Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Možemo li ako smo često nervozni sebe dovesti do nervnog sloma

Priredio/la: Ma.R.
19:00 - 01. 05. 2022.

U određivanju granica „normalne“ nervoze, najvažnije je proceniti koliko često se ovaj osećaj javlja, u kojim situacijama, i da li remeti naš svakodnevni život

nervoza Nervoza i anksioznost imaju sličnosti ali i razlika, a osnovna je da naleti nervoze budu i prođu, dok je anksioznost uporna i konstantna Foto: Freepik

Nervoza je naša prirodna reakcija na neku stresnu situaciju. Dešava se da se unervozimo u nekim svakodnevnim situacijama na koje ne možemo da utičemo, ali i u nekim očekivanim poput polaganja ispita, čekanja rezultata laboratorijskih analiza ili pre odlaska na razgovor za posao. Koje su to granice koje kada pređemo nismo više samo nervozni, već dolazi i do dijagnoza?

Nervoza se manifestuje različito

Ne radi se samo o psihičkom osećanju, nervoza može da bude praćena i mnogim fizičkim manifestacijama. To su, recimo, suva usta, znojenje dlanova i tela, vrtoglavica, nedostatak daha. Takođe, može da se dođe do pada samopouzdanja, poverenja u sebe, straha. Ova osećanja i senzacije su i neprijatni i nekontrolisani.

Većina ljudi je nervozna pre neke same situacije koju očekuje, ali se događa i kada kroz to prođemo. Pojedini svakodnevni događaji poput vožnje, gužvi, ali i nečega što vidimo na televiziji – sve to može da nas iznervira. Ovakvi „napadi“, ako nisu već postali hronični, brzo prođu. Međutim, to što smo nervozni, retko može da spreči neki neprijatan događaj ili situaciju kojima smo izloženi, a osećaj nervoze nas često može da nas parališe.

U određivanju granica neke, ako tako može da se kaže, „normalne“ nervoze, najvažnije je proceniti koliko često se ona javlja, kada, i da li remeti naš svakodnevni život.

Po čemu se razlikuju nervoza i anksioznost

Osobe koje su sklone ovakvim epizodama, kao i njihovo okruženje, često se pitaju koje su razlike između nervoze i anksioznosti. Najvažnija sličnost je u tome što oba stanja uzrokuju različite fizičke i kognitivne simptome. Ali, tu se njihove sličnosti završavaju. Sve drugo je različito:

  • trajanje: nervoza prestaje kada se završi situacija koja nas nervira ili nas je iznervirala, a anksioznost je uporna i ne prolazi – njena jačina može da opada i varira, ali nikada u potpunosti ne nestaje;
  • intenzitet: nervoza nas ne sprečava da radimo stvari koje vas čine nervoznim, a anksioznost, s druge strane, može da nas spreči da radimo nešto u čemu smo uživali i da nam oteža fokus, kao i normalno funkcionisanje;
  • fokus: nervoza je odgovor na nešto konkretno, specifično, dok je anksioznost često opštija; možemo da se se osećamo anksiozno, ali da ne možemo uvek tačno da odredimo zbog čega se tako osećamo, ili smo zabrinuti.

Iako nervoza može da bude znak ili simptom anksioznosti, vrlo je uobičajeno da je doživljavamo s vremena na vreme, a da zapravo nemamo anksiozni poremećaj. Ali, ako se epizode nervoze ne završavaju i postanu konstanta, možda već imamo neki vid anksioznog poremećaja.

Šta je nervni slom

Nervni ili mentalni slom je termin koji se koristi da opiše trenutak kulminacije perioda intenzivnog mentalnog stresa. Kada do toga dođe, nećemo biti u mogućnosti da neko vreme funkcionišemo normalno u svakodnevnom okruženju. Takođe, ovaj izraz se nekada koristio za označavanje širokog spektra stanja mentalnog zdravlja, odnosno moguću posledicu stanja kakva su depresija, anksioznost i akutni stresni poremećaj. Učestali napadi nervoze jesu jedan od signala koji mogu da dovedu i do ovih stanja.

Takođe, nervni slom nije medicinski termin ili zvanična dijagnoza, ali ga mnogi koriste za opisivanje intenzivnih i ispoljenih simptoma stresa, uz nesposobnost da se nosimo sa životnim izazovima.

Znaci da smo možda doživeli nervni slom

Simptomi se razlikuju se od osobe do osobe. Takođe, treba obratiti pažnju i na osnovni uzrok. Kao i kod nervoze, oni mogu da budu spektar psihičkih stanja, ali i fizičkih manifestacija koje su promenile naše ponašanje. Nervoza može da bude eksplozivna, ali i tiha, unutrašnja. Simptomi nervnog sloma opisani su širokim spektrom stanja koja se obično pojavljuju iznenada, kao dogovor na konstantne, uglavnom duže pritiske. Podrazumevaju:

  • simptome depresije, poput osećaja uporne tuge ili beznadežnosti
  • osećanje krivice ili bezvrednosti
  • nizak nivo energije ili hronični umor
  • gubitak interesovanja za hobije ili druge aktivnosti
  • misli o samoubistvu ili samopovređivanju
  • simptomi anksioznosti kao što su napetost mišića, nemira
  • razdražljivost
  • znojenje ruku i tela
  • vrtoglavica
  • uznemiren stomak
  • simptomi nesanice
  • simptomi napadi panike kakvi su ekstremni strah ili osećaj fatalizma
  • otežano disanje
  • drhtavica
  • ubrzan rad ili lupanje srca
  • simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), uz flešbekove ili noćne more
  • izbegavanje mesta ili situacija koje pokreću povezana sećanja
  • osećaj krivice ili stida
  • samodestruktivno ili nepromišljeno ponašanje
  • ekstremne promene raspoloženja ili neobjašnjivi izlivi besa
  • halucinacije
  • paranoja

Saveti za kontrolisanje nervoze i izbegavanje poremećaja do kojih može da dovede

Ako ste skloni nervozi i nervoznima ispadima, postoji nekoliko načina da se ova stanja kanališu. Jedan od najboljih i najefikasnijih je fizička aktivnost. Kada trošite energiju na brzi hod, trčanje ili vežbanje, to će vam pomoći da situacije poput izazova dočekate mirniji, staloženiji. Imaćete više samopouzdanja i biti spremniji za različite izazove.

Obavezno radite vežbe disanja, posebno u situacijama kada osetite nalet nervoze, jer tako možete izbeći i panične napade. Nekoliko puta duboko udahnite da biste doveli kiseonik do mozga i opustili telo. To će sigurno biti od pomoći. Pokušajte da ostanete pozitivni. Kada vas „spopadne“ nervoza, ne padajte u vatru i ne ne paničite. Zapamtite da je normalno da se ponekad osećate nervozno, setite se da će to proći i da je važno sačuvati prisebnost.

Joga, plivanje, čitanje i slušanje omiljene muzike, kao i režim zdravije ishrane takođe će dati značajan doprinos da bolje kanališete epizode i nalete nervoze. Ako primetite da vas bes nakon situacije koja je izazvala nervozu ne prolazi i traje, potražite stručnu pomoć. Možda ste samo premoreni, a možda se već radi o nekom od poremećaja mentalnog zdravlja koji bi trebalo lečiti. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend