Koja dijeta najviše pomaže kod predijabetesa i masne jetre: Nije važan samo gubitak kilograma

Gubitak viška kilograma može znatno da popravi metaboličko zdravlje, bez obzira na to da li se postiže mediteranskom, biljnom ili ketogenom ishranom. Međutim, kada su istraživači neposredno uporedili ova tri načina ishrane, jedan je pokazao dodatnu prednost u smanjenju masnoće u jetri i kontroli šećera u krvi.

Kada je osoba gojazna, ima predijabetes i masnu jetru, savet da bi trebalo da smrša jeste tača. Ipak, ostaje važno pitanje: da li svaki način gubitka kilograma donosi iste zdravstvene koristi?

Novi rezultati pokazuju da sam gubitak telesne mase donosi velike koristi, ali i da sastav ishrane može da utiče na pojedine zdravstvene pokazatelje, čak i kada svi izgube približno isti broj kilograma.

Tri načina ishrane, gotovo isti gubitak kilograma

U randomizovanom kliničkom ispitivanju stručnjaci Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu pratili su 55 odraslih osoba koje su imale gojaznost, predijabetes i povećanu količinu masti u jetri.

Učesnici su nasumično raspoređeni u tri grupe i tokom približno pet meseci pridržavali su se jednog od sledećih režima:

• ketogene ishrane sa veoma malo ugljenih hidrata i velikim udelom masti
• pretežno biljne ishrane, bogate ugljenim hidratima i sa malo masti
• mediteranske ishrane sa umerenim udelom ugljenih hidrata i masti

Važan detalj jeste da su učesnici dobijali svu hranu koju su jeli tokom istraživanja, a jednom nedeljno su razgovarali sa dijetetičarem. To znači da su uslovi bili mnogo kontrolisaniji nego u svakodnevnom životu.

Sve tri grupe izgubile su približno 10 odsto početne telesne mase, a osetljivost mišićnih ćelija na insulin poboljšala se za oko 50 odsto.

Ovaj rezultat ukazuje da je za smanjenje insulinske rezistencije u mišićima najvažniji bio upravo gubitak kilograma, a ne odnos masti i ugljenih hidrata u jelovniku.

Ketogena ishrana pokazala je dodatne koristi za jetru

Razlike su postale izraženije kada su stručnjaci analizirali zdravlje jetre.

Kod učesnika na ketogenoj ishrani osetljivost ćelija jetre na insulin poboljšala se dva do tri puta više nego u druge dve grupe. Insulin pomaže jetri da pravilno reguliše stvaranje i oslobađanje glukoze. Kada jetra slabije reaguje na njega, ona može da nastavi da proizvodi glukozu čak i kada je u krvi već ima dovoljno.

Posle pet meseci količina masti u jetri smanjena je:

• za 67 odsto u grupi na ketogenoj ishrani
• za oko 45 odsto u druge dve grupe

Iako su sva tri načina ishrane bila korisna, veoma mali unos ugljenih hidrata imao je izraženiji efekat na masnoću u jetri.

Masna jetra dugo može da ne izaziva nikakve simptome. Ipak, kod dela ljudi bolest može da napreduje ka zapaljenju, ožiljavanju jetrenog tkiva, cirozi i drugim komplikacijama. Zbog toga smanjenje količine masti u jetri nije važno samo zbog laboratorijskih nalaza već i zbog sprečavanja težih oblika bolesti.

Kod polovine učesnika povukao se predijabetes

Ketogena ishrana pokazala je i veći uticaj na regulaciju šećera u krvi. Prosečna koncentracija glukoze tokom 24 sata smanjena je za 20 odsto u ketogenoj grupi, dok je u preostale dve grupe smanjenje iznosilo oko osam odsto.

Nivo insulina tokom dana opao je:

• za 74 odsto uz ketogenu ishranu
• za 44 odsto uz mediteransku ishranu
• za 27 odsto uz biljnu ishranu sa većim unosom ugljenih hidrata

Niži nivo insulina u ovom slučaju ukazuje da je organizmu bilo potrebno manje ovog hormona da bi održao šećer u krvi pod kontrolom.

Do kraja ispitivanja vrednosti više nisu odgovarale kriterijumima za predijabetes kod 50 odsto učesnika na ketogenoj ishrani, 29 odsto onih na mediteranskom režimu i sedam odsto učesnika na ishrani sa više ugljenih hidrata.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Cell Metabolism.

Da li to znači da je ketogena ishrana najbolja za sve

Ne. Rezultati jesu zanimljivi i klinički značajni, ali ne daju osnovu za zaključak da bi svi ljudi sa predijabetesom ili masnom jetrom trebalo samostalno da pređu na ketogenu ishranu.

Studija je obuhvatila samo 55 osoba, trajala je oko pet meseci, a učesnici su dobijali sve obroke i redovnu stručnu podršku. Još ne znamo koliko je takav način ishrane održiv tokom više godina, niti da li bi isti rezultati bili postignuti u uobičajenim životnim uslovima.

Ketogena ishrana veoma ograničava unos ugljenih hidrata i nije pogodna za svakoga. Kod pojedinih ljudi može da dovede do porasta LDL holesterola, nedovoljnog unosa vlakana, zatvora ili manjka određenih mikronutrijenata. Poseban oprez potreban je osobama koje koriste lekove za dijabetes, jer naglo smanjenje ugljenih hidrata može da poveća rizik od hipoglikemije i zahteva prilagođavanje terapije.

Najpošteniji zaključak zato nije da je pronađena jedna „pobednička” dijeta. Sve tri ishrane popravile su metaboličko zdravlje kada su dovele do gubitka oko 10 odsto telesne mase, dok je ketogena ishrana u ovom ispitivanju pružila dodatne koristi za jetru i kontrolu šećera.

Za osobu sa gojaznošću, predijabetesom i masnom jetrom najbolji plan nije nužno najstroži, već onaj koji je medicinski bezbedan, nutritivno dobro sastavljen i dovoljno održiv da se zaista može pratiti.

(eKlinika.rs)