Naslovna / Zdravlje

Tromboza nastaje u 6 regija tela i može da izazove 6 ozbiljnih komplikacija

Priredio/la: I. V. |17:00 - 14. 07. 2023.

Simptomi tromboze zavise od veličine ugruška, njegove lokacije (gde se formira ili zaglavi) i komplikacija koje izaziva, a tromb se najčešće stvara na 6 rizičnih lokacija u telu

tromboza Tromboza je izuzetno česta i osnovni je uzrok jedne od 4 smrti širom sveta. Foto: Shutterstock

Tromboza je ozbiljno stanje kada se jedan ili više krvnih ugrušaka formira u krvnim sudovima ili srcu. Kada se to dogodi, ugrušak može da blokira protok krvi tamo gde je nastao, ili se može otkačiti i otputovati negde drugde u telu. Ako se pokretni ugrušak zaglavi u kritičnom području, to može da izazove stanja opasna po život kao što su moždani i srčani udar.

Šta je tromboza?

Tromboza se definiše kao proces stvaranja krvnog ugruška (tromba) unutar jednog od krvnih sudova ili komore srca. Ugrušci mogu da blokiraju protok krvi u krvnim sudovima ili da se oslobode i putuju po telu. Ukoliko se ugrušak zaglavi na kritičnom mestu kao što su pluća ili mozak, to može da poremeti protok krvi do tog organa i dovede do situacije opasne po život. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od lokacije ugruška i mogu da budu bol u grudima, problemi sa disanjem i promene na koži.

Neki ljudi se suočavaju sa većim rizikom od tromboze zbog zdravstvenih stanja ili drugih faktora. Ako se rizici znaju to svakome može da pomogne da spreči trombozu, a poznavanje simptoma može da pomogne da se problemi prepoznaju ako se pojave. S obzirom na to da je reč o ozbiljnom stanju, tromboza postaje sve opasnija kako vreme prolazi zato je važno što potražiti pomoć jer su tada i veće šanse za bolji ishod.

Koje komplikacije tromboza može da izazove?

Tromboza može da dovede do mnogo različitih komplikacija u zavisnosti od toga gde se krvni ugrušak formira ili gde otputuje, a neki od primera su:

  • Ako se tromb „zaglavi“ u plućima nastaje plućna embolija
  • Ako stigne do mozga izaziva tranzitorni ishemijski napad mozga ili moždani udar
  • Ako tromb dospe u srce, u koronarnu arteriju, nastaje srčani udar
  • Ako se nađe u vratu, u karotidnoj arteriji nastaje moždani udar
  • Ako je tromb dospeo u trbuh, u gornju mezenteričnu arteriju ili jednu od njenih grana, nastaje mezenterična ishemija.

Koje vrste tromboze postoje?

Razlikuju se dva glavna tipa tromboze:

Arterijska tromboza. To je stanje kada se krvni ugrušak formira u arteriji, koje prenose krv od srca do ostatka tela. Arterijska tromboza je najčešći uzrok srčanog i moždanog udara.
Venska tromboza. Javlja se kada se krvni ugrušak formira u veni, koje prenose krv iz tela nazada u srce. Venska tromboza je najčešći uzrok plućne embolije (krvni ugrušak u plućima).
U svakom slučaju, tromboza je opasna na bilo kojoj lokaciji (arterija ili vena) jer može:

  • Izazvati blokadu na mestu gde se formira. Ugrušak može ostati na mestu i početi da raste dok ne postane dovoljno velik da blokira protok krvi. Ozbiljnost te blokade zavisi od toga gde se ugrušak formira i koliko raste.
  • Izazove blokadu negde drugde. Ugrušak može da se oslobodi i postane embolus. Tada može da putuje kroz krv i da se zaglavi u manjem krvnom sudu, stvarajući blokadu (emboliju). To je obično ono što uzrokuje stanja kao što su moždani udar i plućna embolija.

Koliko je česta tromboza?

