Zašto nastaje kalcifikacija, proces koji se razvija čak i na organima na kojima ne bi smelo

Kalcifikacija se javlja kada se u telu nakuplja višak kalcijuma. Postoji mnogo različitih vrsta naslaga kalcijuma koje mogu da se formiraju po celom telu, uključujući i meka tkiva, arterije i organe. Neke naslage kalcijuma su normalne, ali druge mogu da budu signal da čovek ima zdravstveno stanje koje treba da reši.

Šta je kalcifikacija?

Naslage kalcijuma nastaju kada se kalcijum stvrdne u tkivima, organima ili krvnim sudovima, a kada se to desi, normalni procesi u telu otežano funkcionišu. Kosti i zubi koriste skoro sav kalcijum u našem telu (oko 99 odsto), a preostali se rastvara u krvi. Ali, određena stanja mogu izazvati nakupljanje kalcijuma na mestima gde ne bi trebalo. To su pre svega područja kao što su mozak, bubrezi i krvni sudovi. To može da izazove probleme sa funkcionisanjem organa i krvnih sudova.

Preporučujemo

Gde se stvaraju naslage kalcijuma? 

Naslage kalcijuma mogu da se jave na mnogo različitih mesta u telu, a načešće lokacije su:

Koža – Naslage kalcijuma na ašoj koži nazivaju se kalcinoza kutis. Kalcinoza kutis može da se javi  bilo gde u telu. Naslage kalcijuma na vrhovima prstiju su najčešće, mogu da se pojave i na licu, uključujući i kapke. Takođe, javljaju se na zglobovima, kao što su laktovi i kolena. Naslage kalcijuma ispod kože izgledaju kao čvrste bele ili žute kvržice različitih veličina i ponekad se pojavljuju u grupama/klasterima. U početku možete da primetite crvenilo ili svrab na koži.

Zubi – Našim zubima je potreban kalcijum za stvaranje zdrave gleđi. Gleđ pomaže u zaštiti zuba, ali ponekad može da se javi višak naslaga kalcijuma na zubima. Naslage mogu da se nakupe oko korena zuba i u zubnoj pulpi, u sredini zuba. Naslage kalcijuma na zubima mogu se javiti usled oštećenja ili povreda zuba. Takođe, mogu da budu znak zdravstvenog problema kao što su kamen u bubregu. Retki genetski poremećaj, koji se naziva familijarna hiperfosfatemična tumorska kalcinoza, takođe može izazvati kalcifikaciju. Ovaj poremećaj uzrokuje visok nivo fosfata i kalcifikaciju u telu.

Grudi – Naslage kalcijuma u ​​grudima obično ne izazivaju nikakve simptome. Premale su da bi se napipale a lekar može da ih otkrije tokom rutinskog mamograma. Na mamogramu izgledaju kao male, svetle bele mrlje. Naslage kalcijuma na grudima obično su bezopasne. Ali, mogu da budu znak da je žena u riziku od razvoja raka dojke. Ako se abnormalna kalcifikacija pojavi na mamogramu, radiolog možeda preporuči dodatna testiranja.

Ramena – Naslage kalcijuma u ​ ramenima mogu da izazovu bol i nelagodnost kada se krećemo, ali i  smanjen obim pokreta. Ali, ponekad kalcifikacija ramena ne izaziva simptome. Lekar može da ih otkrije tokom testa snimanja za sasvim nepovezano stanje. Stanje koje se naziva kalcifikacioni tendinitis razvija se kada se naslage kalcijuma nakupljaju u tetivama ili mišićima. Kalcifikacioni tendinitis može da se javi bilo gde u telu, ali najčešće pogađa rotatornu manžetnu. Rotatorna manžetna je grupa mišića i tetiva koje okružuju kuglu ramenog zgloba i drži kuglu ramenog zgloba u ramenskoj čašici.

Mozak – Primarna familijarna kalcifikacija mozga je stanje koje uzrokuje kalcifikaciju u krvnim sudovima u mozgu. Naslage kalcijuma se obično javljaju u strukturama mozga koje se nazivaju bazalne ganglije koje u telu kontrolišu kretanje. Simptomi ove vrste kalcifikacije uključuju poremećaje kretanja - distoniju, tremor i nestabilan hod. Takođe, čovek može da  iskusi psihijatrijske ili probleme u ponašanju kao što su teškoće sa koncentracijom, promene ličnosti, gubitak pamćenja i demenciju.

Bubrezi – Stanje koje se naziva nefrokalcinoza nastaje kada se previše kalcijuma nakuplja u  bubrezima. Ova vrsta kalcifikacije se obično javlja u unutrašnjem delu bubrega, bubrežnoj meduli. U većini slučajeva, stanje pogađa oba bubrega. Ako imate nefrokalcinozu, možete da iamte i visok nivo kalcijuma u ​​krvi ili urinu. Nefrokalcinoza ima veze sa bubrežnim kamencima. Moguće je da čovek oseti jak bol, javlja se i krv u mokraći, zajedno sa temperaturom. A moguće je da neko ne oseti nikakve simptome.

Arterije – Naslage kalcijuma u ​​arterijama (krvnim sudovima) mogu da izazovu njihovo skrućivanje. To povećava rizik od problema sa kardiovaskularnim sistemom. Kalcifikacija koronarnih arterija povećava se sa godinama, a naslage se nalaze kod 90 odsto muškaraca i 67 procenata žena starijih od 70 godina. Studije su pokazale da je kalcifikacija arterija rani znak ateroskleroze.

Šta uzrokuje kalcifikaciju?

Ishrana bogata kalcijumom ne izaziva kalcifikaciju. Razni uzroci i faktori rizika mogu da doprinesu naslagama kalcijuma, a to uključuje infekcije, starenje i prethodne operacije ili lečenje raka. Drugi uzroci kalcifikacije mogu da budu:

• Upala koja može da izazve oštećenje tkiva. To može da dovede do toga da telo oslobađa proteine koji vezuju kalcijum u grudvice.
• Poremećaji metabolizma kalcijuma. Ove vrste poremećaja mogu da dovedu do stanja koje se naziva hiperkalcemija koja se javlja kada ima previše kalcijuma u ​​krvi.
• Određeni autoimuni poremećaji. Autoimune bolesti koje utiču naskeletni sistem ili vezivno tkivo mogu izazvati kalcifikaciju.

(eKlinika.rs)