Udružena Parkinsonova bolest i demencija češća je kod ovih pacijenata

Lekari kažu da nikada ne donosimo brze zaključke, jer se kod osoba sa Parkinsonovom bolešću često sreću anksioznost, nedostatak motivacije i usporeno razmišljanje

Parkinsonova bolest tradicionalno se određuje kao poremećaj pokreta, koji se manifestuje podrhtavanjem ruku. Savremena nauka navodi da je Parkinsonova bolest kompleksna i da može da se ispolji i različitim simptomima. Neurolozi napominju da podrhavanje ruku i prstiju nije uvek siguran znak Parkinsonove bolesti. Pretpostavlja se da za sada postoji više od 30 različitih nemotornih simptoma Parkinsonove bolesti. Dodatni problem je i mogućnost razvoja demencije kod osoba sa Parkinsonovom bolešću.

Starija životna dob, Parkinsonova bolest, demencija

Preporučujemo

Demencija i Parkinsonova bolest su reči koje ne volimo da spomenemo u jednoj rečenici. Ovo stanje izaziva najviše brige i nespokoja za pacijente i njihove porodice. Lekari nerado govore o istovremenoj dijagnozi demencije i Parkinsonove bolesti. Savremena medicina nastoji da obezbedi najbolje načine lečenja za ove pacijente, ali za sada se sve često završava potpunom zavisnošću pacijenta od tuđe pomoći i nege.

Kod Parkinsonove bolesti dolazi do smanjenog lučenja dopamina - neurotransmitera koji je glasnik između neurona (nervnih ćelija). Svaka oscilacija dopamina može da dovede do ozbiljnih bolesti kao što je i Parkinsonova bolest. Ovo neurološko oboljenje javlja se uglavnom kod osoba starije životne dobi, kada je moguć i razvoj demencije.

Pacijenti sa često žale na kognitivne probleme

Parkinsonova bolest zvanično je klasifikovana kao poremećaj kretanja jer dovodi do oštećenja delova mozga, nerava i mišića koji utiču na brzinu, kvalitet, lakoću pokreta. Bolest se često zato ispoljava tremorom, ali ne treba zaboraviti da postoje i brojni nemotorni simptomi Parkinsonove bolesti koji mogu da u bitnoj meri utiču na kvalitet života. Ovi simptomi mogu da budu brojniji od motoričkih simptoma

Pacijenti se često žale na kognitivne probleme, otežano pamćenje, jak umor, osećaj kao da im je "svezan jezik", probleme sa spavanjem. Tu su i depresija, anksioznost, apatija, utrnulost, peckanje, bol.

Potražite pomoć na vreme

Lekovi za Parkinsonovu bolest ne leče nemotorne simptome, veruje se da promene u načinu života, kao što su redovno spavanje, dobra kontrola stresa, fizička aktivnost mogu da budu od pomoći. Mnogi nemotorni simptomi izgledaju kao da nemaju veze sa Parkinsonovom bolešću, ali snažno deluju na kvalitet života pacijenta. Bitno je da pacijent zato lekaru prijavi simptome kao što su apatija i kognitivne teškoće, kako bi lečenje počelo na vreme i izbegli dalji mogući problemi.

Kognitivne teškoće mogu da se dese u bilo kojem momentu, ali i da budu deo starenja. Prema nekim statistikama, oko 95 odsto osoba sa Parkinsonovom bolešću ima kognitivne promene.

Neće svi razviti demenciju

Parkinsonova bolest može da dovede do bradifrenija, to jest usporenosti misaonih i emotivnih funkcija. Kada su u pitanju misaoni procesi obično su pogođene 3 primarne oblasti:

• Izvršne funkcije, koje uključuju istovremeno obavljanje više zadataka, rasuđivanje, rešavanje problema, koncentraciju, kompleksno planiranje.
• Jezik, pacijenti imaju teškoće da pronađu pravu reč
• Pamćenje: problemi sa prisećanjem sećanja koja su već kodirana. Razlikuje se od Alchajmerove bolesti kada se sećanja ne mogu kodirati.

