5 ključnih pitanja koja obavezno treba da postavite svom kardiologu

Mnogi ljudi odu kod kardiologa tek kada se već uplaše simptoma koji ih upozoravaju da nešto nije u redu sa njihovim srcem. A onda u brzini i zbog straha zaborave ono najvažnije da pitaju. Sledeća pitanja mogu u pravom smislu reči, da vam spasu život.

Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu. Iako medicina napreduje, vreme je presudno. Što ranije prepoznamo rizik i dobijemo prave savete, veće su šanse da sprečimo ozbiljna oštećenja srca ili čak fatalne ishode.

Preporučujemo

Ko je kardiolog?

Kardiolog je specijalista za bolesti srca i krvnih sudova, lekar koji se bavi dijagnostikom, lečenjem i prevencijom najvažnijih oboljenja koja utiču na rad srca. Nakon završenog medicinskog fakulteta i šestogodišnje specijalizacije interne medicine, kardiolog prolazi dodatne godine usavršavanja kako bi mogao da prepozna i leči sve vrste srčanih problema, od povišenog krvnog pritiska do aritmija, urođenih srčanih mana, angine pektoris, srčane slabosti i infarkta miokarda.

Kardiolog procenjuje rizik pacijenta, tumači EKG, ultrazvuk srca, test opterećenja, Holter monitoring, laboratorijske analize i druge dijagnostičke procedure. On vodi pacijente sa hroničnim srčanim bolestima, podešava terapiju, savetuje o ishrani, kretanju i načinu života i pruža podršku u prevenciji infarkta i šloga.

Upravo zato se kaže da kardiolog ne leči samo srce kao organ, već brine o celom kardiovaskularnom sistemu i o načinu na koji telo funkcioniše. Njegov cilj je da pacijent živi duže, ali i kvalitetnije, sa što manje tegoba i što više energije u svakodnevnom životu.

Ovih pet pitanja pomažu da dobijete najvažnije informacije i da zajedno sa svojim lekarom napravite plan koji štiti vaše srce.

1. Koliki je moj rizik za razvoj bolesti srca?

Ovo je najvažnije pitanje. Procena rizika određuje sve: kako će se lečiti holesterol, da li vam treba dodatna dijagnostika i koliko često treba da dolazite na kontrole.

Kardiolozi koriste specijalizovane kalkulatore rizika koji kombinuju vaše godine, pol, pritisak, šećer, holesterol i porodičnu istoriju. Osobe koje imaju i granične nalaze ali i faktore kao što su dijabetes ili rana srčana bolest u porodici, imaju znatno veći rizik i zahtevaju drugačiji pristup.

Ako želite da steknete uvid pre pregleda, možete koristiti digitalne kalkulatore rizika koji su napravljeni prema svetskim vodičima. Ipak, konačnu procenu daje kardiolog.

2. Koji simptomi mogu da ukažu da se stanje pogoršalo?

Simptomi koji ukazuju na probleme sa radom srca nisu uvek klasična bol u grudima. Mnoge žene, a i jedan broj muškaraca, nikada ne osete jak pritisak u grudima pre infarkta.

Umesto toga javljaju se:

• otežano disanje

• znojenje

• mučnina

• bol u leđima, vilici ili ramenu

• neobičan umor

Ako imate problem sa zaliscima, srčanim ritmom ili krvnim sudovima, simptomi će biti različiti. Zato kardiolog treba precizno da vam objasni koji znaci kod vas lično ukazuju na pogoršanje i kada treba hitno da potražite pomoć.

3. Zašto mi preporučujete ovaj test?

Snimanje srca, laboratorija, ultrazvuk, test opterećenja ili CT angiografija nisu „rutina” bez razloga. Svaki test ima svoj cilj: da proveri cirkulaciju, ritam, rad zalistaka ili da isključi ozbiljnije probleme.

Važno je da razumete:

• šta tačno test pokazuje

• da li je neophodan

• kako izgleda i koliko traje

• koje su njegove granice

Lekar treba da vam objasni i da nijedan test nije savršen, ali da kombinacija nalaza daje najtačniju sliku vašeg stanja.

4. Zašto mi propisujete ovaj lek i koje efekte da očekujem?

Zbog informacija na internetu mnogi pacijenti se plaše statina, beta blokatora i drugih lekova za srce, pa ih uzimaju neredovno. To može biti opasno.

Kardiolog je osoba koja zna realne koristi i rizike lekova na osnovu dokaza, a ne iskustava drugih ljudi. Zato pitajte:

• zašto vam je lek potreban

• koliko dugo će biti deo terapije

• koje neželjene efekte možete da očekujete

• šta da uradite ako se jave problemi

Otvorena komunikacija sprečava naglo prekidanje terapije i čuva srce.

5. Mogu li promene životnih navika da zaista naprave razliku?

Odgovor je da. I to ogromnu.

Na bolesti srca snažno utiču ishrana, fizička aktivnost, san i nivo stresa. Istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana, dovoljno sna i redovno kretanje mogu drastično smanjiti rizik od infarkta i šloga.

Sa kardiologom možete razraditi:

• kakva ishrana je najbolja za vas

• koja vrsta fizičke aktivnosti je bezbedna

• kako da smanjite stres

• da li vam treba nutricionista ili fizioterapeut

Male promene mogu imati izuzetan efekat

Kada znate prava pitanja, pregled kod kardiologa postaje mnogo više od obične kontrole. To je prilika da razumete svoje telo, shvatite rizike, dobijete jasna uputstva i sprečite bolest pre nego što nastane.

Vaše srce kuca za vas vredno svakog dana. Vreme je da i vi uradite nešto za njega.

(eKlinika.rs)