Tromboza je izuzetno česta i osnovni je uzrok jedne od 4 smrti širom sveta. To je zato što tromboza može da dovede do opasnih stanja kao što su srčani udar, moždani udar ili plućna embolija. Češća je kod ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima, kao što su:

  • Atrijalna fibrilacija
  • Rak
  • Koronarna arterijska bolest
  • Dijabetes
  • Poremećaji zgrušavanja kao što je antifosfolipidni sindrom
  • Upotreba duvana.

Koji su simptomi tromboze?

Simptomi tromboze zavise od veličine ugruška, njegove lokacije (gde se formira ili zaglavi) i komplikacija koje izaziva. Veća je verovatnoća da će se blokade pojaviti u oblastima sa veoma malim krvnim sudovima, posebno u plućima, mozgu i niže u nogama i rukama.

Tromb u plućima izazova sledeće simptome:

  • Oštar bol u grudima i okolnim područjima (vilica, vrat, rame, leđa ili ruka)
  • Bol prilikom udisaja
  • Iznenadni problemi sa disanjem kada je čovek aktivan ili je u stanju mirovanja.

Tromb u mozgu ili vratu, odnosno moždani udar prepoznaje se po ovim simptomima:

  • Slabost ili problem sa kontrolom mišića na jednoj strani tela
  • Nejasan govor
  • Primetno spuštanje i nedostatak kontrole mišića na jednoj strani lica
  • Konfuzija, uznemirenost ili druge neuobičajene promene ponašanja.

Tromb u srcu izaziva srčani udar, a simptomi su:

  • Bol ili nelagodnost u grudima (angina)
  • Teškoće sa disanjem
  • Vrtoglavica ili nesvestica

Tromb u stomaku izaziva simptome mezenterične ishemije:

  • Jak bol u stomaku ili stomaku, posebno nakon jela
  • Nadimanje, mučninu i povraćanje
  • Dijareju, koja može da sadrži krv.

Tromb u arteriji ruke ili noge ima simptome kao što su:

  • Koža izgleda bleđa od drugih područja
  • Koža je hladna na dodir
  • Slabost i nemogućnost pomeranja zahvaćenog dela tela
  • Utrnulost ili peckanje (kao ubod iglicom)
  • Plikovi ili rane
  • Ljuštenje, otpadanje kože
  • Nekroza ili odumiranje tkiva.

Tromb u veni na ruci ili u nozi prepoznaje se po ovim simptomima:

  • Koža izgleda crvenije ili tamnije od drugih područja
  • Bol, posebno oko zahvaćenog područja
  • Oticanje usled nakupljanja tečnosti
  • Koža koja je topla na dodir.

Šta uzrokuje trombozu?

Tromboza nastaje kada nešto ošteti unutrašnju oblogu krvnog suda (endotel) ili uspori protok krvi. U oba slučaja, cćelije u vašoj krvi počinju da se drže zajedno kada ne bi trebalo. Obično mnoge ćelije u krvi koegzistiraju u harmoniji i okupljaju se kada je to potrebno za određeni posao. Na primer, ako imate ranu, trombociti i proteini se spajaju na mestu povrede i služe kao čep. Ovaj višestepeni proces (hemostaza) formira neophodan ugrušak koji nas sprečava da izgubimo previše krvi. Ugrušak se zatim rastvara kada rana zaceli. Slikovito, taj proces izgleda kao hitan sastanak na poslu, kada se svi skupe za jednim stolom. Kada se problem reši, svi se razilaze i odlaze svojim putem.

Ali, različita medicinska stanja, lekovi i drugi faktori mogu da dovedu do toga da se komponente krvi grupišu kada ne moraju ili ne uspeju da se rastvore kada bi trebalo. Kao rezultat, krvni ugrušak (tromb) može da se formira od naslaga komponenti za zgrušavanje krvi i potencijalno postanu veći.  Obe ove situacije mogu dovesti do opasnih – ili čak po život opasnih – komplikacija. Zato je važno znati šta može da nas izloži riziku.

Koji su faktori rizika?

Sve što ometa sposobnost naše krvi da slobodno teče ili normalno da se zgrušava može da poveća  rizik od tromboze. Specifični faktori rizika su:

  • Ateroskleroza
  • Atrijalna fibrilacija
  • Životna dob iznad 60 godina
  • Poremećaji zgrušavanja krvi.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo