Može li vežbanje da očisti zapušene arterije srca? Evo šta se zaista dešava

Kada čujemo da su arterije srca zapušene, najčešće zamišljamo masne naslage koje su se godinama taložile na zidovima krvnih sudova. Logično je onda zapitati se da li fizička aktivnost može da ih ukloni i ponovo omogući nesmetan protok krvi. Iako vežbanje ne može jednostavno da „istopi” naslage, ono može da pokrene važne promene koje štite srce i smanjuju rizik od infarkta.

Zamislite arterije kao cevi kroz koje neprestano protiče krv. Kada se na njihovim zidovima stvore naslage, prostor za protok krvi postaje uži. Mnogi veruju da se ove naslage mogu ukloniti intenzivnim vežbanjem, znojenjem ili promenom ishrane. Međutim, ateroskleroza je mnogo složeniji proces.

Zašto se naslage u arterijama ne mogu jednostavno istopiti?

Aterosklerotski plak nastaje kada se holesterol, posebno LDL holesterol, nakuplja u zidu arterije. Vremenom se razvija zapaljenska reakcija, a u stvaranju plaka učestvuju imunske ćelije, masnoće, vezivno tkivo i, u različitoj meri, kalcijum.

Zbog toga plak nije obična masnoća koja može da nestane tokom trčanja ili vožnje bicikla. On postaje deo zida krvnog suda i može postepeno da sužava arteriju.

Posebno je važno znati da najveće suženje nije uvek i najopasnije. Neki plakovi mogu da puknu, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška koji može naglo da prekine dotok krvi do srčanog mišića i izazove infarkt.

Kako vežbanje pomaže srcu ako ne uklanja naslage?

Redovna fizička aktivnost poboljšava funkciju endotela, unutrašnjeg sloja krvnih sudova, doprinosi regulaciji krvnog pritiska i povećava sposobnost organizma da koristi kiseonik.

Još jedna zanimljiva pojava jeste razvoj kolateralne cirkulacije. To su mali krvni sudovi koji mogu da obezbede alternativni put krvi do delova srčanog mišića kada je protok kroz glavnu arteriju smanjen.

Fizička aktivnost može da podstakne prilagođavanje i proširivanje postojećih kolateralnih krvnih sudova, mada se to ne događa kod svih pacijenata u istoj meri.

Istraživanja o koronarnoj kolateralnoj cirkulaciji pokazuju da je ovaj mehanizam važan za zaštitu srčanog mišića, ali ne predstavlja zamenu za lečenje značajnih suženja arterija.

Da li je moguće da se aterosklerotski plak ipak smanji?

Odgovor je da, ali ne zahvaljujući samo fizičkoj aktivnosti. Istraživanja pokazuju da intenzivno snižavanje LDL holesterola, uz odgovarajuću terapiju i promene životnih navika, kod pojedinih pacijenata može da dovede do delimičnog povlačenja aterosklerotskog plaka.

To ne znači da će arterija ponovo izgledati kao potpuno zdrav krvni sud. Čak i relativno male promene u količini i sastavu plaka mogu biti značajne, posebno kada se smanjuje njegova sklonost ka pucanju.

Važan cilj lečenja nije samo smanjenje naslaga već i njihova stabilizacija, odnosno smanjenje verovatnoće da dođe do pucanja plaka i stvaranja krvnog ugruška.

Koliko je vežbanja potrebno da bi srce bilo zdravije?

Za većinu odraslih preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, ali osobe koje već imaju koronarnu bolest treba da prilagode intenzitet vežbanja svom zdravstvenom stanju i savetu kardiologa.

Brzo hodanje, vožnja bicikla i plivanje mogu biti korisni, dok se pacijentima nakon infarkta ili drugih ozbiljnih srčanih događaja često preporučuje nadzirana kardiološka rehabilitacija.

Ako se tokom fizičkog napora jave bol ili pritisak u grudima, neuobičajeno gušenje, vrtoglavica ili izrazita slabost, aktivnost treba prekinuti i potražiti medicinsku procenu. Jak ili dugotrajan bol u grudima, naročito uz preznojavanje ili otežano disanje, zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Vežbanje, dakle, ne može da „opere” zapušene arterije, ali može da pomogne srcu da radi efikasnije, poboljša stanje krvnih sudova i smanji rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja. Zato cilj nije da se naslage uklone po svaku cenu, već da se uspori napredovanje bolesti, stabilizuje plak i srce što duže sačuva zdravim.

(eKlinika.rs)