog „trenda proteina” sve veća potrošnja mesa kao „zdravog izbora hrane“. Svet trenutno svedoči  „opsesiji“ proteinima. Kada uđete u prodavnicu, videćete da su proteini dodati u sve - od jogurta i pudinga do hleba i čipsa. Iako je protein oduvek bio osnova ishrane, ovaj novi talas forsiranja mesa i suplemenata, ponekad čak i ekstremno, rezultat mešavine nauke, marketinga i društvenih mreža. I sve se to dešava, uprkos tome što lekari upozoravaju da previše crvenog mesa može da poveća zdravstvene rizike.

Ako unosimo više proteina nego što nam treba tako štetimo svom zdravlju

Najnovije analize Udruženja prehrambene industrije i Instituta za meso u SAD pokazuju da više od 75 odsto potrošača sada meso i živinu vidi kao deo zdrave ishrane što je porast od 64 procenata u odnosu na 2020. godinu. Izveštaj ove dve institucije takođe je otkrio:

Preporučujemo

• 45 odsto aktivno pokušava da kuva više obroka sa mesom.
• 31 procenata kaže da to rade povremeno.

Zdravstveni stručnjaci kažu da su proteini važni, ali većina ljudi ih već dovoljno unosi.

- Većina ljudi uglavnom poštuje svoje preporuke. Više proteina nije uvek bolje, a previše proteina može da izazove dehidraciju, optereti bubrege i doprinese drugim zdravstvenim problemima. Kada dostignete svoju ličnu maksimalnu korist na osnovu svojih godina, nivoa aktivnosti i telesne težine, konzumiranje više od toga će zapravo prouzrokovati štetu, neće doneti više koristi - objašnjava Erin Hennessy, nutricionistkinja na Tufts University u Medfordu.

Kakvu štetu može da izazove veća potrošnja mesa, odnosno previše proteina?

Iako je meso jak izvor proteina, ono takođe može da izazove zdravstvene probleme. Konzumiranje dodatnih proteina često dolazi od mesa bogatog zasićenim mastima, što može da doprinese povišenom nivou „lošeg“ LDL holesterola. S obzirom na to da meso može da poveća nivo holesterola to znači i da povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. Kardiolozi podsećaju i na druge probleme kao što su veća upala, moguće veze sa određenim vrstama raka i povećan rizik od dijabetesa tipa 2.

Čime meso može da se zameni?

Prema smernicama ljudima treba oko 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. Ako je nečija telesna težina 70 kg, prosečan dnevni unos proteina je 56 g/dan. Stručnjaci savetuju - popijte čašu mleka od 225 ml i unećete oko 8 grama proteina. Dodajte šolju jogurta za još oko 11 grama. Nakon toga, pojedite komad posnog/ekstra posnog mesa od 90 ml (veličine špila karata), koji ima oko 21 gram proteina, i šolju suvog pasulja, koji ima oko 16 grama, i već ste dostigli potrebnih 56 grama za odraslog muškarca.

Međutim, administracija predsednika SAD u stavlja crveno meso na vrh piramide ishrane i preporučene smernice od 0,8 g proteina/kilogramu izmeni i uveća ih na 1,2 do 1,6 g/kilograma dnevno. Ipak, zbog rizika po zdravlje koje meso ima, Američko udruženje za srce preporučuje unos više proteina iz biljnih izvora poput pasulja, orašastih plodova, integralnih žitarica i ribe. Takođe, mnoge namirnice biljnog porekla takođe su bogate vlaknima.

(eKlinika.rs)