Dijeta čija su pravila stara hiljadama godina osvaja mreže: Evo šta se jede po „Biblijskoj ishrani“

„Biblijska ishrana“ novi je trend koji privlači sve više pažnje na društvenim mrežama. Njegova suština je jednostavna: izbor namirnica zasniva se na hrani koja se pominje u Bibliji, a zagovornici ovog pristupa veruju da takav način ishrane može da doprinese boljem zdravlju, zdravijim navikama, pa čak i gubitku kilograma.

Koje namirnice forsira „Biblijska ishrana“?

Trend posebno promovišu influenseri hrišćanske veroispovesti na TikToku i Instagramu, gde dele savete o tome šta treba jesti, koje namirnice izbegavati i kako hrana može da bude deo duhovnog života.

Preporučujemo

„Biblijska ishrana“, poznata i kao „Bible diet“, uglavnom podrazumeva izbegavanje industrijski prerađene hrane i davanje prednosti celovitim, minimalno prerađenim namirnicama bogatim hranljivim materijama.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da popularnost ovog trenda ne znači da su sve zdravstvene tvrdnje koje se uz njega vezuju naučno potvrđene.

Šta se jede tokom „biblijske ishrane“?

Ne postoji jedinstven, zvanično definisan plan „biblijske ishrane“. Dok se neki njeni sledbenici strogo drže namirnica koje se pominju u Svetom pismu, drugi ovaj koncept tumače šire i biraju pre svega celovitu i minimalno prerađenu hranu inspirisanu biblijskim principima. Na društvenim mrežama se među najčešće preporučivanim namirnicama nalaze:

• sirovo mleko
• jagnjetina
• govedina
• nar
• hleb, naročito hleb od kiselog testa
• kozje meso
• smokve
• riba
• sirov med
• puter
• so
• maslinovo ulje.

Većina verzija ovog načina ishrane savetuje da se izbegava ultraprerađena hrana, jer njeni zagovornici smatraju da ona može negativno da utiče na organizam. Međutim, upravo zbog toga što ne postoji univerzalna definicija „biblijske ishrane“, spisak dozvoljenih namirnica može značajno da se razlikuje od jednog plana do drugog.

Na primer, pojedini sedmodnevni planovi uključuju i kafu, vanilu, puter od orašastih plodova i čokoladu, iako se te namirnice tradicionalno ne povezuju sa biblijskom ishranom.

Slična mediteranskoj ishrani, ali sa jednom važnom razlikom

Na prvi pogled, „biblijska ishrana“ ima dosta sličnosti sa mediteranskim načinom ishrane. Oba pristupa daju prednost celovitim namirnicama i ograničavaju unos ultraprerađene hrane. Ipak, postoji važna razlika.

Mediteranska ishrana zasniva se na velikom broju naučnih istraživanja o uticaju hrane na zdravlje. „Biblijska ishrana“, sa druge strane, svoje principe prvenstveno izvodi iz Svetog pisma, a ne iz savremenih nutricionističkih istraživanja.

Da li su zdravstvene tvrdnje o „biblijskoj ishrani“ naučno potvrđene?

Stručnjaci za ishranu slažu se da veliki broj namirnica koje ovaj trend promoviše može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane. Prednost je upravo u tome što se naglašava unos celovitih namirnica, voća, povrća, ribe, žitarica bogatih vlaknima i zdravih masti, uz istovremeno ograničavanje industrijski prerađene hrane.

- Svaki trend u ishrani koji podstiče izbegavanje prerađene i ultraprerađene hrane, svesniji odnos prema obrocima i veći unos namirnica biljnog porekla verovatno predstavlja bolji pristup od tipične zapadnjačke ishrane - ocenjuje registrovana dijetetičarka Kristin Kirkpatrik.

