Zašto se stariji ljudi brže umaraju i kada umor nije samo posledica godina

Nekada su mogli satima da rade u bašti, pešače, obavljaju kućne poslove i gotovo nikada se ne požale na umor. Danas ih iscrpi i kraća šetnja, penjanje uz nekoliko stepenika ili odlazak do prodavnice. Kada starija osoba kaže da više nema snage kao ranije, najčešći odgovor je: „To je normalno, godine su stigle.“ Ali, da li je baš svaki umor u starijem životnom dobu prirodna posledica starenja?

Sa godinama zaista dolazi do promena u mišićima, srcu, krvnim sudovima i načinu na koji organizam koristi energiju. Međutim, izražen ili novonastali umor ne treba automatski pripisivati starosti, jer ponekad može biti znak zdravstvenog problema koji se može lečiti.

Zašto mišići sa godinama gube snagu?

Jedan od važnih razloga zbog kojih se stariji ljudi brže umaraju jeste postepeni gubitak mišićne mase i snage, poznat kao sarkopenija. Ovaj proces može početi već u srednjem životnom dobu, a vremenom postaje izraženiji. Mišići postaju slabiji, pa aktivnosti koje su nekada bile jednostavne, poput ustajanja sa stolice, nošenja namirnica ili penjanja uz stepenice, zahtevaju više napora.

Prema evropskom konsenzusu o sarkopeniji, smanjena mišićna snaga jedan je od najvažnijih pokazatelja ovog stanja. Dobra vest je da vežbe snage, prilagođene zdravstvenom stanju i mogućnostima osobe, mogu pomoći u očuvanju mišića i samostalnosti.

Zašto srce i pluća teže podnose fizički napor?

Starenjem se smanjuje maksimalna sposobnost organizma da tokom fizičkog napora koristi kiseonik. Srce, krvni sudovi i pluća prolaze kroz promene, pa starijim osobama može biti potrebno više vremena za oporavak nakon aktivnosti. Ipak, postoji važna razlika između očekivanog smanjenja fizičke izdržljivosti i umora koji nastaje zbog bolesti.

Ako se osoba koja je ranije bez problema šetala odjednom zamara posle nekoliko desetina metara, uzrok može biti srčana slabost, poremećaj srčanog ritma ili bolest pluća. Posebnu pažnju treba obratiti na umor praćen nedostatkom vazduha, oticanjem nogu ili osećajem ubrzanog i nepravilnog rada srca.

Kada umor nije posledica starenja?

Stalna iscrpljenost može biti povezana sa brojnim zdravstvenim problemima koji su češći u starijem životnom dobu. Anemija, na primer, smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik, pa osoba može osećati slabost čak i pri malom naporu. Slične tegobe mogu izazvati poremećaji rada štitaste žlezde, dijabetes, hronična bolest bubrega i depresija.

Važnu ulogu imaju i lekovi. Pojedini preparati za snižavanje krvnog pritiska, lekovi koji usporavaju srčani rad, sedativi i sredstva za spavanje mogu doprineti osećaju umora i pospanosti. Zato je važno da lekar povremeno preispita terapiju, naročito kod osoba koje svakodnevno uzimaju više lekova. Terapiju, međutim, nikada ne treba samostalno prekidati.

Kako objašnjava američki Nacionalni institut za starenje, umor kod starijih osoba može imati više uzroka, a njihovo prepoznavanje važno je za očuvanje kvaliteta života.

Da li manje kretanja znači i više umora?

Zvuči paradoksalno, ali što se starija osoba manje kreće, to svakodnevne aktivnosti mogu postajati napornije. Kada zbog umora počne da izbegava šetnju i fizičke aktivnosti, mišići dodatno slabe, kondicija opada, a osećaj iscrpljenosti može postati još izraženiji. Tako nastaje začarani krug iz kojeg je sve teže izaći.

Redovno kretanje, čak i u obliku kraćih šetnji, vežbi ravnoteže i laganih vežbi snage, može pomoći u očuvanju funkcionalnih sposobnosti. Vrstu i intenzitet aktivnosti treba prilagoditi zdravstvenom stanju, posebno ako osoba ima srčane ili druge hronične bolesti.

Kada je umor razlog za odlazak lekaru?

Povremeni umor nakon fizičkog napora očekivan je u svakom životnom dobu. Međutim, ako starija osoba iznenada počne da se zamara mnogo više nego ranije, ako iscrpljenost traje nedeljama ili joj otežava svakodnevne aktivnosti, potrebno je utvrditi uzrok.

Posebno su važni simptomi poput neobjašnjivog gubitka telesne težine, vrtoglavice, lupanja srca ili otežanog disanja. Jak bol u grudima, izrazito gušenje ili gubitak svesti zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Starost sama po sebi nije bolest, a stalna iscrpljenost nije nešto sa čim stariji ljudi moraju da se pomire. Ponekad se iza umora krije problem koji se može uspešno lečiti, a pravovremeno prepoznavanje uzroka može značajno poboljšati kvalitet života.

(eKlinika.rs)