EHO srca i EKG za kardiologe su „zlatni standard“ – dva najvažnija pregleda, koja im rasvetljavaju put u postavljanju dijagnostike i određivanja toka lečenja brojnih srčanih oboljenja. Ovi pregledi neophodni su za procenjivanje zdravstvenog stanja pacijenata sa sumnjom ili onih koji već imaju postavljenu dijagnozu kardiovaskularne bolesti.
Zašto je važan redosled pregleda pacijenata sa srčanim tegobama?
– Za kardiologa je najvažnije da se tokom evaluacije pacijenta drži tačno određenog redosleda pregleda. Prvo treba da se uradi elektrokardiogram ili EKG pregled, grafički zapis električne aktivnosti srca, kao i ehokardiografija ili eho srca (ultrazvuk srca), a nakon toga, ako je potrebno obavljaju se dalja ispitivanja u vidu holter EKG tokom 24 sata, holter pritiska 24 sata, ergometrijski test, stres EHO test… Redosled pregleda je važan kako se ne bi napravila stručna greska, jer određene bolesti i stanja, koja se mogu dijagnostikovati pregledom sa EHO i EKG srca su kontraindikovana za ergometrijski test (prolaps mitralne valvule, akutni miokardititis i sl.) ili testom ne može da se izvrši identifikacija promena uz pomoć EKG, kao što je blok leve grane – navodi u razgovoru za eKlinika portal internista i kardiolog mr.sci med dr Slobodan Gajić.
Kada se radi EHO srca i EKG pregled?
Kardiološki pregledi mogu da se obavljaju preventivno, jednom godišnje, nakon 40. godine života, u cilju otkrivanja nekih tegoba na koje pacijent ne obraća pažnju ili zbog dijagnostikovanja nekih stanja, koje sami ne možemo da registrujemo. Kardiološki EKG pregled i EHO srca, po rečima dr Gajića, ispitivanja su koja prvo treba uraditi kada se dođe kod kardiologa.
– Pored preventivnih pregleda, razlog za posetu kardiologa je pojava određenih simptoma kao što su brže zamaranje, bol u grudima koji se pojavljuje u i tokom mirovanja ili pri naporu, glavobolja, vrtogalvica, mučnine, koje nemaju veze sa uzetom hranom, poremećaji vida, osećaj lupanja i preskakanja srca ili slučajno registrovan povišen krvni pritisak iznad 140/80 mmHg, sa simptomima ili bez njih. Takođe, potrebno je obaviti i navedene preglede nakon preležanih upalnih procesa sa povišenom teperaturom (covid 19, gripozna stanja, upale pluća, upale grla i sl.) – objašnjava kardiolog dr Gajić.
Šta sve dijagnostikuju EHO srca i EKG pregled?
EKG pregled i EHO srca omogućavaju da se dijagnostikuje veliki broj kardioloških bolesti, pre svega povišen krvni pritisak, ubrzan ili usporen rad srca, aritmije, odnosno nepravilan rad srca, problemi u sprovodljivosti implusa (određeni blokovi), ishemijska bolest srca (angina pektoris, akutni ili preležani infarkt miokarda), snaga srčanoga mišića (da li postoji i ako postoji kog stepena je srčana slabost ili insuficijencija), akutna upala srčane ovojnice ili srčanoga mišića (perikarditis ili mioperikarditis), postojanje priraslica u srčanoj kesi kao posledica preležanog perikarditisa.
– Takođe, značaj ovih pregleda je da se proveri funkcija srčanih zalistaka – da li postoje suženja (stenoze, pre svega, aortnoga i mitralnoga zalistka) ili labavost (insuficijencija) nekog od zalistaka i proceni stepen njihove težine, kao i da li se promene mogu lečiti medikamentima ili mora da se primeni hirurška intrevencija. Ovim pregledima može da se ispita i intakntost septuma između pretkomora i komora, postojanje trombova ili tumora u srčanim supljinama. EKG pregled i EHO srca dovoljni su i da se diferencira da li tegobe potiču od srca ili su van srčanog porekla kao, na primer, da li bolovi u grudima u vidu uboda noža potiču od kičme ili upaljenih međurebarnih mišića, da bol ili „pečenje“ u grudima potiču od žučne kese ili gastritisa, ili da lupanje i preskakanje srca nisu od srca već verovatno zbog malokrvnosti ili poremećene funkcije štitne žlezde – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Slobodan Gajić.
Ostali pregledi za tačno utvrđivanje poremećaja ritma srca
Kada se na osnovu EKG pregleda i EHO srca ne može sa sigurnošću postaviti dijagnoza i odrediti adekvatan način lečenja (medikamenti ili invazivne procedure) prelazi se na dodatna ispitivanja kao što su holter EKG 24 h, holter prtiska 24h ili ergometrijski test.
– Ukoliko pacijent ima osećaj lupanja, preskaknja i nepravilnog rada srca, oseća vrtoglavice, povremene iznenadne gubitke svesti ili je preležao šlog, preporučuje se da se uradi Holter EKG 24 h i na osnovu njega tačno utvrdi koji poremećaj ritma ima i na osnovu toga odredi adekvatna medimaknetna terapija ili uputi na imlpantaciju pejs mejkera ili elektrofiziološka ispitivanja i ablaciju. Jedan od najčešćih problema tokom posete pacijenata kardiologu je povišen krvni pritisak. Kod velikog broja pacijenata postoji situacija da u ambulati imaju povišen krvni pritisak, koji je za primenu medikamentne terapije, odnosno viši od 140/90 mmHg, a pacijent tvrdi da je pritisak u granicama normale kada ga meri kod kuće – ističe dr Gajić i navodi zašto do toga dolazi:
– Za to postoji više razloga. Kao prvo, da pacijent ima određeni stepen „straha od belog matila“ ili mu aparat za merenje krvnoga pritisak u kućnim uslovima nije ispravan (nije promenjena baterija ili nije baždaren duže vreme). To je jedan od glavnih razloga za postavljanje holter pritiska 24 sata, a drugi je da se nakon određenog vremena uzimanja medikamenati za povišen krvni pritisak izvrši provera njihovog delovanja i napravi korekcija terapije. Kod pacijenata, koji imaju brže zamaranje i bolove u grudima tokom mirovanja ili pri naporu, nakon preležanog infarkta miokarda i ugrađenih stentova ili baj-pasa predlaže se da se uradi ergometrijski test (test opterećenja) na pokretnoj traci ili biciklu. Tokom testa se prate tegobe pacijenta, krvni pritisak, kao i promene EKG zapisa. Tokom ergometrije optrećenje se povećava postepeno, na svaka 3 minuta, dok se ne postigne submaksimalna frekvenca (koja se određuje na taj način što se od 220 oduzmu godine pacijenta, pa od toga izračuna procenat od 85 odsto) – kaže za eKlinika portal internista i kardiolog dr Slobodan Gajić, koji je iskustvo stekao na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu.
