Koliko brzo vam se puls smiruje posle vežbanja? Naučnici otkrili broj koji može da ukaže na rizik od smrti

Nije važno samo koliko vam srce ubrza tokom fizičke aktivnosti, već i koliko brzo usporava kada napor prestane. Sporiji oporavak pulsa povezan je sa većim dugoročnim zdravstvenim rizikom, ali jedno kućno merenje ne može da predvidi životni vek niti da zameni pregled.

Šta nam pokazuje oporavak srčane frekvencije? 

Ako vam srce snažno lupa posle penjanja uz stepenice ili ostajete bez daha dok žurite za autobusom, možda ste se zapitali kakva vam je kondicija. Međutim, i ono što se dešava neposredno posle napora može da pruži važne informacije. Oporavak srčane frekvencije, poznat po engleskoj skraćenici HRR (heart rate recovery), pokazuje koliko se broj otkucaja srca smanji u određenom vremenu posle vežbanja. Najčešće se posmatra pad pulsa tokom prvog minuta.

Ovaj pokazatelj može da pomogne u proceni zdravlja srca i rada autonomnog nervnog sistema, koji upravlja brojnim nevoljnim funkcijama organizma.

Šta je pokazala studija o oporavku pulsa i riziku od smrti?

Istraživači sa Klinike Klivlend objavili su studiju u časopisu The New England Journal of Medicine, u kojoj su šest godina pratili 2.428 odraslih osoba upućenih na dijagnostičko testiranje opterećenjem.

Kod učesnika čiji se puls tokom prvog minuta smanjio za 12 otkucaja ili manje zabeležen je približno četiri puta veći rizik od smrti tokom praćenja u početnoj analizi. Kada su istraživači uzeli u obzir godine, lekove, faktore kardiovaskularnog rizika i druge važne podatke, rizik je bio približno dvostruko veći.

Rezultat ukazuje na povezanost sporijeg oporavka pulsa i smrtnosti, ali ne znači da isti broj otkucaja kod svake osobe nosi isti rizik. Učesnici su obavljali medicinski test prema određenom protokolu, pa ove nalaze ne treba neposredno preslikavati na kućno merenje.

Kako se računa oporavak pulsa?

Računica je jednostavna: od pulsa na kraju najintenzivnijeg dela aktivnosti oduzima se puls izmeren minut kasnije. Ako je puls na kraju napora iznosio 150 otkucaja u minuti, a posle jednog minuta 125, HRR iznosi 25 otkucaja.

Za praćenje može da posluži pouzdan merač srčane frekvencije. Pametni sat može da olakša beleženje, ali podatak koji prikazuje ne predstavlja medicinsku dijagnozu. Važno je i da se zabeleži kako je merenje obavljeno: koja aktivnost mu je prethodila i da li ste tokom oporavka hodali, sedeli ili ležali. Ti uslovi utiču na tumačenje rezultata.

Nema potrebe da se izlažete maksimalnom naporu samo da biste proverili ovaj broj. Ako imate srčano oboljenje, simptome tokom aktivnosti ili tek počinjete da vežbate, sa lekarom dogovorite odgovarajući način procene.

Da li je pad pulsa od 18 otkucaja dobar rezultat?

Stručnjaci navode da se pad od najmanje 18 otkucaja posle jednog minuta odmora uopšteno smatra povoljnim. Ipak, ne postoji jedna granica koja podjednako važi za sve ljude i sve načine testiranja.

U istraživanjima su korišćeni različiti pragovi. U studiji iz 1999. godine nepovoljan rezultat bio je pad od 12 otkucaja ili manje, dok je u drugom protokolu, bez perioda postepenog smanjivanja opterećenja, korišćen prag od 18 otkucaja ili manje.

Zato brojevi 12 i 18 nisu univerzalne granice za samostalno postavljanje dijagnoze. Lekar ih tumači u odnosu na način testiranja i ostale kliničke podatke.

Kakvu ulogu ima nervni sistem?

Tokom fizičkog napora pojačava se aktivnost simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema, koji ubrzava rad srca i pomaže organizmu da odgovori na povećane potrebe mišića. Kada napor prestane, ponovo jača parasimpatički uticaj, u kojem važnu ulogu ima živac vagus, dok se simpatička aktivnost postepeno smanjuje. Srce zato počinje da usporava.

Brzina oporavka pulsa delom odražava ovu smenu aktivnosti. Sporiji pad može da bude znak slabije autonomne regulacije, ali sam po sebi ne otkriva uzrok problema.

Može li oporavak pulsa da se poboljša?

Redovna fizička aktivnost i programi kardiološke rehabilitacije mogu da poboljšaju ovaj pokazatelj.

U studiji objavljenoj u časopisu Circulation istraživači su pratili 1.070 pacijenata koji su završili program kardiološke rehabilitacije. Od 544 osobe koje su na početku imale nepovoljan HRR, kod 225 rezultat se posle programa normalizovao.

Pacijenti kod kojih se rezultat popravio imali su sličnu stopu preživljavanja kao oni sa povoljnim rezultatom pre i posle rehabilitacije. Međutim, ova povezanost ne dokazuje da samo poboljšanje jednog broja uklanja zdravstveni rizik. Hodanje, vožnja bicikla, plivanje i druge aerobne aktivnosti mogu da budu deo redovnog kretanja, uz intenzitet prilagođen zdravstvenom stanju i kondiciji.

Kada treba da se obratite lekaru?

Ako primećujete da se puls posle aktivnosti uporno sporo smiruje ili vas rezultat zabrinjava, zakažite pregled. Lekar može da proceni da li je potrebno dodatno ispitivanje i da sagleda ostale faktore rizika.

Ako tokom vežbanja osetite bol ili stezanje u grudima, izraženu vrtoglavicu ili gušenje koje nije srazmerno naporu, odmah prekinite aktivnost i potražite medicinsku pomoć. Oporavak pulsa jeste koristan podatak, ali najveću vrednost ima kada se tumači zajedno sa simptomima, zdravstvenim stanjem i rezultatima pregleda.

(eKlinika.rs)