Lekari, međutim, upozoravaju da činjenica da neka dijeta sadrži zdrave namirnice ne znači automatski da su i sve tvrdnje o njenim zdravstvenim efektima tačne. Neke popularne dijete izbacuju čitave grupe namirnica ili makronutrijenata, što vremenom može da poveća rizik od nedostatka određenih hranljivih materija. U slučaju „biblijske ishrane“ taj problem nije nužno izražen, jer mnoge njene verzije uključuju zdrave masti iz maslinovog ulja i ribe, različite izvore proteina, žitarice bogate vlaknima, voće i povrće.

Za pojedine ljude dodatnu prednost može da predstavlja i duhovni aspekt ovog pristupa. Kada se hrana poveže sa ličnim vrednostima i verovanjima, to može da doprinese većoj posvećenosti zdravijim navikama i svesnijem odnosu prema hrani, pod uslovom da se ne pretvori u stroga i kratkoročna pravila.

Kada „biblijska ishrana“ može da postane problem?

Stručnjaci upozoravaju na nekoliko potencijalnih problema. Prvi je činjenica da se veliki deo saveta o ovom načinu ishrane širi putem društvenih mreža, gde ih često promovišu influenseri bez formalnog obrazovanja iz oblasti nutricionizma ili dijetetike. To može da bude problematično kada se saveti sa društvenih mreža postave iznad preporuka lekara i drugih kvalifikovanih zdravstvenih stručnjaka.

Josh Howard, doktorant koji proučava američke religijske kulture na Univerzitetu Emori, upozorava i na mogućnost da pojedini pokreti zasnovani na veri stvore nezdrav odnos prema hrani i sopstvenom telu, naročito kada se fizički izgled povezuje sa duhovnom vrednošću osobe.

- Pozivanje na Bibliju postaje osnov za tvrdnju o autoritetu što me čini opreznim, jer se time stvara utisak da zdravstveni stručnjaci na neki način nisu u skladu sa Biblijom - naveo je Howard.

Takvo suprotstavljanje „dobrog hrišćanskog influensera“ i „lošeg zdravstvenog stručnjaka“ može dodatno da udalji ljude od naučno zasnovanih informacija kada donose važne odluke o zdravlju.

Previše restrikcija može da bude kontraproduktivno

Još jedan problem nastaje kada „biblijska ishrana“ postane previše restriktivna.

Dr Yoshua Quinones, lekar interne medicine, upozorava da ovaj trend može da sklizne u nepotrebno izbacivanje određenih namirnica ili u pojednostavljeno razvrstavanje hrane na „čistu“ i „nečistu“. Takav pristup posebno nije koristan za osobe koje već imaju problem sa poremećenim ili rigidnim obrascima ishrane.

Slično upozorenje iznosi i dr Sari Eičes, lekarka i medicinska savetnica, koja smatra da treba biti oprezan sa verzijama ove dijete koje nepotrebno isključuju hranljive namirnice ili podstiču osećaj krivice zbog hrane.

- Glavna ograda jeste to što 'biblijska ishrana' nije formalno definisana niti naučno proučavana dijeta - ističe Eičes.

Zdrava ishrana ne bi trebalo da bude izvor krivice

Bez obzira na to da li neko bira način ishrane zbog verskih uverenja, zdravstvenih razloga ili želje da promeni životne navike, stručnjaci se uglavnom slažu oko jednog principa: ishrana treba da bude održiva i dovoljno fleksibilna.

Najbolji način ishrane nije nužno onaj koji ima najviše pravila, već onaj koji obezbeđuje sve neophodne hranljive materije, može da se uklopi u različite kulture i životne stilove i ne stvara osećaj krivice zbog hrane.

Zato „biblijska ishrana“ može da posluži kao inspiracija za veći unos celovitih namirnica i manje ultraprerađene hrane, ali ne bi trebalo da zameni individualne savete lekara ili nutricioniste, posebno kada postoje zdravstveni problemi ili poremećaji u ishrani.

Drugim rečima, zdrava namirnica ne postaje zdravija samo zato što se pominje u Bibliji - a način ishrane ne postaje naučno potvrđen samo zato što je postao viralan na TikToku.

(eKlinika.rs)