Nivo šećera u krvi varira u toku dana i vrednosti nisu iste pre i posle jela. Kod zdravih osoba, dva sata posle ručka šećer bi trebalo da bude manji od 7.8 mmol/L, a osam sati posle obroka ispod 5.6 mmol/L. Za pacijente koji se leče od dijabetesa taj nivo bi trebalo da bude manji od 10.0 mmol/L.
Stručnjaci navode da ovi nivoi nisu nepromenjivo pravilo. Vrednosti šećera zavise od starosti osobe, tipa dijabetesa. Jedne vrednosti važe za osobe na insulinskoj terapiji, druge za trudnice.
Zašto naglo „skače“ šećer posle jela?
Nivo šećera u krvi može da nam pomogne u izboru namirnica. Ovaj nivo je značajan pokazatelj, jer pomaže lekaru da odredi; da li nam je potreban insulin i u kojim dozama?
Šećer u krvi (glukoza) glavni je izvor energije koja je potrebna telu. Tokom procesa varenja, ugljeni hidrati kao što su šećeri, skrob i vlakna pretvaraju se u glukozu. Rizik od naglog skoka šećera je veći ukoliko u isto vreme konzumiramo velike količine ugljenih hidrata. Ovo stanje je jak faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, ali i dodatna opasnost za pacijente, jer otežava kontrolu dijabetesa.
Zašto je hiperglikemija opasna?
Dobra kontrola šećera je posebno važna za pacijente obolele od dijabetesa kako bi se sprečila hiperglikemija (visok nivo šećer u krvi). Hiperglikemija može da bude okidač za oštećenje ćelija, i razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su gubitak vida, bolesti bubrega, srčani ili moždani udar. Rutinska kontrola šećera, prilagođena ishrana i određena medikamentozna terapija dobar su način da se spreče opasne komplikacije dijabetesa.
Kome se savetuje praćenje šećera posle jela?
Nekim pacijentima lekari savetuju redovne kontrole šećera jedan ili dva sata posle obroka. Ovo praćenje je posebno bitno kod oba vida dijabetesa, jer pomaže pacijentima da ustanove kako hrana, lekovi i fizička aktivnost utiču na nivo šećera u krvi. Ova kontrola od posebne je važnosti za trudnice, kako bi se sprečio razvoj gestacijskog dijabetesa.
Opasnosti i od pada šećera
S druge strane, redovne kontrole vrednosti šećera u krvi bitne su i za osobe koje pate od hipoglikemije (niskog nivoa šećera). Hiperglikemija može biti posledica nekontrolisane upotrebe lekova za dijabetes. Nizak nivo šećera javlja se i kod hormonskog disbalansa, zloupotrebe alkohola, bolesti jetre, bubrega, pankreasa.
Redovne kontrole šećera posle obroka nisu toliko važne za zdrave osobe, za koje je bitno da redovno na sistematskim pregledima kontrolišu šećer. Pojačan oprez i nešto češća merenja vrednost savetuju se osobama sa predijabetesom.
Koje su normalne vrednosti glukoze posle obroka?
- Deca i mladi do 18 godina sa dijabetesom – manje od 11.1 mmol/L, jedan sat posle jela ili manje od 10.0 mmol/L , dva sata posle jela
- Odrasle osobe koje ne boluju od dijabetesa – 5.0 do 7.8, mmol/L, dva sata posle jela
- Odrasle osobe koje boluju od dijabetesa – do 10.0 mmol/L, dva sata posle jela
- Odrasle osobe koje uzimaju između obroka insulin do – 10.0 mmol/L, dva sata posle jela
- Odrasli pacijenti sa dijabetesom koji ne uzimaju insulin između obroka – do 7.8 mmol/L, dva sata posle jela
- Trudnice sa gestacijskim dijabetesom – do 7.8 mmol/L jedan sat posle jela i do 6.7 mmol/L dva sata nakon obroka
Ne zaboravite vodu
Pored dobro izbalansirane ishrane veoma je važno da osobe koje se leče od dijabetesa konzumiraju dovoljne količine vode. U slučaju da ne unosimo dovoljne količine obične vode u krvi će biti više glukoze. Nivo šećera može da raste i pored toga što ne osećamo žeđ. Jači oblici dehidracije mogu za kratko vreme u velikoj meri povisiti šećer.
Dijabetičar sam skoro 20 godina, na insulinu 3 puta dnevno. Pošto veoma vodim runa o ishrani, moji rezultati su uglavnom rakvi kako ste vi naveli. Takođe, zavise mi i od fizičke aktivnosti.