Preobilni i kalorični obroci kao i sedantarni način života sa slabom aktivnošću uz unos nezdravih masnoća najčešći su krivci za povišen nivo triglicerida u krvi. Stanje se uglavnom leči promenama u načinu ishrane i adekvatnom fizičkom aktivnošću, pa tek potom lekovima. Stručnjaci ističu da poželjne vrednosti triglicerida u krvi iznose do 1,7 mmol/l, a rezultati iznad 5 mmol/l povećavaju rizik od upale pankreasa (pankreatitisa), ateroskleroze i drugih hronićnih masovnih nezaraznih bolesti.
Kada su i zdrave namirnice štetne?
Trigliceridi se sastoje od glicerola i masnih kiselina. Izvor triglicerida su hranom unete masti i ugljeni hidrati. Neumereni obroci sastavljeni od belog brašna, proizvoda iz pekara, prerađevine od mesa, krompir, slatkiši, prerađene namirnice, gazirani zaslađeni napici, alkoholna pića povećavaju tigliceride. Masnoće iz hrane apsorbuju se i resintetišu u ćelijama creva i stižu do jetre. Normalne vrednosti triglicerida iznose od 0,46 do 2,28 mmol/L, a svaki višak se deponuje u masne naslage u telu.
Poremećaji lipida čest su problem savremenog čoveka, smatra se da svaki treći ili četvrti pacijent ima povišene vrednosti triglicerida bez obzira na starost i postojeće bolesti.
– I deca su zbog pogrešnog načina ishrane i slabe fizičke aktivnosti ugrožena, nedostaje nam neki program na nacionalnom nivou koji bi sve to mogao da spreči. Obilni obroci i slaba fizička aktivnost najčešće imaju za posledicu povišene trigliceride. Banana je, na primer, zdrava namirnica, ali nije dobro pojesti odjednom tri banane, jer one imaju visok glikemijski indeks. I zdrave namirnice mogu biti štetne ako preteramo sa njihovim unosom. Najveći problem savremenog čoveka je neumerenost – kaže za portal eKlinika specijalista ishrane za zdrave i bolesne ljude dijetolog dr Gordana Dolić.
Šta se dešava kada unesemo velike količine masnoća?
Mnogi lipidi su korisni i neophodni za funkcionisanje organizma, ali nevolja je što su često oči „gladnije“ od stomaka. Neumereni obroci, praćeni velikom količinom masnoća deponuju se u masno tkivo i pretvaraju u izvor energije u slučaju gladovanja. Najčešća posledica je gojaznost.
– Unosimo različite vrste masnoća koje se razlažu na neke proste jedinice i služe za enzimske procese i kao energetsko gorivo. Najveći problem je u prekomernom unosu velike količine brze hrane, slatkiša, grickalica, dok je u isto vreme zbog fizičke naktivnosti mala potrošnja – naglašava dr Dolić.
Kada kajmak i svinjska mast nisu štetni?
Doktora objašnjava da u nekim okolnostima, namirnice bogate trigliceridima, kao što su kajmak, maslac, svinjska mast ne bi škodile čoveku.
– Ali gde je problem? Naši preci su koristili navedenu hranu i imali su jaku fizičku aktivnost i veliku potrošnju. Dosta se pešačilo, oralo se uz pomoć pluga, ceo dan je čovek bio u pokretu. U ishrani se uglavnom koristio pasulj, grašak, boranija, uz malo mesa. Čovek danas ne potroši sve unete kalorije. Nema kretanja, vozi se autom i liftom, sedi više od 8 sati dnevno, pa su povišene vrednosti triglicerida i holesterola uglavnom posledica slabe fizičke aktivnosti – precizira dr Dolić.
Povišene vrednosti triglicerida su i posledica bolesti
Veće vrednosti triglicerida mogu biti prouzrokovane i bolestima štitaste žlezde, dijabetesom, moguće su i posle primene nekih lekova. Simptomi povišenog nivoa triglicerida su raznoliki i obično se uočavaju tek posle nekoliko godina.
– To su višemesečne ili višegodišnje promene na koje se čovek adaptira. Trigliceridi mogu da budu uzrok glavobolja, pacijenti se žale na umor i teške noge. Nekada simptomi mogu da budu alarmantniji, nego kod povišenog holesterola. Moguć je i bol iza grudne kosti, jer ti kruti krvni sudovi znaju da zadaju problema kada se duboko uzdahne – naglašava dr Dolić.
U ređim slučajevima u pitanju su genetski uslovljene greške metabolizma. Dr Dolić kaže da je i kod dece potrebno proveravati vrednosti triglicerida i holesterola, u slučaju ako su roditelji pre 45. ili 50. godine imali neki vaskularni insult, na mozgu ili miokardu.
