Psihotične epizode praćene su gubitkom kontakta sa stvarnošću, abnormalnim i čak bizarnim ponašanjem. Osoba može da čuje neprijatne glasove, da pomisli da joj osoba koju vidi na televiziji šalje posebne poruke. Lekari procenjuju da su ove epizode koje mogu da pretvore život, pacijenta i njegove porodice u pakao, češće nego što mislimo. Studije navode da će čak troje od 100 osoba, jednom u životu imati simptome psihotične epizode, koja može da bude kratka, traje jedan dan, ali i nekoliko nedelja.
Da li ste sreli osobu koja ima psihotičnu epizodu?
Ovaj podatak praktično znači da ćemo se sigurno u jednom momentu susresti sa osobom koja proživljava psihotičnu epizodu. To može da bude blizak član porodice, prijatelj, kolega sa posla, nepoznata osoba u prodavnici. Ipak, znaci na osnovu kojih može da se otkrije psihotična epizoda nisu do kraja jasni. Procenu daje stručno lice posle pregleda i razgovora sa pacijentom. Svi možemo da vidimo da se osoba čudno ponaša, ali definitivnu procenu daje psihijatar.
– Psihotična epizoda je signal, često poziv u pomoć – kaže psihijatar dr Vinod H. Srihari, Yale Medicine, koji rukovodi programom Specijalizovanog lečenja ranih psihoza. Osnovni uzroci psihotične epizode mogu da budu bolesti poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja, Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, upotreba droga kao što su kanabis, kokain ili amfetamin, dodaje doktor.
Lečenje bez obzira na status zdravstvenog osiguranja
U savremenom svetu postoje čitavi programi koji koriste medije i kanale društvenih mreža s ciljem da ojačaju svest o psihotičnim epizodama, upute na saradnju sa lekarima i omoguće bolju kontrolu bolesti i kvalitet života. Mlade osobe starosti između 16 i 35 godina, koje su iskusile u poslednje tri godine jednu psihotičnu epizodu bile su deo studije povezani sa najboljom praksom klinike STEP u Nju Hejvenu.
Rezultati originalne Majndmap studije, koja je obuhvatala period od 2015. do 2019. godine, objavljeni su u časopisu Schizophrenia Bulletin Open. STEP je u februaru 2024. godine, uključio ovu kampanju u državnu mrežu klinika pod nazivom STEP Learning Collaborative u Americi.
Ovom mrežom bilo je obuhvaćeno više od 20 klinika koje nastoje da ponude adekvatnu negu pacijentima sa šizofrenijom, bez obzira na status zdravstvenog osiguranja.
Pomoć je hitna
Na vreme dobijeno i adekvatno lečenje od ključne je važnosti za prognozu bolesti. Zato je bitno da svi donekle razumemo psihotične epizode, bez obzira na posao kojim se bavimo.
– Kada bi više ljudi razumelo psihozu, mogli bismo da izbegnemo neopravdane i neodgovarajuće zatvorske kazne. Obrazovanje i jačanje svesti o načinima prepoznavanja psihoze može da ponudi pacijentima bolju zdravstvenu zaštitu. Sve ovo je isto važno kao i nastojanje da što pre pomognemo nekom ko oseća bol u grudima ili ima slomljenu nogu – kaže dr Srihari.
Otuđenje od realnog života
Psihoza je termin koji obuhvata niz abnormalnih iskustava, simptoma i znakova, kao što su paranoidne misli, vidljive promene u načinu govora i ponašanju, primarni simptom je otuđenje od realnog života. Slično visokoj telesnoj temperaturi svi mogu da primete promene, ali neophodna je medicinska procena kako bi se utvrdila tačna dijagnoza.
Psihotična epizoda je vremenski period tokom kojeg pacijent aktivno doživljava simptome ili pokazuje znake psihoze. Karakteristični simptomi su halucinacije i zablude, ali neće sve osobe imati iste simptome.
Simptomi psihotične epizode
Osoba koja doživljava psihotičnu epizodu nije svesna da nešto nije u redu, ali dr Srihari objašnjava da se najčešće primećuju ovi simptomi
- Halucinacije: Osoba vidi, čuje, oseća miris ili ukus nečeg što nije stvarno
- Zablude: Na primer, osoba može da veruje da ima magične ili natčovečanske moći ili da je kontrolišu spoljne sile.
- Konfuzno mišljenje i govor: Česte su teškoće sa koncentracijom, povezivanjem misli, koje su usporene ili ubrzane. Govor deluje fragmentirano.
- Sumnjičavost, paranoja ili nelagodnost pri kontaktu sa drugim ljudima: Pacijent može da pomisli da neke osobe ili čak organizacije kuju zaveru protiv nje, misli da ga članovi porodice truju hranom.
- Viđenje obrazaca i znakova u slučajnim događajima
- Udaljavanje od porodice i prijatelja, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala.
- Slaba motivacija: Pacijent ne brine o ličnom zdravlju, higijeni i uslovima života.
