Religija i mentalno zdravlje: Kako psihilozi opisuju ovu vezu

Duhovnost i religija nisu isto. Zdravstveni radnici treba da budu svesni uloge koju duhovnost i religija mogu da igraju u mentalnom zdravlju, jer nekome će ipak možda pružiti nadu i podršku

Religija, duhovnost i mentalne bolesti je trougao koji je zainteresovao psihologe da istraže da li postoji veza među njima. A odgovor glasi - postoji veza između religije, duhovnosti i mentalnih bolesti, ali ta veza je dosta složena i višeslojna - može da bude pozitivna, negativna ili neutralna, u zavisnosti od konteksta, osobe i oblika religioznosti.

Šta je duhovnost?

Preporučujemo

Duhovnost i religija nisu isto. Zdravstveni radnici treba da budu svesni uloge koju duhovnost i religija mogu da igraju u mentalnom zdravlju, jer nekome će možda pružiti nadu i podršku. O duhovnosti možete da razmišljate na različite načine. Ne postoje pravila za duhovnost. Jedan od načina razmišljanja o tome je značenje i svrha koju tražite u svom životu. Može vam dati osećaj sopstvene vrednosti. Ovo takođe može da vam pomogne i da pronađete osećaj nade. Može vam pomoći da osetite podršku u vremenima gubitka i patnje.

Duhovne prakse mogu biti stvari poput:

• Pripadnost verskoj zajednici
• Meditacija i molitva
• Život po skupu pravila koje ste sami sebi postavili. Na primer, kako se ophodite prema ljudima
• Fokusiranje na duhovne vrednosti kao što su iskrenost, ljubaznost, nada i saosećanje.

Takođe, duhovnost može da ima različit efekat na ljude sa različitim teškoćama mentalnog zdravlja. Duhovnost može da bude važan – ponekad i centralni deo nečijeg života. Ona može da ponudi stvarne koristi za mentalno zdravlje. Ljudi koji koriste usluge mentalnog zdravlja cene kada se ovaj deo njihovog života shvati ozbiljno. Osećaj duhovnosti je veoma raznolik. Za neke ljude to je privatna i individualna stvar. Drugi izražavaju svoja uverenja unutar uspostavljene grupe ili religije.

Šta je religija?

Religija je sistem verovanja, običaja i praksi pomoću kojih ljudi izražavaju svoj odnos prema božanskom, svetom, natprirodnim ili nekoj krajnjoj stvarnosti i smislu života. Religija se vezuje uz određenu veru, tradiciju ili instituciju. Religiozni ljudi veruju u Boga. Ljudi koji slede istu religiju zasnivaće svoje vrednosti na zajedničkim uverenjima. Ali, religija je otvorena za tumačenje. To znači da iako ljudi dele osnovna uverenja, mogu da imaju različite vrednosti, a verske vođe su tu da vode ljude kroz religiozno putovanje.

Ako čovek sledi religiju, to može da znači da prihvata smernice ili određene prakse. Na primer, možda ćete morati da radi stvari u određeno vreme, kao što je izgovaranje molitvi ili nekonzumiranje određene hrane.

Da li su duhovnost i religija isto?

Duhovnost i religija su u međusobno povezane. Ali, duhovnost može da bude opštija i uključuje  mnoge druge stvari. Duhovnost može značiti različite stvari različitim ljudima ili može slediti zajedničko duhovno uverenje. Možete da budete duhovni, a da niste religiozni. Religija i duhovnost mogu  da pomognu čoveku da razvije unutrašnju snagu, mir, nadu i optimizam.

Religija se zasniva na zajedničkim uverenjima, dok se duhovnost može posmatrati kao individualno verovanje ili osećaj. To može da bude sopstveno iskustvo ili verovanje u nešto izvan nas samih. Religija je obično institucija koja ima skup organizovanih praksi i strukturiran sistem verovanja. Ova verovanja su obično formalno dokumentovana, kao što je u Bibliji. Sa duhovnošću, pojedinačne faze osobe mogu da rastu i menjaju se.

Mogu li duhovnost i religija da budu korisne za mentalno zdravlje?

