Kada je najbolje da večeramo da bismo sačuvali pamćenje i koncentraciju

Mnogi od nas večeru odlažu za kasne sate, često tek kada se završi radni dan ili obaveze. Ipak, stručnjaci upozoravaju da vreme kada jedemo poslednji obrok može imati veći uticaj na mozak nego što mislimo.

Preporuka je jednostavna, ali značajna: večeru bi trebalo da pojedemo oko tri sata pre odlaska na spavanje. Ova navika može da pomogne da bolje spavamo, održimo stabilan nivo šećera u krvi i omogućimo mozgu da funkcioniše efikasnije – i danas i dugoročno.

Šta zapravo znači kognitivno zdravlje

Kognitivno zdravlje odnosi se na našu sposobnost da mislimo, učimo, pamtimo i donosimo odluke. Ono ne utiče samo na to kako ćemo stariti, već i na to kako se svakodnevno snalazimo, koliko smo fokusirani i kako se nosimo sa stresom.

Drugim rečima, nije važno samo sprečiti demenciju u budućnosti, važno je kako naš mozak funkcioniše danas.

Zašto je važno da večeramo ranije

Bolji san kao temelj mentalnog zdravlja

Kasni i obilni obroci mogu da poremete san. Gotovo svako je iskusio kako težak obrok pred spavanje „leži u stomaku“ i otežava uspavljivanje. Ali problem ide i dublje. Tokom sna mozak prolazi kroz proces „čišćenja“, uklanjajući štetne materije koje se povezuju sa bolestima poput Alchajmerove. Kada je san loš ili isprekidan, ovaj proces nije dovoljno efikasan. Kvalitetan san, s druge strane, poboljšava pamćenje i koncentraciju već sledećeg dana.

Stabilniji šećer u krvi, bolja koncentracija

Nagli skokovi i padovi šećera u krvi mogu uticati na pažnju, pamćenje i mentalne performanse. Istraživanja pokazuju da osobe koje večeraju ranije imaju stabilniji nivo šećera i bolju metaboličku ravnotežu. Razlog je i to što naš organizam tokom dana bolje koristi glukozu, dok kasno uzimanje obroka remeti unutrašnji biološki sat.

Više energije za mozak

Mozgu je potreban stalni dotok kiseonika da bi radio optimalno. Zanimljivo je da vreme obroka može uticati i na to koliko kiseonika mozak dobija. Kombinacija ranijeg obroka i fizičke aktivnosti povezuje se sa boljom budnošću i mentalnim performansama.

Nije važno samo kada jedemo, već i šta jedemo

Večera može dodatno da podrži rad mozga ako biramo prave namirnice:

• Masna riba (losos, skuša) – bogata omega-3 masnim kiselinama koje štite mozak
• Pečurke – sadrže jedinjenja koja imaju zaštitni efekat na nervni sistem
• Orašasti plodovi – prirodan izvor melatonina, hormona sna
• Maline – mogu doprineti boljem pamćenju
• Sok od višnje – pomaže kvalitetnijem snu i smanjenju upale

Večera kao mali ritual za zdravlje mozga

Važno je i kako jedemo. Priprema obroka aktivira brojne mentalne procese, planiranje, organizaciju i donošenje odluka. Još bolje je ako večeru podelimo sa drugima. Razgovor, slušanje i socijalna interakcija dodatno stimulišu mozak i smanjuju osećaj usamljenosti, koji je poznat faktor rizika za kognitivno opadanje.

Mala promena koja može da donese veliku korist

Ako želimo da podržimo zdravlje mozga, nije neophodno da pravimo drastične promene. Dovoljno je da počnemo od jedne navike – da večeramo malo ranije. Večera tri sata pre spavanja može pomoći da bolje spavamo, budemo fokusiraniji i dugoročno očuvamo mentalne sposobnosti. A možda je baš to najjednostavniji korak ka jasnijem umu i kvalitetnijem životu.

(eKlinika.rs)