Moguće je da kod nekih ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću, ove promene nikada neće napredovati dalje od blagog kognitivnog poremećaja, dok će kod drugih biti nastavljeno opadanje kognitivnih funkcija.

Testovi određuju stepen kognitivnog oštećenja

Ukoliko kognitivne teškoće počnu značajno da utiču na kvalitet života, na primer osoba zaboravlja da bez asistencije uradi jednostavne životne zadatke, ne seća se nikada gde su joj ključevi, moguće je da dođe i do razvoja demencije.

Demencija kod osoba sa Parkinsonovom bolešću izaziva mnogo straha i može biti teško razgovarati o njoj, čak i sa lekarom. Postoje ipak određeni testovi putem kojih lekar može da odredi stepen kognitivnih oštećenja.

Parkinsonova demencija će se javiti kod nekih, ali ne svih osoba sa Parkinsonovom bolešću. Oštećenje moždanih ćelija usled osnovne bolesti može da dovede do sporijeg pamćenja, težeg i sporijeg rešavanja problema, usporenog načina razmišljanja.

U kojem vremenskom roku može da dođe do demencije

Neurolozi kažu da pacijenti demenciju uzrokovanu Parkinsonovom bolešću, obično razviju posle 10 do 15 godina od postavljanja dijagnoze Parkinsonove bolesti. U retkim slučajevima i posle samo jedne godine.

Prema procenama američkih stručnjaka iz Udruženja za Alchajmerovu bolest, 50 odsto ili više pacijenata sa Parkinsonovom bolešću na kraju razvije demenciju, a postoji i niz faktora rizika koji utiču na verovatnoću razvoja demencije.

Faktori rizika koji kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću mogu da dovedu do demencije

• Pacijenti sa Parkinsonovom bolešću koji pate od halucinacija, prekomerne dnevne pospanosti i imaju ozbiljnije probleme sa kontrolom pokreta su u većem riziku od demencije.
• Demencija je češća kod starijih od 70 godina na samom početku Parkinsonove bolesti.
• Demencija je učestalija kod pacijenata koji ne pate od tremora.
• Prekomerni stres, kardiovaskularne bolesti i neželjene reakcije na lek za Parkinsonovu bolest, takođe mogu da ukažu na povećan rizik od razvoja demencije.
• Demencija je relativno retka kod osoba koje dobiju Parkinsonovu bolest pre 50. godine, bez obzira na to koliko dugo imaju bolest.

Znaci i simptomi Parkinsonove demencije

Uobičajeni znaci i simptomi demencije kod Parkinsonove bolesti su:

• Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
• Usporeno razmišljanje
• Dezorijentacija i konfuzija
• Zablude i paranoja
• Nedostatak motivacije
• Problemi sa tumačenjem vizuelnih informacija
• Problemi sa planiranjem i donošenjem odluka
• Promene raspoloženja, razdražljivost i anksioznost
• Depresija
• Vizuelne halucinacije

Ne donosimo brze zaključke

Ukoliko imamo neke od ovih simptoma i Parkinsonovu bolest, ako ih primetite kod pacijenta sa Parkinsonovom bolešću bitno je da potražimo stručnu pomoć. Lekari kažu da nikada ne donosimo brze zaključke, jer su kod osoba sa Parkinsonovom bolešću često sreću anksioznost, nedostatak motivacije i usporeno razmišljanje. Svi ovi simptomi ne znače da osoba sa Parkinsonovom bolešću automatski ima i demenciju.

Važno je da znamo da progresija Parkinsonove bolesti u demencija značajno variraju od pacijenta do pacijenta. Ne postoji terapija za usporavanje oštećenja moždanih ćelija, ali neki lekovi mogu da ublaže simptome. Strategije samopoomoći omogućavaju pacijentima i njihovim porodicama da održe što je moguće duže zadovoljavajući kvalitet života.