Duhovnost i religija mogu da budu korisne za kontrolisanje stresnih životnih događaja i poboljšanje mentalnog zdravlja. Postoji nekoliko načina na koje duhovnost i religija mogu da pomognu našem mentalnom zdravlju, kao što su:

• ako ste deo duhovne ili verske zajednice
• možete imati više podrške i prijateljstva
• može vam biti korisno da se osećate povezano sa nečim većim od sebe
• može vam pomoći da razumete svoja iskustva
• možete osetiti snagu ili nadu iz svoje duhovnosti ili religije, što može da vam pomogne ako se ne osećate dobro
• možete da se osećate mirnije sa sobom i drugim ljudima oko sebe.

Da li duhovnost i religija mogu da budu štetne za mentalno zdravlje?

Ponekad postoje ljudi u duhovnim ili verskim grupama koji mogu da iskoriste ranjive ljude. Na primer:

• možete da se osećate ranjivijim u vremenima teškoća i emocionalne patnje
• tada možete da postanete spremniji da slušate ljude koji žele da vas navedu da poverujete u njihove stavove.

Ekstremni religiozni pripadnici duhovnih grupa mogu da imaju ideje ili uverenja za koja većina ljudi smatra da su nerazumna ili neprihvatljiva. Vera nekih ljudi je toliko važna da se osećaju opravdano da deluju na ekstremne načine. To je pokušaj da se navedu drugi da dele ista uverenja kao i oni.

Ekstremistički stavovi mogu da proistekni iz stvari kao što su:

• način na koji neko tumači versku ili svetu knjigu
• verovanje da će biti nagrađen u životu ili zagrobnom životu
• uticaj drugih ili
• verovanje da to rade za Boga.

Mentalna bolest ne uzrokuje ekstremizam

„Radikalizacija“ je kada neko pokušava da vas navede da verujete i sledite njegove ekstremne stavove i prakse. A ljudi sa problemima mentalnog zdravlja su podložniji ekstremizmu. Psiholozi kažu da ljudi s problemima mentalnog zdravlja nisu automatski skloni ekstremizmu, ali određeni psihološki i socijalni faktori, koji prate mentalne poteškoće, mogu da povećaju ranjivost na radikalne ideje. Takođe, ističu da mentalna bolest ne uzrokuje ekstremizam. Ona samo može da poveća ranjivost ako se kombinuje s drugim faktorima: društvenim nepravdama, siromaštvom, diskriminacijom, političkom nestabilnošću ili izlaganjem propagandi. Na primer:

Osećaj isključenosti i marginalizacije - Mnogi ljudi koji pate od depresije, anksioznosti ili trauma osećaju se isključeno iz društva, bespomoćno ili besmisleno. Ekstremističke grupe često nude osećaj pripadnosti, svrhe i identiteta što može da deluje privlačno nekome ko se oseća izgubljeno ili bez podrške.

Potraga za smislom i identitetom - Mentalne krize često prate pitanja poput „Ko sam ja?“, „Zašto sam ovde?“ ili „Šta uopšte ima smisla?“. Ideologije (religijske, političke ili nacionalističke) koje nude jednostavne odgovore i jasnu podelu na „mi“ i „oni“ mogu da pruže psihološki osećaj jasnoće i kontrole.

Osetljivost na manipulaciju - Osobe koje pate od određenih psihičkih poteškoća (paranoidna shizofrenija, teške depresije, PTSP) mogu da imaju iskrivljenu percepciju stvarnosti, teškoće u kritičkom razmišljanju ili poverenju u institucije. Ekstremistički narativi koji koriste teorije zavere ili polarizovane poruke lakše dopiru do njih.

Trauma i potreba za osvetom ili pravdom - Kod osoba koje su doživele traumu, nasilje ili gubitak, ekstremistička ideologija može delovati kao način da se vrati osećaj moći ili pravde,  makar i kroz destruktivne metode.

Socijalna izolacija i nedostatak podrške - Ako neko nema stabilnu mrežu podrške (porodicu, prijatelje, terapeuta), može da postane emocionalno i informacijski izolovan. Online zajednice s ekstremističkim sadržajem tada postaju zamena za „porodicu“ ali i prostor gde se ideje ekstremizma pojačavaju.