Psihoze predstavljaju raznovrsnu grupu psihijatrijskih oboljenja čija je glavna karakteristika pojava niza simptoma kao što su sumanute ideje i halucinacije, dezorganizovano mišljenje, govor, ponašanje, gubitak volje, motivacije, socijalno povlačenje, emocionalna udaljenost i osećaj praznine. One ne predstavljaju bolesti modernog doba, već su stare gotovo koliko i čovek, i uvek su bile pratioci života ljudi kroz epohe obavijene velom tajne.
Psihoze kroz vekove: Od ulaska zloduha u telo do iskrivljene percepcije stvarnosti i potrebe psihijatrijske pomoći
Kako u razgovoru za eKlinika portal kaže specijalista psihijatrije dr Aleksandar Makević, psihoze su kroz istoriju shvatane kao ulazak zloduha ili đavola u telo čoveka, javljanje besa ili ludila, a bile su praćene i magijskim ritualima.
– Od rituala crne magije, koji su težili da eliminišu duha iz tela spominje se bičevanje, kađenje, izgovaranje određenih magičnih reči i rečenica. Mnogi rituali svih religija imaju svoj koren u ritualima animističko-magijskog porekla. Ali, savremena nauka je dokazala da psihotični simptomi stvaraju iskrivljenu percepciju stvarnosti, pa u mnogome remete funkcionalnost obolele osobe. Stoga osoba sa psihozom vrlo teško komunicira sa svojom okolinom i teško obavlja svakodnevne zadatke koje je ranije mogla, pa joj je neophodna psihijatrijska pomoć – naglašava na početku razgovora.
Kako se dele psihoze i u kakvoj su vezi sa shizofrenijom: Šta su „5A“ simptomi?
Prema rečima našeg sagovornika, osnovna podela psihoza je na organske i funkcionalne. Organske ili egzogene psihoze nastaju kao pratioci organskih oboljenja kao što su meningitis, encefalitis, sifilis, tumori mozga, demencije, epilepsije, zapaljenja pluća, alkoholizama, narkomanije, ali i u generativnim fazama kod žena kao što su menstrualna psihoza, gravidne i laktacione psihoze, postpartalna psihoza.
– Funkcionalne psihoze ili endogene psihoze nastaju kao prozvod dejstva genetskih faktora i faktora sredine, a najpoznatiji su shizofrenija, shizotipalni i shizoafektivni poremećaji. Shizofrenija je najčešći i najvažniji poremećaj u ovoj grupi dok su shizotipalni poremećaji poseduju mnoge karakteristike shizofrenih, a i genetski su povezani. U shizofreniji se javljaju pozitivni simptomi, odnosno halucinacije i sumanute ideje, dezorganizovano mišljenje i negativni simptomi takozvani simptomi „5A“ (promena u govoru, nedostatak kapaciteta za osećanje zadovoljstva, gubitka volje, poremećaj pažnje) – nabraja dr Makević.
Primeri akutne i hronične psihoze: Kada se najčešće javljaju?
Psihoze su bolesti koje se javljaju retko pre desete godine života. Potenciraju se, kaže specijalista psihijatrije, u adolescenciji i odraslom dobu. Prenosi nam i podatke da tri procenta ljudi u SAD ima psihotičnu epizodu u nekom životnom dobu, a 100.000 adolescenata i mladih odraslih doživi svoju prvu epizodu svake godine.
– Psihotična stanja se mogu podeliti i na akutnu i hroničnu psihozu. Akutna prema smernicama mora zadovoljiti kriterijume trajanja barem mesec dana, ali ne duže od šest meseci. Postoje izvesni dokazi da je akutni početak povezan sa povoljnijim ishodom, pa što je pojava bolesti naglija to je ishod bolji. Nagli početak podrazumeva da je promena nastala u prvih 48h. Može se pojaviti samo jednom kao propratno stanje ožalošćenosti, neočekivanog gubitka partnera ili zaposlenja, braka ili psihološke trauma, rata, terorizma i torture. Potpuni oporavak obično nastaje u roku od dva do tri meseca. Nažalost, sadašnji nivo znanja ne omogućava rano predviđanje onog malog broje pacijenata koji se neće brzo oporaviti. Hronična psihoza je zapravo ponovljena – ponovo se pojavljuje sa istim ili različitim simptomima i odgovara „pravoj psihijatrijskoj bolesti“ – razjašnjava dr Aleksandar Makević.
Simptomi psihoze: Koje vrste halucinacija mogu da se jave?
