Promene u crevnim bakterijama mogu da budu znak upozorenja na srčana oboljenja

Promene u crevnim bakterijama i njihovih metabolita može da pomogne u identifikovanju rizika od koronarne arterijske bolesti, otkriva studija objavljena u mSystems. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koronarna arterijska bolest je uobičajena vrsta srčanih oboljenja koja uključuje nakupljanje plaka u srčanim arterijama. Istraživanje mogućih faktora je u toku, uključujući i ulogu mikroorganizama u crevima.

Studija otkriva kako promene u crevnim bakterijama utiče na koronarnu arterijsku bolest

Studija nedavno objavljena u mSystems ispitala je uzorke stolice zdravih učesnika istraživanja, iz kontrolne grupe, i ljudi sa koronarnom arterijskom bolešću i identifikovala jasne razlike. Nalazi istraživanja pružaju bolji uvid u to kako crevne bakterije mogu da utiču na koronarnu arterijsku bolest, što bi moglo da dovede do toga da se lečenje kardiovaskularnih bolesti fokusira na ovu vezu.

Preporučujemo

U trenutnoj studiji, istraživači su pokušali da ispitaju vezu između crevnih mikroorganizama, funkcionalnih puteva i koronarne arterijske bolesti. Izabrali su učesnike iz kohortne studije Kangbuk Samsung. Isključili su učesnike sa određenim faktorima rizika, kao što su istorija raka ili nedavna upotreba antibiotika. Izabrali su 14 osoba sa koronarnom arterijskom bolešću i 28 kontrolnih, prikupljajući uzorke fecesa od svake grupe ispitanika. Tri učesnice su bile žene, a prosečna starost je bila oko 53 godine.

Istraživači su identifikovali 520 bakterijskih vrsta

Istraživači su koristili tehniku nazvanu „ shotgun metagenomics“ kako bi dobili potpunu sliku o razlikama u bakterijama i funkcionalnim promenama.

- Ovaj pristup shotgun metagenomics ne samo da identifikuje koji su mikrobi prisutni, već i rekonstruiše metabolički potencijal mikrobne zajednice - koje biohemijske puteve ti mikrobi mogu da sprovode...  Kako bi razumeli ogromne DNK podatke, istraživači su koristili algoritme za grupisanje povezanih fragmenata u kompletne ili skoro kompletne mikrobne genome, poznate kao genomi sastavljeni metagenomom (MAG) - objašnjava dr Patrick Kee, kardiolog u Vital Heart & Vein, koji nije učestvovao u studiji.

Kada su analizirali podatke svih učesnika, istraživači su identifikovali 520 bakterijskih vrsta. Iako je bakterijska raznolikost bila slična za obe grupe, istraživači su pronašli 15 bakterijskih vrsta gde su se prisutne količine značajno razlikovale između dve grupe.

7 bakterijskih vrsta znatno povećano

Sedam bakterijskih vrsta znatno je povećano u grupi sa koronarnom arterijskom bolešću, a 8 vrsta je smanjeno u poređenju sa zdravim osobama u kontrolnoj grupi. Autori ukazuju  da je jedna od promena, koje bi mogle da se dese kod ljudi sa koronarnom arterijskom bolešću - povećanje nekih bakterija i manja količina bakterijskih vrsta koje proizvode masne kiseline kratkog lanca.

Pronašli su i razlike u nekoliko metaboličkih puteva između dve grupe ispitanika. Neki putevi su bili obogaćeni, dok su drugi bili smanjeni. Specifične bakterije koje doprinose ovim putevima su se razlikovale. Takođe su postojale razlike u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata u grupi sa koronarnom arterijskom bolešću u poređenju sa kontrolama.

Povećan broj proinflamatornih bakterija

Autorka studije, dr Han-Na Kim, profesor na Sungkyunkwan University u Seulu kaže:

- Ono što smo otkrili nije bila samo razlika u tome koje su bakterije bile prisutne, već i u biološkim funkcijama koje su obavljale. Ljudi sa koronarnom arterijskom bolešću imali su znatno manje zaštitnih mikroba koji proizvode masne kiseline kratkog lanca (SCFA) - molekule koji pomažu u smanjenju upale i podržavaju zdravlje krvnih sudova. Nasuprot tome, primetili smo veću aktivnost u mikrobnim metaboličkim putevima kao što su ciklus uree i biosinteza L-citrulina, koji se dovode u vezu sa upalom i kardiovaskularnim stresom. Ove funkcionalne promene ukazuju na prelazak sa uravnoteženog na proinflamatorno crevno okruženje.“

(eKlinika.rs)