Opsesija vlaknima na društvenim mrežama: Novi trend u ishrani ima i skrivene rizike

Posle proteina, vlakna su postala glavna tema „zdrave“ ishrane, ali stručnjaci upozoravaju da preterivanje može da donese više štete nego koristi.

Do skoro smo brojali proteine, danas brojimo vlakna. Na društvenim mrežama sve je više sadržaja koji nas uveravaju da je „više“ uvek bolje kada je reč o određenim nutrijentima. Novi trend, poznat kao „maxxing“, podrazumeva maksimalan unos pojedinih sastojaka u želji za boljim zdravljem, vitkijom linijom i, kako influenseri tvrde, „savršenim crevima“.

Ali koliko je to zaista zdravo?

Od proteinske groznice do „vlakna na maksimum“

Trend „protein maxxing“ već godinama oblikuje način na koji se hranimo – od proteinskih napitaka do obogaćenih žitarica. Proteini jesu važni: učestvuju u obnovi tkiva, jačanju imuniteta i brojnim drugim funkcijama organizma.

Sada u prvi plan dolaze vlakna. Na društvenim mrežama sve češće gledamo preporuke za obroke bogate čia semenkama, ovsom ili mahunarkama, uz poruke da će nas takva ishrana duže držati sitima i poboljšati varenje.

Industrija je brzo reagovala – sve više proizvoda ističe visok sadržaj vlakana, od napitaka do grickalica.

Mladi najviše prate trendove

Istraživanja pokazuju da gotovo polovina potrošača pokušava da poveća unos proteina, dok čak 40 odsto pripadnika generacije Z i 45 odsto milenijalaca aktivno radi na poboljšanju zdravlja creva.

Upravo oni najviše prate i šire ovakve trendove.

Stručnjaci: nije problem u vlaknima, već u preterivanju

Nutricionisti ističu da vlakna zaista imaju važnu ulogu u ishrani. Ona doprinose boljoj regulaciji šećera i holesterola u krvi, kao i zdravlju digestivnog sistema.

– Drago mi je što vlakna konačno dobijaju pažnju koju zaslužuju – kažu stručnjaci.

Ipak, upozoravaju da više ne znači nužno i bolje.

– Ako kažemo da je nešto dobro, ne znači da će pet puta više biti još bolje – ističu oni.

Problem je i u tome što mnogi savete traže isključivo na društvenim mrežama, gde ih često dele ljudi bez medicinskog znanja, a neretko i uz komercijalne interese.

Koliko vlakana i proteina nam je zapravo potrebno?

Preporuke stručnjaka su jasne:

• dnevni unos vlakana trebalo bi da bude između 25 i 38 grama, u zavisnosti od pola i godina
• proteini se mogu uneti kroz raznovrsnu ishranu: mleko, jogurt, mahunarke, riba ili nemasno meso

Najjednostavniji savet je i dalje najefikasniji:

• polovina tanjira treba da bude ispunjena povrćem,
• uz dodatak integralnih žitarica i voća tokom dana.

Greška koju mnogi prave

Ako ranije nismo unosili dovoljno vlakana, naglo povećanje može izazvati neprijatne tegobe – nadimanje, gasove i bol u stomaku.

– Digestivni sistem reaguje burno kada se promene uvedu preko noći. Najbolje je ići postepeno – upozoravaju nutricionisti.

Takođe, suplementi ne mogu zameniti prirodne izvore vlakana i proteina.

Nema „čarobnog rešenja“

Iako se određeni proizvodi reklamiraju kao „bogati vlaknima“, to ne znači da će automatski unaprediti zdravlje. Najvažnija poruka koju stručnjaci ističu jeste da nijedan nutrijent sam po sebi nije rešenje za sve probleme. Zdrava ishrana nije trend – već ravnoteža.

A vi? Koji je vaš omiljeni izvor vlakana – ovsene pahuljice, voće, povrće ili nešto drugo? Pišite nam u komentarima i podelite svoje dobre navike s nama.

(eKlinika.rs)