Varenje počinje prvim zalogajem: Ako hranu žvaćete polako i temeljno izbeći ćete nadimanje i gasove

Mnogi veruju da proces varenja počinje tek kada hrana stigne u želudac, ali istina je da prvi i možda najvažniji korak nastaje već pri prvom zalogaju. Način na koji žvaćemo hranu direktno utiče na rad celog digestivnog sistema, brzinu varenja i osećaj lakoće nakon obroka.

Varenje ne počinje u stomaku, već u ustima

Kada jedemo prebrzo i hranu gutamo gotovo nesažvakanu, stomak dobija mnogo teži zadatak. Umesto da se organizam postepeno priprema za varenje, digestivni trakt biva opterećen velikim komadima hrane koje mnogo sporije razgrađuje. Upravo zato stručnjaci sve češće naglašavaju da zdravo varenje počinje sporim i temeljim žvakanjem.

Preporučujemo

Zašto je žvakanje toliko važno

Tokom žvakanja pljuvačne žlezde luče pljuvačku koja omekšava hranu i započinje njeno razlaganje. Hrana tada lakše prolazi kroz jednjak i priprema se za dalju obradu u želucu.

Što duže i pažljivije žvaćemo, želudac ima manje posla. Nasuprot tome, brzo gutanje hrane može da bude veliki napor za sistem za varenje, jer organizmu treba više vremena da razgradi velike i nedovoljno usitnjene zalogaje. Posledice često mogu da budu nadutost, osećaj težine, gasovi i nelagodnost posle jela.

Pored toga, sporije jedenje omogućava organizmu da na vreme registruje sitost, pa se često unosi i manja količina hrane.

Šta se događa kada kombinujemo hranu koja se vari u različitom trajanju

Nisu sve namirnice jednake kada je reč o brzini varenja. Dok se sirovo povrće vari za svega 30 do 40 minuta, pojedinim vrstama mesa potrebni su sati.

Na primer, govedina se vari oko tri sata, jagnjetina oko četiri, dok svinjetina može da ostane u želucu i do pet sati. Ako odmah nakon obilnog mesnog obroka pojedemo voće, dolazi do usporavanja procesa varenja. Voće, koje se inače brzo razgrađuje, ostaje „zarobljeno“ u želucu čekajući da se meso svari.

U takvim situacijama može da dođe do fermentacije hrane, stvaranja gasova i neprijatnog osećaja u stomaku. Zbog toga nutricionisti često savetuju da se voće jede između obroka, a ne odmah nakon teške hrane.

Kako izgleda put hrane kroz organizam

Nakon što sažvakana hrana prođe kroz jednjak, dolazi do donjeg sfinktera jednjaka, mišića koji se opušta i propušta sadržaj u želudac. Tamo se hrana meša sa želudačnom kiselinom i enzimima koji nastavljaju njeno razlaganje. Dalje prelazi u tanko crevo, gde se hranljive materije i voda apsorbuju u krvotok. Ostatak potom stiže u debelo crevo, gde se formira stolica i priprema za izbacivanje iz organizma.

Na brzinu varenja utiču brojni faktori: vrsta hrane, godine, fizička aktivnost, ali i opšte zdravstveno stanje.

Hrana koja usporava varenje

Namirnice bogate vlaknima uglavnom podstiču bolji rad creva i ubrzavaju varenje. Sa druge strane, masna hrana, složeni šećeri i obroci bogati proteinima mogu da uspore rad digestivnog sistema.

Stručnjaci upozoravaju i da se metabolizam prirodno usporava sa godinama, pa organizmu treba više vremena da obradi iste namirnice nego ranije.

Određena zdravstvena stanja takođe mogu da utiču na varenje, među njima intolerancija na laktozu, sindrom nervoznih creva, gorušica i pojedine hronične bolesti. Ukoliko su česte konstipacije, dijareja, nadimanje ili bolovi u stomaku svakodnevna pojava, potrebno je obratiti se lekaru.

Žene sporije vare hranu od muškaraca

Istraživanja pokazuju da i pol može da utiče na brzinu varenja. Kod žena se hrana duže zadržava u digestivnom traktu nego kod muškaraca. Prema pojedinim podacima, u debelom crevu hrana se kod žena zadržava oko 47 sati, dok je kod muškaraca prosečno vreme oko 33 sata.

Zbog toga stručnjaci posebno naglašavaju važnost pravilnih navika u ishrani: sporog jedenja, dobrog žvakanja i pravilnog rasporeda obroka, jer upravo male promene mogu značajno da olakšaju rad želuca i creva.

(eKlinika.rs)