Slabije pamćenje je duboko frustrirajuće stanje i ozbiljan problem ukoliko ometa svakodnevno funkcionisanje. Stres, uznemirenost, anksioznost, konzumacija alkohola, bolesti štitne žlezde, primena nekih lekova, kao i jak umor i nedostatak sna mogu u određenim momentima da dovedu do slabijeg pamćenja. Dobra vest jeste da je mozak vitalni organ na koji ipak možemo da utičemo i poboljšamo sposobnost pamćenja. Šta da učinimo kada osetimo da nam pamćenje slabi, objašnjava neurolog dr Daniel Lesley iz Remo Health.
Iza slabijeg pamćenja nekada se kriju bolesti
Ukoliko primetimo da je pamćenje slabije i ako u bitnoj meri otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, možemo potražiti pomoć lekara opšte prakse. Dođite kod zdravstvenog radnika sa konkretnim primerima određene situacije kada ste opazili slabije pamćenje.
– Svako, bez obzira na starost, može u određenim okolnostima da izgleda kao da ima blag oblik demencije, posebno u situacijama jakog psihičkog stresa, ako loše spava, ima manjak vitamina B12, upornu infekciju, upalu ili neku psihološku tegobu – kaže dr Lesley.
Infekcije kao što je Lajmska bolest, autoimune bolesti poput lupusa, mogu da izazovu kognitivne teškoće i probleme sa koncentracijom i pamćenjem, objašnjavaju stručnjaci. Preporuka je da se ove bolesti, infekcije i nedostaci vitamina leče, kako bi se nakon izlečenja osnovne tegobe ojačale i kognitivne sposobnosti.
Jasan dnevni raspored
Jasan dnevni raspored, koji će nam omogućiti da se u određeno vreme posvetimo planiranim aktivnostima, može nam uštedeti vreme, ali i sačuvati nas od konfuzije koja može da bude posledica obavljanja više zadataka u isto vreme.
– Ukoliko ste primorani da se borite sa konfuznim rasporedom koji se stalno menja, moguće je da će doći do kognitivnog opterećenja. Potrudite se, na primer, da doručkujete ili ručate uvek u isto vreme, odredite mesta u stanu za bitne dokumente, lekove, ključeve, naočare – savetuje dr Lesley.
Vežbajte kognitivne sposobnosti
Princip „use it or lose it“ (koristi ga ili izgubi) je bitan za funkcionisanje mozga. Postoje mnogobrojne mozgalice koje mogu da „naoštre“ mozak.
Stalno čitanje, učenje novih veština, stranog jezika ili novog plesa omogućava povećanje kognitivne rezerve na koju možemo da se oslonimo kada dođe do problema sa pamćenjem.
Svakodnevno razgovarajte sa drugim osobama
Najbolji način za poboljšanje pamćenja jeste svakodnevna komunikacija sa drugim ljudima.
– Čovek je društveno biće. Razgovorom proširujemo svoja znanja, stalno učimo i razmišljamo. Reagujemo na komentare i opaske. Ipak, da bismo bili sposobni za punu interakciju, bitno je da naše čulo sluha bude očuvano – kaže dr Lesley.
Istraživanja su pokazala da blagi gubitak sluha udvostručuje rizik od demencije. Preporuka je da se, ukoliko imamo ovaj problem, posavetujemo sa lekarom. Slabije čulo sluha utiče i na smanjenu društvenu aktivnost, što može dovesti do povlačenja u sebe, manjka socijalnih kontakata i na kraju – slabijeg pamćenja.
Zapišite činjenice, ojačajte pamćenje
Zapisujte bitne činjenice, pročitajte ih naglas, nastojte da zapamtite podatke kroz igru. Osmislite šalu koja će pomoći da se lakše setite neke informacije – savetuje dr Lesley.
Ne zatrpavajte se nepotrebnim stvarima
Dr Lesley savetuje da život bude što jednostavniji. Preporuka je da radni sto i stan ne zatrpavamo nepotrebnim stvarima i sitnicama koje ponekad mogu da predstavljaju prepreku. Minimalizam je bolji za zdravlje mozga, smatra doktor.
Rešite finansijske probleme
Psihički stres i anksioznost često su posledica finansijskih problema. Iako planiranje budžeta može biti korisna veština za jačanje kognitivnih sposobnosti, jaka anksioznost i nervoza zbog novca mogu da izazovu dodatno opterećenje, konfuziju i slabije pamćenje.
– Anksioznost, praćena stalnim iščekivanjem neprijatnog događaja, može negativno uticati i na nivo inteligencije. Naravno, životne nedaće ponekad mogu biti i izazov koji nas primora da angažujemo sve naše sposobnosti, pa i kognitivne, u rešavanju problema. Ipak, neka istraživanja pokazuju da stalna zabrinutost može loše uticati na sposobnost pamćenja i nivo inteligencije – kaže dr Lesley.
