Blok leve grane srca je poremećaj rada srca koji uglavnom nije praćen jasnim simptomima. U manjem broju slučajeva može da se javi i kod zdravog srca, ali iza njega ponekad mogu da se kriju strukturne bolesti srca, zalistaka ili angina pektoris. Blok leve grane srca zato je dijagnoza koja uvek zahteva pregled kardiologa, koji će odlučiti da li promena zahteva odmah lečenje ili samo dalje praćenje stanja. Problem je što blok leve grane srca može na EKG-u da maskira stanje kao što je srčani udar.
Šta je blok leve grane srca?
Zbog neosetnih simptoma, blok leve grane srca često se otkrije na preventivnom pregledu. Stručnjaci objašnjavaju da se impulsi kroz srce sprovode posebnim putevima, kao što je Hissov snop. On je deo električne sprovodljivosti srca i ima levu i desnu granu. Srce je mišić koji pumpa krv; desna strana srca (komora i pretkomora) prihvataju vensku krv i pumpaju je u plućni krvotok, gde se krv obogaćuje kiseonikom. Leva strana srca pumpa oksigenisanu arterijsku krv kroz aortu u ceo organizam. Kardiolozi objašnjavaju da kontrakciju (pumpanje krvi) srčanog mišića stimulišu akcioni potencijali, to jest električni impulsi.
– Glavno mesto gde se stvaraju srčani električni impulsi je SA (sinoatrijalni) čvor. Električni impulsi diriguju pravilan i ujednačen ritam srca, dalje se sprovode kroz AV čvor (atrioventrikularni nodus koji se nalazi između pretkomora i komora), zatim dalje kroz Hissov snop, koji se deli na levu i desnu granu. Leva grana stimuliše kontrakcije leve komore, a desna grana desne komore. Poremećaji ritma nastaju zbog nepravilnog ili ubrzanog ritma električnih impulsa. Tada se javljaju aritmije, ali mogući su i poremećaji u sprovođenju srčanih impulsa, u smislu zakašnjenja ili bloka u sprovođenju. Tako nastaje i blok grane. Blok leve grane srca znači da se impulsi ne sprovode istovremeno kroz levu i desnu granu, to jest da je kroz levu granu blokirano sprovođenje električnih impulsa – kaže za portal eKlinika kardiolog dr Nataša Ristić.
Impuls aktivira komoru sa malim zakašnjenjem
Moguće je da se u manjem broju slučajeva poremećaj primeti i kod osoba bez kardioloških bolesti, ali je ipak dosta češći kod bolesti srca, odnosno kod degenerativnih bolesti sprovodnog sistema, precizira dr Ristić.
– Pacijent uglavnom nema simptome koje bi mogao da oseti. Impuls zaobilaznim putem dolazi tamo gde je potrebno i aktivira komoru sa malim zakašnjenjem. Dijagnoza se postavlja EKG-om, to jest elektrokardiogramom ili električnim zapisom srčanih impulsa. Lekar na osnovu EKG-a može da dijagnostikuje gde nastaje aritmija ili poremećaj sprovođenja. Blok desne i leve grane obično se otkriju prilikom snimanja EKG-a, nekad na preventivnim pregledima, pošto sami za sebe ne daju nikakve simptome. Lekar na osnovu pregleda odlučuje šta je potrebno od dalje dijagnostike – napominje dr Ristić.
Blok leve grane može da čak maskira na EKG-u sliku infarkta
Za razliku od bloka desne grane, koji može da se otkrije i kod mladih i utreniranih osoba, blok leve grane srca je stanje koje ipak zahteva veću pažnju stručnjaka.
– Blok leve grane (obzirom da nastaje u levoj komori koja je odgovorna za sistemsku cirkulaciju) može sa druge strane biti posledica ozbiljnih srčanih bolesti, od strukturnih bolesti srca, zalistaka do angine pektoris. Problem sa blokom leve grane je što maskira EKG, te se ne može videti ishemija (promene koje bi govorile u prilog angine pektoris, smanjenog dotoka krvi u srčani mišić usled suženja koronarnih arterija) ili čak maskira na EKG-u sliku infarkta miokarda – precizira dr Nataša Ristić.
Kada je potrebna koronarografija?
Stručnjaci zato preporučuju i druge dijagnostičke testove, laboratorijske analize određenih srčanih enzima iz krvi, kao što je troponin, ultrazvuk srca koji pokazuje kinetiku, to jest pokretljivost zidova leve komore, objašnjava doktorka.
– Klasičan test opterećenja ne radi se kod bloka leve grane. Može se raditi stres ehokardiografija (test opterećenja sa dobutaminom, lekom koji imitira opterećenje srca) i ukoliko se zabeleži ispad kinetike, potrebno je planirati koronarografiju (snimanje koronarnih krvnih sudova) – kaže dr Ristić.
Kada će biti potrebna resinhronizacija srca?
Sagovornica portala eKlinika napominje da u većem broju slučajeva, osobe sa izolovanim blokom grane nemaju nikakve simptome i ne zahtevaju nikakvo lečenje. Međutim, ako se stanje pogorša, doktor može predložiti dodatna snimanja i procedure kao što su koronarografija, resinhronizacija srca, pejsmejker, lekovi.
– Koronarografija je snimanje koronarnih arterija uz kontrastno sredstvo. Ukoliko se nađe značajno suženje koronarnih arterija, primenjuje se procedura u kojoj se proširuju blokirane ili sužene srčane arterije, dilatacijom balonom uz ugradnju stenta, ukoliko je potrebno. Resinhronizacija srca je procedura koja se koristi kako bi se obe strane srca držale u istom ritmu, tako što se ugradi aparat sličan pejsmejkeru sa trećom žicom koja je povezana sa levom stranom srca. To je procedura koja može biti planirana ukoliko imamo srčanu slabost sa sniženom EF (ejekcionom frakcijom) uz kompletan blok leve grane. Pejsmejker je medicinska naprava koja se koristi da bi izazvala električne impulse koji su potrebni da bi se srcu vratio normalni ritam. Moguće je da će lekar propisati i lekove za visok krvni pritisak kako bi se smanjile komplikacije arterijske hipertenzije, kao što su infarkt srca, infarkt mozga (šlog) i bubrezna slabost, zaključuje kardiolog dr Nataša Ristić.