– Problem se neće rešiti samo zdravom i pravilnom ishranom, veoma je bitna i fizička aktivnost. Nakon kratkog fizičkog angažmana opažaju se značajno niže vrednosti triglicerida i holesterola. Bilo bi dobro da fizička aktivnost minimalno traje od 30 do 45 minuta, da se poboljša cirkulacija i da se postepeno skidaju vrednosti holesterola. Često se u praksi problemi regulišu, posle dva ili dva i po meseca fizičke aktivnosti – naglašava dr Dolić.
Kako iskoristiti maksimum od fizičke aktivnosti?
Trigliceridi se u krvi pojavljuju brzo nakon uzimanja masne hrane i zadržavaju i do 12 sati. Nakon jednog obroka već imamo povišene vrednosti triglicerida.
– Fizička aktivnost trebalo bi da se odvija tempom, pet dana nedeljno, po najmanje 30 minuta u kontinuitetu. Savetuje se brzi hod, vožnja bicikla. Plivanje je odlično, ali mi smo u stanju da plivamo 10 do 15 minuta, potom se održavamo na vodi. Ova aktivnost zato nema efekta, osim ako nismo 30 minuta pešačili do bazena, pa posle nastavili da plivamo– objašnjava dr Dolić.
Doktorka precizira da fizičku aktivnosti treba podesiti prema polu, godinama, nekim bolestima. I pacijenti koji su operisali srce treba da vežbaju, objašnjava dr Dolić. Na primer, da pešače po ravnom 30 minuta, s tim da ako primete zamor uspore aktivnost.
– Šetnja je odlična terapija za osobe koje se leče od dijabetesa. Neumereni obroci uzrokuju visoke vrednosti šećera, ljudi se uspaniče, iako su prethodno uzeli terapiju. Hod u trajanju od 30 minuta, može za dve do tri jedinice, sniziti vrednosti šećera i onda nije potrebna dodatna terapija – precizira u razgovoru za portal eKlinika dr Gordana Dolić.
Koliko su korisne aplikacije koje mere broj pređenih koraka?
Doktorka upozorava da se ne oslanjamo previše na aplikacije koje mere broj pređenih koraka u toku jednog dana.
– Bitan je kontinuitet, trgovci ili apotekari koji su tokom čitavog dana na nogama mogu imati najviše pređenih koraka, ali oni često pate od loše cirkulacije i i povećanih vrednosti holesterola i triglicerida. Srce kao pumpa zahteva neprekidnu fizičku aktivnost od 30 do 40 minuta – objašnjava dr Dolić.
Sve više mladih ljudi se žali na umor
Pored masti, ugljenih hidrata šećera, alkohola, margarina, gaziranih napitaka „krivac“ za pojavu triglicerida su i neredovni obroci. Dr Dolić zato savetuje da više oslonimo na zelene pijace, nego pekare, da ne preskačemo doručak i ne ručamo u kasnim satima oko 16 ili 17 časova.
– Kada su ljudi mladi i sve mogu da podnesu, ali ako se uđe u neki metabolički problem, insulinsku rezistenciju, hipertrigliceridemiju, često se javi i hronični umor. Sve više ljudi od 20 do 30 godina, kaže da mora da spava posle posla. Ta pospanost nije zamor zbog posla, već pre posledica neredovnih obroka i hipoglikemijske krize, kada mozak i ceo organizam trpe – navodi dr Dolić i dodaje da je doručak najvažniji obrok.
Oprezno s lekovima
U slučaju da promena načina ishrane i fizička aktivnost ne dovedu do pada nivoa triglicerida, primenjuju se lekovi iz grupe statina.
– Kardiolog uglavnom odlučuje o tome šta bi nekom pacijentu najviše odgovaralo. Ukoliko i posle dva pokušaja dijetoterapije i fizičke aktivnosti nema uspeha, treba uvesti medikamentoznu terapiju. Svako individualno reaguje, neki od lekova za kontrolu triglicerida deluju hepatoksično, loše utiču na jetru. Potrebno je zato na svakih šest nedelja raditi proveru transaminaza – kaže dr Dolić.
Doktorka ističe da je promena u načinu ishrane i fizička aktivnost ključna i kada se koriste lekovi.
– Većini pacijenta najlakše da se uzme samo lek i da ništa više ne uradi, a ovde mora i pacijent da se uključi, svi zajedno da radimo. Ogroman broj ljudi posle 7 do 10 dana, od promene načina ishrane i primene fizičke aktivnosti oseti boljitak. Laboratorija ne može odmah da registruje pad nivoa triglicerida i holesterola, ali pacijenti uočavaju da imaju više energije – napominje dr Gordana Dolić.
„Najveći problem savremenog čoveka je neumerenost“ – svaka čast za tekst. Odlično opisano moderno društvo. Sami sebi smo najveći neprijatelji.