Zašto gubimo pamćenje: 5 iznenađujućih uzroka zbog kojih sve lošije pamtimo

Često uhvatimo sebe da gubimo pamćenje - ne možemo da se setimo gde smo ostavili ključeve, naočare, daljinski upravljač... Gubitak pamćenja podrazumeva konstantnu, često progresivnu nemogućnost pamćenja informacija - od blage zaboravnosti, koja se dovodi u vezu sa starenjem do teškog oštećenja uzrokovanog demencijom, moždanim udarom, depresijom ili povredom. Simptomi su ponavljanje pitanja, gubitak predmeta, situacija kada čovek često zaluta... a uzroci variraju od reverzibilnih faktora (stres, lekovi, nedostatak vitamina) do ireverzibilnih neurodegenerativnih bolesti.

Preporučujemo

Ponekad nas zavaraju preopterećeni mentalni resursi u izvesnim godinama

Ako imate poteškoća sa pamćenjem stvari, ne možete da pronađete ključeve, stalno zaboravljate imena ili ste možda propustili sastanak... ne mora da znači da vas sustiže Alchajmerova bolest. Za mnoge ljude srednjih godina ili starije, jednostavni činovi zaboravnosti poput ovih su zastrašujući jer podižu spektar Alchajmerove bolesti.

Ali, Alchajmerova bolest nije jedini zdravstveni problem koji može da dovede do zaboravnosti, navode stručnjaci National Institute on Aging. Gubitak pamćenja može da se desi u bilo kom uzrastu i iz više razloga. A kada se leči osnovni uzrok, problemi sa pamćenjem se često poboljšavaju.

- Pacijenti mogu da iskuse gubitak pamćenja i slično opisati svoje simptome, ali lekar može da razazna koji delovi mozga su pogođeni. Kada detaljnije istražite i otkrijete šta se zapravo dešava sa nečijim mentalnim funkcijama, možete ih uveriti o čemu se radi. Na primer, uobičajeno je da ljudi i dalje imaju sposobnost učenja i skladištenja informacija, ali zbog preopterećenih mentalnih resursa u ovom periodu života, imaju problema da dobro obrade podatke - objašnjava dr Seth Gale, neurolog iz Brigham and Women’s Hospital i profesor neurologije na Harvard Medical School u Bostonu.

Iznenađujući faktori zbog kojih gubimo pamćenje  

U nekim slučajevima, ako čovek oseća da mu je pamćenje loše, jedan ili više sledećih problema mogu da budu razlog za to:

1. Stres, ADHD, depresija i anksioznost utiču na pamćenje

Značajan stres ili anksioznost mogu da dovedu do problema sa pažnjom i pamćenjem, kaže dr Constantine Lyketsos, direktor Centra za lečenje pamćenja i Alchajmerove bolesti u  Johns Hopkins Medicine.

Ako ne možete da se fokusirate na informacije, nećete moći da ih zapamtite, poručuje dr Lyketsos. Ovo je posebno često među ljudima koji žongliraju između kućnih i poslovnih obaveza i ne spavaju dobro. Obično, ublažavanje stresa može poboljšati pamćenje, kaže dr Lyketsos.

Nelečeni hronični stres može da dovede do depresije, koja takođe može da utiče na funkciju mozga, uključujući neke mere pamćenja, prema istraživanjima. Međutim, poremećaj raspoloženja poput depresije može da se poboljša uz lekove i savetovanje, napominju iz Nacionalnog instituta za starenje. Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) takođe može da izazove probleme sa radnom memorijom (sposobnost zadržavanja ograničene količine informacija za neposrednu upotrebu, kao što je pamćenje broja radi rešavanja matematičkog problema) i zaboravljanjem.

2. Problemi sa spavanjem mogu da izazovu gubitak pamćenja

Problemi sa spavanjem, uključujući nesanicu, ili hroničnu nemogućnost da se zaspi, kao i apneja u snu, poremećaj koji uzrokuje kratkotrajno i često zaustavljanje disanja tokom noći, imaju veze sa gubitkom pamćenja i demencijom. Nedostatak sna uzrokuje umor, što, zauzvrat, može da dovede do magle u mozgu i problema sa pamćenjem.

U jednoj studiji, ljudi sa nesanicom i apnejom u snu imali su manje šanse da dobro prođu na testovima osmišljenim za merenje pamćenja, u poređenju sa ljudima bez tih stanja.

Studija je pokazala da kada se ne leči, apneja u snu utiče na prostorno-navigaciono pamćenje, na primer. Ova vrsta pamćenja uključuje sposobnost pamćenja uputstava i gde se stavljaju stvari, poput ključeva, kaže dr Lyketsos.

- Jedno objašnjenje je da je kod ljudi sa apnejom u snu isporuka kiseonika mozgu prekinuta nekoliko stotina puta tokom noći. Mozak je pod stresom zbog poremećaja kiseonika, pa se ljudi bude - objašnjava dr Lyketsos.

3. Lekovi mogu da povećaju zaboravnost

Gubitak pamćenja ili zaboravnost mogu da budu znak da je potrebno prilagoditi lekove. Nekoliko vrsta lekova može da utiče na pamćenje:

• Antihistaminici
• Tablete za spavanje sa Benadrilom (difenhidramin)
• Lekovi protiv anksioznosti
• Antidepresivi
• Lekovi protiv napada
• Lekovi za krvni pritisak
• Određeni lekovi protiv bolova
• Lekovi za snižavanje holesterola
• Lekovi za dijabetes
• Lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti.

Američka agencija za hranu i lekove FDA takođe upozorava da lekovi za snižavanje holesterola, poznati kao statini, mogu malo da povećaju rizik od reverzibilnih kognitivnih neželjenih efekata, uključujući gubitak pamćenja i konfuziju.

4. I nutritivni nedostatak bi mogao da bude krivac

Nedostatak dovoljnih nivoa B12, jednog od vitamina B grupe neophodnih za normalnu funkciju nerava, može da dovede do konfuzije i gubitka pamćenja, navode stručnjaci Cleveland Clinic. Svakog dana, odrasli bi trebalo da unose oko 2,4 mikrograma B12 preko hrane kao što su mlečni proizvodi, meso i riba, ili iz hrane obogaćene vitaminom B12, kao što su obogaćene žitarice.

Faktori rizika za razvoj nedostatka vitamina B12 su:

• Starost od 75 godina
• Poremećaj sistema za varenje
• Pridržavanje stroge veganske ili vegetarijanske ishrane
• Uzimanje određenih lekova, uključujući metformin, inhibitore protonske pumpe i oralne kontraceptivne pilule
• Sjogrenov sindrom
• Konzumiranje velikih količina alkohola.

5. Tihi moždani udar može da izazove probleme sa pamćenjem

Očigledne promene u sposobnosti normalnog razmišljanja i kretanja mogu da nastanu od moždanog udara koji blokira glavne krvne sudove koji hrane mozak, podseća neurolog dr Seth Gale. Blagi problemi sa pamćenjem mogu postepeno da se razviju i nakon „tihih moždanih udara“ - ili onih koji se javljaju bez ikakvih primetnih simptoma, prema Američkom udruženju za srce. Ove promene u funkciji mozga, koje mogu da variraju od blagih do teških, nazivaju se vaskularno kognitivno oštećenje.

Mozak je posebno osetljiv na blokiran ili smanjen protok krvi, što ga lišava kiseonika i esencijalnih hranljivih materija. A istraživanja pkazuju da niža kognitivna funkcija može da bude rani znak upozorenja na kardiovaskularne bolesti, uključujući moždani udar.

(eklinika.rs)