Ono što je, objašnjava doktor, zajedničko svim navedenim psihotičnim stanjima su halucinacije, sumanute ideje, dezorganizovano mišljenje i abnormalna motorika. Specijalista psihijatrije navodi da halucinacije predstavljaju opažanje bez postojanja predmeta koje bolesnik opaža i pojašnjava:
– Pacijent halucinantan predmet opaža kao realan predmet u tri dimenzije. Takođe i veruje da halucinantni predmet postoji. Podatke o halucinacijama daje sam pacijent, ali halucinacija se dijagnostikuje na osnovu posmatranja ponašanja samog pacijenta. Halucinacije su retko permanentne. Obično se mogu javiti u određeno doba dana ili noći, ili se javljaju samo u određenim situacijama. Javljaju se u sferi svih čula, pa su to optičke iskre, bljeskovi, pojava konaca, žica, mreža, zmija, pacova, gmizavaca, patuljaka, deformisanih malih i velikih bića, vizija, ali i opažanje van vidnog polja iza zida ili u drugoj prostoriji. One mogu biti prijatne, neprijatne, vesele, tužne, zastrašujuće. Akustične mogu biti proste i složene: proste su u vidu zvuka ili pištanja, dok su složene glasovi. Mogu dolaziti sa različitih mesta. Na primer iz patosa, tavana, lustera ili nekog drugog predmeta. I one mogu biti prijatne, neprijatne, ali i naredbodavne. Moguće su i vestibularne obmane u vidu letenja, ljuljanja, zemljotresa. Čulne – u vidu dodira, peckanja, paljenja, žarenja, mravinjanja. Mirisne halucijacije bolesnici doživljavaju kao čudan miris, smrad… Kod halucinacija ukusa sve je gorko, ljuto, čudnog ukusa, često pacijenti osećaju metalni ukus i slično.
Šta su deluzije i kako menjaju psihofizički status osobe u psihozi
Sumanute ideje ili deluzije su zablude nastale na bolesnoj osnovi. Bolesnik je doživljava kao svoju, pravu, istinsku, ponaša se u skladu sa njom, veruje čvrsto u nju i ne da se razuveriti, bori se da je realizuje i time dokazuje da je psihotično otuđen od realiteta, kaže naš sagovornik i precizira:
– Prema sadržaju sumanutosti, sumanutih ideja ima bezbroj. Neke od njih su ideje veličine, visokog porekla, depresivne ideje krivice, bezvrednosti, kontrole, čitanja misli, nametanje misli, oduzimanje misli, ljubomore, proganjanja, erotomanije, religiozne sumanute ideje, ideje da se boluje od teške i neizlečive bolesti, ekonomske propasti. Uključuju i abnormalnu motoriku – promene u kretanju, motorici. Katatoni simptomi se javljaju kod shizofrenije a karakteriše ih stupor ili nemir. Katatoni stupor podrazumeva psihomotornu ukočenost uz očuvanu svest kada pacijent obično zauzima neprirodan položaj koji može trajati satima ili danima, a iz stupora može nastati i jak nemir, agresivnost, destruktivnost, što se naziva katatonom pomamom.
Postoji li promena mišljenja, odnosno misaonog procesa: Šta je rasulo misli?
– Mišljenje je takođe izmenjeno u vidu ubrzanog miljenja kada reči sustižu jedna drugu takvom brzinom da mnoge ostaju nedovršene. Asocijacije su slabo povezane jer svaka nova asocijacija povlači misaoni tok u drugom pravcu. Moguće su bujice misli kada toliko naviru da ih bolesnik čak ne može ni izgovarati, alogičnosti kada izgovorene reči nisu toliko logične. Takođe, mišljenje može biti i dezorganizovano kada su rečenice međusobno povezane a poremećaj se zapaža posle dužeg slušanja do najtežeg poremećaja koji se naziva salata od reči. Rasulo misli podrazumeva gubljenje značenja reči (kada su nelogične), a bolesnici obično sažimaju dva pojma koristeći skraćenice ili govore o sebi u trećem licu.
Pored ovih karakterističnih, pratioci psihoza su i drugi simptomi tipa poremećaja raspoloženja, smetnje u spavanju, volji, pažnji i koncentraciji, povučenost u sopstveni svet – detaljno navodi naš sagovornik.
Zbog psihotičnih poremećaja ne pati samo pacijent
Dijagnostika psihotičnih poremećaja započinje razgovorom sa obolelom osobom, razumevanjem njegovog misaonog toka i sadržaja mišljenja, kao i opservacijom ponašanja obolele osobe.
– Kao dopunska dijagnostička metoda naročito kod akutnih i iznenadnih pojava bolesti, od velike važnosti je i neuroimidžing odnosno kompjuterizovana tomografija endokranijuma, pozitron emisona tomografija tzv. PAT SCAN i magnetna rezonanca, zatim procena uzimanja psihoaktivnih supstanci, imunološka i toksohemijska ispitivanja. Od značaja kod hroničnih psihoza mogu biti i psihološka i neuropsihološka kao i kognitivna ispitivanja. Kao što vidimo, psihoze mogu biti veoma dramatične, složene, raznovrsne u većini slučajeva i zastrašujuće, ostavljaju utisak na posmatrača, uvek dovode do emocionalnih reakcija. „Patnju“ nanose ne samo pacijentu nego i porodici pacijenta, a zbog raznolikosti ne predstavljaju samo medicinski već i porodični, socijalni i društveni problem – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal dr Aleksandar Makević, specijalista psihijatrije.