Početne promene su blage
Lekari kažu da su na samom početku promene blage, na primer, osoba postaje sumnjičava prema ljudima, povezuje se sa novim grupama, ne vodi dovoljno računa o ličnoj higijeni, vidne su teškoće u svakodnevnom funkcionisanju.
– Tokom ovog ranog perioda osoba može da tokom tuširanja čuje zvukove koji liče na glasove. Moguće je da se sve reši samo od sebe ili da preraste u psihotični poremećaj – objašnjava dr Srihari
Savet je da ako često osećamo ovakve simptome razgovaramo sa stručnjakom za mentalno zdravlje, koji može da proceni rizik od psihotične epizode.
– Blage simptome i znake ne treba zanemariti ili ignorisati. Ne treba paničiti, ali stručnjak može da napravi procenu, koja se nekada svodi samo na praćenje bez medikamentozne terapije.
Psihoterapija može da pomogne da se stanje prihvati na pravi način i omogući dobru kontrolu – smatra dr Srihari.
Nisu svi bolesni od šizofrenije
Psihotičnu epizodu mogu da izazovu različiti životni problemi i bolesti. Većina poremećaja iz spektra šizofrenije dijagnostikuje se posle prve psihotične epizode, kod tinejdžera i mlađih osoba.
Šizofrenija je hronična bolest, a rana dijagnoza i dobro lečenje, uz razumevanje i prihvatanje okoline, mogu da omoguće osobi dobar kvalitet života. Stručnjaci upozoravaju da ipak nisu svi pacijenti sa psihotičnim epizodama bolesni od šizofrenije. Psihotičnu epizodu mogu da izazovu i visoka telesna temperatura, infekcije (kao što je HIV), a kod starijih osoba i Alchajmerova ili Parkinsonova bolest.
U retkim slučajevima, neki lekovi, čak obični antibiotici, antihistaminici, kortikosteroidi, lekovi za srce (beta-blokatori) i amfetamini, mogu da iniciraju psihotične simptome.
Istraživanja navode jaku vezu između upotrebe kanabisa i psihoze, iako je ovaj odnos još predmet izučavanja.
– Kod manje grupe pacijenata dolazi do izlečenja, to jest nema psihoza, posle prestanka konzumacije kanabisa. Ipak, kod većine ovih slučajeva potrebno je lečiti primarni psihotični poremećaj koji se javio posle upotrebe kanabisa – napominje dr Srihari.
Pacijent uglavnom odbija razgovor, kako mu prići?
Osoba koja proživljava psihotičnu epizodu uglavnom neće biti spremna da razgovara, s druge strane veoma je bitno pravim pristupom ostvariti dobru komunikaciju sa pacijentom, jer lečenje često ne može da se čeka.
– Kada pacijenti razviju potpuno formirane zablude, možda neće biti spremni da prihvate da nešto nije u redu sa njima – kaže dr Srihari.
Kako bismo lakše stupili u kontakt sa osobom koja ima psihotičnu epizodu savetuje se da ostanemo mirni i strpljivi, savet je da izbegavamo konfrontaciju ili osuđivanje. Komunikacija treba da bude kratka i jasna. Saslušajte pažljivo osobu, potvrdite njena osećanja, na primer recite: „vidim da te cela ova situacija čini razumljivo anksioznim“. U slučaju da živimo sa psihotičnom osobom savet je da od nje udaljimo oružje, predmete koji mogu da nanesu povrede, lekove. Smireno, ali odlučno ohrabrite osobu da ode kod lekara.
Prisilna hospitalizacija poslednja je mera
U najtežim slučajevima možda će biti potrebno da pozovemo policiju i hitnu pomoć, ako je osoba ekstremno uznemirena, paranoična. Jasno stavite do znanja da tražite medicinsku pomoć, a ne hapšenje.
– Prisilna hospitalizacija je poslednja mera, ali može da bude neophodna ako psihotična epizoda predstavlja opasnost za bilo koga – kaže dr Srihari.
Zašto je bitno rano lečenje?
Rano lečenje prve psihotične epizode, može u bitnoj meri da umanji šansu da dođe do sledećih sličnih epizoda.
– Uz odgovarajuću negu i lečenje, neki pacijenti neće nikada imati drugu psihotičnu epizodu, ili će ipak ako se ona pojavi, načuti da je bolje kontrolišu – objašnjava dr Srihari.
Postoji niz lekova koji mogu da smanje psihotične simptome u roku od nekoliko sati ili dana, iako je nekada potrebno da prođe nekoliko nedelja kako bi došlo do punog efekta. Psihoterapija, dobra podrška okoline, bitni su za uključivanje osobe u društvene tokove, zajedno sa obrazovanim i profesionalnim ciljevima.
– Nikada ne brinite sami. Psihoza je zagonetka, ali rešiva zagonetka, a ne katastrofa. Nekada biste se iznenadili kada biste znali koliko je osoba, koje imaju porodice, dobar posao, prijatelje, imalo kontakt sa epizodama psihoze – napominje dr Srihari.
